Ustaše u panici! Vučićeva Srbija sustiže Hrvatsku: U Zagrebu rastu dug, deficit i nezadovoljstvo (FOTO)

Dok hrvatski "Jutarnji list" upozorava da su laka vremena prošlost, podaci pokazuju da Srbija beleži znatno snažniji realni rast zarada i ima osetno manji udeo javnog duga u BDP-u.

Hrvatska ekonomija ušla je u period ozbiljnih problema, a dosadašnja slika o snažnom rastu životnog standarda počela je da se raspada pod pritiskom inflacije, rastućeg budžetskog deficita i novog povećanja javnog duga, priznaje zagrebački "Jutarnji list" u opširnoj analizi najnovijih podataka Evrostata.

U tekstu objavljenom pod naslovom: "Evrostat je razotkrio stvarno stanje: Hrvatska ima problem", hrvatski list konstatuje da je period snažnog rasta realnih plata završen, dok istovremeno zabrinjavajuće rastu zaduženost države i manjak u javnim finansijama.

"Laka vremena su prošlost", zaključuje autor analize, opisujući ekonomsku situaciju u Hrvatskoj narodnim izrekama "imali pa nemali" i "pojeo vuk magarca".

Foto: Printscreen/Jutarnji.hr

Poseban problem predstavlja činjenica da plate hrvatskih građana nominalno rastu, ali da najveći deo tog povećanja pojede rast cena. Prosečna neto zarada u maju iznosila je 1.552 evra i bila je sedam odsto veća nego godinu dana ranije, ali je njen realni rast, kada se oduzme inflacija, iznosio svega 1,7 odsto.

Samo šest meseci ranije realni rast plata u Hrvatskoj iznosio je 5,7 odsto, što pokazuje da se poboljšanje kupovne moći građana gotovo istopilo. Hrvatski list ocenjuje da bi takvo kretanje već tokom jeseni moglo da proizvede rast nezadovoljstva i egzistencijalne nesigurnosti među stanovništvom.

Dodatnu zabrinutost izazivaju podaci iz industrije. Industrijska proizvodnja u Hrvatskoj pala je u aprilu 2,1 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, a u maju još 1,1 odsto. Istovremeno je broj zaposlenih u industriji smanjen za čak 5,2 odsto.

Znake zamora, kako se navodi, pokazuje i turizam, druga ključna poluga hrvatske privrede, dok slabljenje izvoza dodatno sužava prostor iz kojeg su proteklih godina finansirani rast plata, penzija i javne potrošnje.

Foto: Shutterstock

Stanovanje je postalo gotovo nedostupno velikom delu mladih. Cene nekretnina u prvom kvartalu bile su 14,3 odsto više nego godinu dana ranije, što je gotovo tri puta veći rast od proseka Evropske unije. Starogradnja je poskupela 16,1 odsto, iako je broj prodatih stanova i kuća istovremeno pao 42 odsto.

Takva kombinacija sve viših cena i dramatično manjeg broja transakcija pokazuje da se tržište nekretnina praktično zamrzlo. Građani sa prosečnim primanjima, a posebno mladi bez porodične imovine, sve teže mogu da obezbede krov nad glavom, što dodatno produbljuje socijalne i generacijske razlike.

Istovremeno, najnoviji Evrostatovi podaci pokazuju da je hrvatski budžetski deficit u prvom kvartalu 2026. godine iznosio 3,4 odsto BDP-a. Isti nivo deficita zabeležen je i u poslednjem tromesečju prošle godine, dok je samo godinu dana ranije bio osetno niži.

Za državu koja se suočava sa rastom troškova odbrane, starenjem stanovništva i sve većim socijalnim očekivanjima, deficit veći od tri odsto znači da je prostor za nova povećanja plata, penzija i druge mere podrške sve uži.

Foto: Shutterstock

Još nepovoljnija kretanja zabeležena su kod javnog duga. Hrvatski dug je od kraja 2025. do kraja prvog kvartala 2026. povećan sa 52,37 na 55,22 milijarde evra.

Njegov udeo u BDP-u za samo tri meseca skočio je sa 56,3 na 58,4 odsto, odnosno za 2,1 procentni poen. Hrvatska je time bila među zemljama Evropske unije sa najvećim kvartalnim rastom zaduženosti.

Ovi podaci dobijaju posebnu težinu kada se uporede sa kretanjima u Srbiji. Javni dug opšte države Srbije na kraju marta 2026. iznosio je 42,1 odsto BDP-a, što je čak 16,3 procentna poena manje nego u Hrvatskoj.

Srbija je, dakle, i pored velikog investicionog ciklusa, izgradnje puteva, železnica i druge infrastrukture, zadržala znatno povoljniju poziciju kada je reč o odnosu javnog duga i veličine ekonomije. Ministarstvo finansija Srbije navodi da je posle sprovedene fiskalne konsolidacije preokrenuta putanja rasta zaduženosti i da je udeo javnog duga poslednjih godina nastavio da opada.

Razlika je još izraženija kod realnog kretanja zarada. Prosečna neto plata u Srbiji u prvom kvartalu 2026. iznosila je 118.736 dinara i bila je realno 8,8 odsto veća nego u istom periodu prethodne godine.

U martu je prosečna neto zarada dostigla 121.650 dinara, odnosno oko 1.036 evra, uz realni godišnji rast od 9,5 odsto. U Hrvatskoj je, nasuprot tome, realni rast majske plate usporio na svega 1,7 odsto.

Periodi posmatranja i statističke metodologije nisu potpuno isti, a prosečna zarada u Hrvatskoj i dalje je nominalno viša. Ipak, razlika u dinamici jasno pokazuje da se životni standard u Srbiji trenutno poboljšava znatno bržim tempom.

Upravo u tom svetlu dodatni značaj dobija i odnos Zagreba prema evropskom putu Srbije. Hrvatska je početkom jula bila među osam članica Evropske unije koje su se usprotivile otvaranju preostalih poglavlja u Klasteru tri, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast srpske ekonomije.

Ekonomski pokazatelji sami po sebi ne mogu dokazati političke motive hrvatske vlade, ali je sve teže zanemariti činjenicu da bi dalji ubrzani razvoj Srbije i njeno približavanje Evropskoj uniji učinili poređenje dve susedne zemlje znatno neprijatnijim za Zagreb.

Hrvatska je članica Evropske unije, evrozone i šengenskog prostora, ali joj ni ta institucionalna prednost nije obezbedila rešenje za visoku inflaciju, sve nedostupnije stanove, slabljenje industrije, rast deficita i ponovno povećanje javnog duga.

Srbija je, sa druge strane, u periodu vlasti Aleksandra Vučića uspela da smanji udeo javnog duga, poveća zarade i pokrene najveći infrastrukturni ciklus u novijoj istoriji. Zbog toga poređenje više nije jednosmerno niti se može svesti na formalno članstvo u Evropskoj uniji.

Foto: Tanjug

Najnovija analiza hrvatskog lista pokazuje da je dosadašnji ekonomski model Zagreba došao do svojih granica. Plate više ne mogu da prate cene, javna potrošnja povećava deficit, dug ponovo raste, a glavni izvori prihoda, industrija i turizam, pokazuju znake slabosti.

Kako je to sažeo sam "Jutarnji list" - Hrvatska ima problem, a vremena u kojima je novac lako stizao i prikrivao slabosti privrede očigledno su završena.

BONUS VIDEO