AVRAM IZRAEL POSLE 20 GODINA OTKRIVA NEPOZNATE DETALJE O BOMBARDOVANJU SRBIJE: Krivim sam sebe za SMRT MILICE RAKIĆ! NATO je mogao u jednom danu da ubije čak 700.000 Srba!

Ne mogu sebi da oprostim što prilikom bombardovanja Batajnice nisam više insistirao da ljudi odu u skloništa, da jesam, možda bi mala Milica Rakić danas bila živa. NATO je 10. maja 1999. hteo da gađa rezervoar sa sto tona fluorovodonične kiseline u 'Prvoj iskri' u Bariču, da te otrove nismo ispustili u Savu, poginulo bi pola Beograda

Nikada sebe neću prestati da krivim za smrt male Milice Rakić tokom NATO bombardovanja. I sada, 20 godina kasnije, ljut sam što tog dana nisam energičnije insistirao da ljudi u Batajnici odu u skloništa, što ih nisam ubedio da se zaštite od bombi. Da jesam, možda bi Milica, tada trogodišnja devojčica, danas bila živa, možda bi išla na fakultet. Taj 17. april 1999. godine bio je najgori od 78 dana agresije i jedan od najgorih dana u mom životu.

Ovako veliku ispovest za Informer počinje legendarni Avram Izrael, jedan od simbola NATO bombardovanja 1999. godine, tadašnji načelnik Centra za obaveštavanje, čovek koji nas je od 24. marta do 10. juna te mračne godine čak 142 puta upozoravao na vazdušnu opasnost uz ono čuveno:

Foto: Informer DN

"Gotovo!" Govoreći o najgorim danima u novijoj istoriji Srbije, Izrael otkriva da je tokom bombardovanja bar u četiri navrata izbegnuto masovno stradanje stanovništva i dodaje da mu je o tome tada bilo zabranjeno da govori. 

Otrovi u Savi

Izrael kaže da je najopasniji dan bio 10. maj, kada je gađana "Prva iskra" u Bariču. Tada je za dlaku izbegnuta smrt 700.000 ljudi.

- Tokom svih 78 dana vodio sam veliku borbu za pravo na istinu jer sam smatrao da od građana ne smemo ništa da krijemo i da moraju da budu obavešteni o velikim opasnostima koje nam prete. Ono što malo ko zna jeste da su za vreme agresije bile četiri izuzetno opasne situacije kada je moglo da dođe do ekološke katastrofe i pogibije desetina, pa i stotina hiljada ljudi. Prva takva situacija dogodila se kada je bombardovana fabrika "Prva iskra" u Bariču. Tada je mogao da bude pogođen rezervoar sa sto tona fluorovodonične kiseline koji se tamo nalazio. Da se to desilo, imali bismo stravične žrtve, živote bi izgubilo između 600.000 i 700.000 ljudi, nestalo bi skoro pola Beograda. Takva je bila procena računarsko-analitičke grupe koju su činili poznati profesori sa Hemijskog fakulteta i Fakulteta za fizičku hemiju. To smo odmah javili nadležnima i sva ta fluorovodonična kiselina je ispuštena u Savu - kaže Izrael i napominje da je tada praktično manjom katastrofom izbegnuta veća.

Foto: Novak Đurović

- Pošto se u dodiru te kiseline sa vodom dobija kreč, reka je ključala danima. I tu vodu su nažalost pili Beograđani i piju je i dalje, ali u tom momentu nije bilo drugog izbora. Još na samom početku bombardovanja sam apelovao na vlast da izmesti toksične materije iz petrohemijskih kompleksa, ali niko nije hteo da me posluša.

On kaže da je slična kataklizma tokom bombardovanja izbegnuta u još tri navrata.

- Kada su gađali energanu u Rafineriji u Pančevu, postojao je veliki rizik da dođe do eksplozije koja bi imala jačinu nuklearne bombe od deset kilotona jer se tamo nalazila visokotoksična materija vinil-monomer. To bi dovelo do katastrofe, do velikih razaranja i nebrojenih ljudskih žrtava. Zbog toga je iz straha taj otrov ispušten u vazduh, da bi ga potom vetar rasuo po Srbiji i okolnim zemljama. To je sve posle završilo u zemlji i zatrovalo je, a posledice sigurno osećamo i danas. Nakon toga, kada je pogođena trafo-stanica na Bežanijskoj kosi, isparilo je kancerogeno ulje piralen, koje su udisali Beograđani. Zamislite koliko je to bilo strašno, deca se igraju u parku i udišu taj otrov. I na kraju, četvrta opasna situacija dogodila se kada je bombardovano skladište raketnog goriva u Lipovičkoj šumi. Tada se veliki oblak sumpora nadvio nad Beogradom, pravo je čudo da nije ostavio teže posledice - objašnjava Izrael.

Nisam se plašio

Naš sagovornik kaže da bi i danas sa svojih 68 godina ponovo na isti način bio na usluzi svom narodu.

Foto: Novak Đurović

- Zaista se nijednog trenutka nisam plašio, ni kada su padale bombe, ni kada mi je život bio ugrožen. Ali pogađale su me tuđe sudbine. Smrt male Milice Rakić me i danas proganja, zbog toga sam dugo bio potišten i očajan. A za sebe nisam previše mario. Sećam se da smo jednom dobili informaciju da će biti gađan i naš Centar za obaveštavanje. Pustio sam sve zaposlene kućama, a ja sam ostao da čekam da me pogode. Bili su to najdužih sat vremena u mom životu. I sad se naježim kada se toga setim - kaže na kraju razgovora Avram Izrael.

SRBIJA JE 1999. BRANILA I ODBRANILA RUSIJU! Tek posle 20 godina Moskva je to shvatila, JELJCIN I EKIPA SU SE SRAMNO PONAŠALI!