ISPLIVALI TAJNI DOKUMENTI BILA KLINTONA Posle četiri viskija, Milošević je učinio ovo - OBJAVLJENI DETALJI SASTANKA U DEJTONU, BILO JE I VICEVA I JASTOGA

Sa dokumenata iz vremena kada je Bil Klinton bio predsednik nedavno je skinuta oznaka tajnosti, pa su u javnost isplivali detalji sa mnogih važnih dešavanja u to vreme, među kojima je i čuveni sastanak u Dejtonu.

Ako je suditi po onome što tamo piše, samo dva sata razgovora i četiri viskija bili su dovoljni da smekšaju tadašnjeg predsednika Republike Srbije Slobodana Miloševića da napravi ustupak u razgovorima o Sarajevu koji su vođeni 1995. u Americi, a prethodili su Dejtonskom sporazumu.

I ne samo to, Milošević je organizovao i večeru na kojoj su se posluživali jastozi, voleo je da maltretira sagovonike, ali je i razmenjivao viceve sa predsednikom Predsedništva BiH Alijom Izetbegovićem.

Dokumenti su mahom slani Toniju Lejku, tadašnjem bivšem Klintonovom savetniku za nacionalnu bezbednost. Pisao ih je uglavnom Džon Kerik, saradnik Ričarda Holbruka koji je vodio pregovore u Dejtonu. 

- Prošle noći proveo sam bizarnih dva sata u našoj sobi sa mapama gledajući u istaknut detalj oko Goražda. Posle četiri viskija, Milošević je ponudio više od očekivanog za koridor ka Sarajevu. Manje od predloga Kontakt grupe, ali bolje od prethodne opcije. Reakcija Harisa (Silajdžića, prim. aut.) bila je oprezno pozitivna, a detalje sada pregledaju bošnjački eksperti za mape - stoji u izveštaju iz 17. novembra 1995.

Iste večeri Milošević je pozvao delegaciju SAD na luksuznu gozbu. Obećao je da će poslužiti jastoge.

- Milošević je pozvao delegaciju SAD na još jednu večeru. Spirou je obezbedio jastoge (Kris Spirou, savetnik srpske delegacije u Dejtonu, prim. aut.) Prihvatili smo. Neko i to mora da radi - zabeleženo je u dokumentima.

Foto: AP/Photo

Kerik je, takođe, filigrantski precizno napravio i psihološki profil Miloševića.

- Čini se da Milošević uživa ovde u Dejtonu, ali izgleda da voli i da maltretira ljude. Ključno je suprostavljati mu se kada krene da napada, on poštuje i voli ljude koji deluju čvrsto kao što se on čini. Uvek nas stavlja na ispite. Kako bismo ga pokrenuli, moramo da mu postavimo čvrste putokaze i da ih ne pomeramo, osim ako ne znamo šta ćemo tačno da dobijemo zauzvrat - napisao je Kerik.

Na stolu su bile teške teme, granice, sankcije, što je i uticalo na raspoloženje. Bilo je uspona i padova, dana "kada Izetbegović nije hteo da vidi ni Tuđmana ni Miloševića", a "Tuđman odbio sastanak sa Miloševićem". Posrednici iz SAD primetili su, međutim, da je ponekad atmosfera bila dobra i to preko mere pristojnosti.

- Pregovarači nastavljaju da razgovaraju, atmosfera se poboljšava. Pozitivan ton bio je očigledan tokom Talbotove sinoćne večere (Strob Talbot, zamenik američkog državnog sekretara), kada su Milošević i Izetbegović pričali jedno drugom viceve na maternjem jeziku. Moguće je i da njih dvojica uživaju u društvu jedan drugog možda i previše - primetio je Kerik u jednom od dokumenata.

Pregovori u Dejtonu trajali su od 1. do 21. novembra 1995. godine, a 14. decembra u Parizu je potpisan sporazum kojim je prekinut četvorogodišnji rat u Bosni. Bosna i Hercegovina je njime ustrojena kao država tri konstitutivna naroda i ostalih, i dva entiteta – Federacije BiH i Republike Srpske. Sporazumu su prethodili razgovori koji su se vodili u vazduhoplovnoj bazi "Rajt-Paterson" u Ohaju. Učesnicima nije bilo dozvoljeno da razgovaraju sa štampom kako bi se izbeglo da delegacije same proglašavaju "pobede" i "poraze".

Glavni učesnici su bili predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman. Predstavnici SAD bili su Voren M. Kristofer (državni sekretar 1993-1997), pregovarač Ričard Holbruk i general Vesli Klark. U srpskoj delegaciji sa Miloševićem su bili predsednik Crne Gore Momir Bulatović, ministar spoljnih poslova SRJ Milan Milutinović, predsednik skupštine RS Momčilo Krajišnik, potpredsednik Srpske Nikola Koljević i ministar spoljni Aleksa Buha.