MALI: Đilasovo odsustvo ekonomske logike i smisla za realnost!

Član Predsedništva SNS i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas, odgovarajući na navode Stranke slobode i pravde, da su možda članovi te stranke navikli da barataju sa lažnim podacima, ali da ozbiljna država, kao što je danas Srbija, ima institucije koje evidentiraju broj zaposlenih, kao i druge ekonomske parametre. To ne prati samo Nacionalna služba za zapošljavanje, već rade i Poreska uprava, PIO Fond, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a prati se i broj uplaćenih poreza i doprinosa

 
Mali je rekao da i podaci Poreske uprave pokazuju da se trenutno isplaćuje više zarada nego u februaru ove godine.
 
- Zaključno sa 28. februarom 156.219 poslodavac isplatilo je zarade za ukupno 1.919.525 a zaključno sa 30. junom 165.278 poslodavaca isplatilo je zarade za ukupno 1.946.842 zaposlenih. Mi kada saopštavamo podatke, ne govorimo ih napamet. Sa druge strane, Djilas i njegovi saborci su za vreme krize 2008. godine zemlju ostavili na cedilu. Imali ste zatvorene fabrike, na stotine hiljade nezaposlenih, propale kompanije - istakao je Mali. 
 
On je rekao da Djilasu nedostaje ekonomska logika i smisao sa realnost, ali da je sa druge strane vrlo sposoban da pokrade gradjane Srbije i da obezbedi zaradu svojim firmama od 619 miliona evra. 
 
- Taj čovek je zadužio grad Beograd za 1,2 milijarde evra, ostavio je deficit od preko 20%. Morali smo mnogo toga da uradimo kako bismo sanirali posledice njegovog pogubnog upravljanja gradom. Isto se dešavalo i na nivou države - javni dug je bio preko 70%, a nezaposlenost preko 25%. Mi smo stabilizovali naše javne finansije, smanjili smo javni dug tako da je sada ispod nivoa koji propisuje Mastriht, nezaposlenost u prvom kvartalu nam je 9,7%. Kruna naših uspeha je rast BDP-a od 5%“ – istakao je Mali.

 
On je dodao da je Srbija upravo po privrednom rastu u prvom kvartalu ove godine bila najbrže rastuća ekonomija Evrope.
 
- Evropska unija je u drugom ovogodišnjem tromesečju zabeležila rekordan pad ekonomske aktivnosti od oko 12 odsto. Američka ekonomija, inače najveća na svetu, u drugom tromesečju potonula je neverovatnih 32,9 odsto na godišnjem nivou. Dakle, dok je ceo svet na nogama, Srbija u drugom kvartalu ima pad od 6,5%. Kada se sve oduzme i sabere mi smo u prvih šest meseci ove godine zabeležili pad privrede od svega 0,9%, a sve druge privrede sveta doživele su dvocifreni pad. Na prste jedne ruke mogu da se izbroje zemlje sa padom ispod jedan odsto u prvom kvartalu godine. Takodje, ne sećam se da je Srbija bila broj jedan kada su Djilas i njegovi saborci njome upravljali“ - rekao je Mali. 
 
Sa druge strane, dodao je on, sve je prijatno iznenadio podatak o industrijskoj proizvodnji u Srbiji u junu jer je bila veća za 2,6% u odnosu na jun 2019. godine.
 
On je dodao da najviše voli da učestvuje u argumentovanoj raspravi, ali da, kada sa druge strane nema sagovornika ko će pružiti dobru argumentaciju, dijalog zaista postaje bespredmetan. 
 
I na kraju, što se tiče javnog duga, Mali je istakao da je toliko puta već odgovarao Draganu Đilasu, ali da mu neće biti teško da to uradi još jednom. 
 
- U uslovima pandemije i najvećeg ekonomskog pada u Evropi posle Drugog svetkog rata nedavno su lideri  27 zemalja članica Evropske unije postigli dogovor o dodeli 360 milijardi evra zajmova zemljama u EU. Rok za otplatu pozajmice je kraj 2058. godine. Stoga pitam, Djilasa i Stefanovića, da li su gradjani u tim zemljama tužni jer će morati da isplaćuju dugove u narednih 30 godina? I da li je ta odluka bila pogrešna za njih i njihove ekonomije? - upitao je Mali.
 
On je zaključio da je javni dug Srbije na kraju juna 2020. godine 57,3% BDP-a, te da je daleko ispod ozbiljne granice zaduženosti i ispod nivoa koji propisuje Mastriht.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.