Reči Miroslava Lajčaka da u pregovorima Beograda i Prištine nema rokova, ali da postoje crvene linije, znače da nije moguće da Srbija izađe iz dijaloga, a da u nekom modalitetu ne prizna Kosovo
Ovako Časlav Koprivica, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu razume reči specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka
- Ako posrednik u dijalogu kaže da ima "crvene linije", onda je reč o krajnjem bezobrazluku, gde taj neko gleda svoje geopolitičke ciljeve i hoće da nas natera na priznanje Kosova - kaže Koprivica.
Uloga EU jasna od početka - naterati Srbiju da prizna Kosovo
- Navijačka uloga EU od samoga početka je jasna. Ali, valjda samo strane koje su učesnici tog procesa mogu da govore ili da imaju takozvane „crvene linije", a ne oni koji posreduju u tom dijalogu. Za Srbiju crvene linije su Rezolucija 1244 i Ustav Srbije - poručuje profesor Koprivica.
Dr Dušan Čelić, profesor prištinskog univerziteta iz Kosovske Mitrovice, kaže da mu ove Lajčakove reči deluju kao izjave nekoga ko je portparol Nemačke, koja zagovara samo stav međusobnog priznanja.
- Lajčak je najverovatnije mislio na to da neće biti promena granica, pretpostavljam da je to za njih neka „crvena linija", jer je to i zvanična politika Nemačke. Iz tog razloga verujem da se njegova izjava najverovatnije odnosi na nepromenjenu odluku Nemačke. On, doduše, jeste pregovarač EU, ali ne treba imati iluzija da je Nemačka tu glavna - navodi Čelić.
Foto: Tanjug/Reuters/Fotomontaža
Čelić podseća da je u nekom trenutku Amerikaimala promene granica kao koncept na pameti ali da je on vrlo brzo ugušen, a da se nije tačno ni saznalo o čemu se radi. U tom svetlu, to što je Lajčak rekao da im nije potreban „treći igrač" u pregovorima vidi i kao razlog zašto specijalni predstavnik predsednika SAD Ričard Grenel nije i zvanično obavestio Lajčaka o sastanku Beograda i Prištine u Vašintonu.
- To pokazuje da Amerika želi da ima ključnu ulogu u ovom procesu iako je formalno to uloga EU. S druge strane, mi znamo od samog početka da je Amerika deo tog procesa i kao neko ko je bio i sada je zainteresovan za ovaj dijalog koji je, očito, iz tehničkog prerastao u statusni. Amerika se ponaša kao globalna sila, Srbiji kako vidim ne smeta da oni budu deo ovih pregovora i u tom smislu me takav odnos ne čudi. S druge strane, kao i sve izjave u diplomatiji treba uzeti sa rezervom i ja nisam baš siguran da nema koordinacije između Lajčaka i Grenela - napominje profesor Čelić.
Koprivica podseća i da EU, od kako je Kipar postao deo Unije, stalno govori da ne želi više da u svoje redove prima države koje nemaju rešena pitanja teritorijalnog integriteta i da ne žele da taj presedan ponove. Tako vide i Srbiju.
Nemačka koristi aparat EU za svoje ciljeve
- Ovde nije samo reč o tome da EU navodno ne želi da uvozi probleme. već da taj neko, u ovom slučaju Srbija, mora da reši taj svoj problem pre nego što uđe u EU. Dakle, najuticajnije države EU su priznale Kosovo i preko autoriteta i aparata EU žele da nas nateraju da priznamo nelegalno otcepljenu i u divljačkoj agresiji otetu teritoriju republike Srbije - zaključuje on.
Ovde se, ističe on, ne radi o realnosti snaga unutar EU nego o nemačkom uticaju koji sada koristi EU da sprovodi svoje planove i ideje.
- Tako da, ako neko govori o "crvenoj liniji" EU, to u stvari znači da se od nas očekuje da ono što je za Srbiju od životnog interesa mora biti upodobljeno nemačkim geopolitičkim ciljevima, koji imaju kontinuitet od militarizma Vilhelma Drugog, preko Hitlera, pa do danas. To je neprihvatljivo i čak je nepristojno da se ulazi u razgovore sa ljudima koji na ovakav način pristupaju ovom problemu - kaže Koprivica.
Foto: Reuters/fotomontaža
Miroslav Lajčak je izjavio i da će proces dijaloga između Beograda i Prištine biti dinamizovan, navodeći da će se partneri EU u Briselu sastajati nekoliko puta mesečno kako bi se što je pre moguće postiglo sveobuhvatno rešenje. O tome je kako kaže obavestio predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Avdulaha Hotija.
Susret delegacija Beograda i Prištine u Vašingtonu 4. septembra neka je vrsta revanša Amerike Evropi s porukom da SAD ostaju nezaobilazni činilac u rešavanju poslova u ovom delu sveta. I zato rezultat mora biti zvučan, poput neke krupne investicije, prognozira nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Susret delegacija Beograda i Prištine u Vašingtonu 4. septembra neka je vrsta revanša Amerike Evropi s porukom da SAD ostaju nezaobilazni činilac u rešavanju poslova u ovom delu sveta. I zato rezultat mora biti zvučan, poput neke krupne investicije, prognozira nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović
Ruska vlada delimično je ukinula zabranu izvoza dizel goriva i odobrila plasman prvih 500.000 tona na svetsko tržište, nakon dogovora predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa.
NATO bi mogao da otvori novi front protiv Rusije napadom na Kalinjingradsku oblast, čime bi Moskvu primorao na drugu mobilizaciju i izazvao unutrašnju političku krizu koja bi mogla da dovede do pokušaja svrgavanja predsednika Vladimira Putina.
Diskvalifikovani učensik Exatlona Mensur Ajdarpašić smatra da nikada nije imao podršku Plavog tima, ali ističe da mu ne smeta što ga nisu birali za kapitena.
Mensur Ajdarpašić negirao je da je pretio Veljku Milićeviću i priznao da se kaje zbog postupka koji ga je koštao učešća u sportskom rijalitiju Exatlon.
Bliskost Rade Đorđević i Mensura Ajdarpašića nije prošla nezapaženo, a iako fanovi Exatlona navijaju za romansu, njih dvoje poručuju da su samo prijatelji.
Bivši učesnik Exatlona Srbija Mensur Ajdarpašić progovorio je o svojim ishitrenim i agresivnim reakcijama, do kojih je dolazilo kada je u takmičenju gubio.
Mladi Hrvat (27) koji se sa Zapada preselio u Beograd privukao je pažnju korisnika društvenih mreža svojom pričom o životu u Srbiji, poručivši da nigde nije bio srećniji i da nijedan grad ne može da parira srpskoj prestonici.
Aldi je u Francuskoj hitno povukao više proizvoda zbog salmonele u mesu, odnosno piletini i slanini, ali i prekoračenih pesticida u pomorandžama i grožđu.
Ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali posetio je 63. Oplenačku berbu u Topoli, ističući značaj očuvanja tradicije vinogradarstva, vinarstva i narodnog stvaralaštva.
Kriminalna grupa koja je uhapšena u velikoj akciji Evropola, a među kojima su i državljani Srbije, prema pisanju slovenačkih medija, dovodi se u vezu sa "kavačkim" klanom.
Specijalno državno tužilaštvo je Specijalnom odeljenju Višeg suda u Podgorici nakon izvršene istrage predalo optužnicu protiv policajca Ljuba Milovića, koji je u bekstvu, kao i Harisa Monića i šestorice okrivljenih zbog sumnje da su stvorili organizovanu kriminalnu grupu i švercovali više od četiri tone kokaina iz Južne Amerike u Zapadnu Evropu.
Pripadnici Interventne jedinice Policijske uprave u Novom Pazaru uhapsili su E. B. (46) iz tog grada zbog sumnje da je tokom sahrane fizički nasrnuo na trojicu službenika Okružnog zatvora i upućivao im pretnje.
U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu saslušani su Bojan K. (32) i Valentino J. (22) zbog postojanja osnova sumnje da su 8. oktobra 2026. godine u porti crkve na teritoriji GO Zvezdara neovlašćeno, radi prodaje, držali oko 10 kilograma opojne droge amfetamin.
U luci belgijskoj Antverpen istražitelji su pronašli dva kontejnera sa peletom koji je bio natopljenim kokainom, zbog čega su uhapšene četiri osobe, saopštilo je danas belgijsko javno tužilaštvo.
Polarna svetlost obasjala je u noći između petka i subote nebo iznad više delova Rusije. Fotografije kruže društvenim mrežama iz Moskve i Moskovske oblasti, Jekaterinburga, Kazanja, Uljanovska i Lenjingradske oblasti.
Ukrajinska političarka Julija Timošenko (65) iznenadila je novim izgledom kada se pojavila na sudu sa raspuštenom plavom kosom oblikovanom u krupne lokne.
Premijer Slovačke Robert Fico izjavio je da dogovor predsednika SAD Donalda Trampa i predsednika Rusije Vladimira Putina o dizelu pokazuje naivnost rukovodstva Evropske unije.
Glumac Tom Veling našao se u centru pažnje nakon što je na svom Instagram profilu objavio fotografiju koja je izazvala brojne reakcije na društvenim mrežama.
Glumica Demi Mur umalo je ostala bez jedne od svojih najvažnijih uloga u kultnom ostvarenju "Vatra Svetog Elma" iz 1985. godine, nakon što se na probama pojavljivala potpuno pijana i pod dejstvom teških opijata.
Ovogodišnja dobitnica prestižne Nobelove nagrade za književnost, čuvena kanadsko-islandski pesnikinja i autorka En Karson, prokomentarisala je u svom prepoznatljivom stilu odluku Švedske akademije.
Sa hladnijim danima raste rizik od kondenzacije i buđi u domu, a uzrok nisu uvek loša izolacija i vlaga spolja. Problem često stvaraju i svakodnevne navike tokom čišćenja i sušenja mokrih stvari.
Tehnika "sudoku pakovanja" sve je popularniji trik među ljubiteljima putovanja jer omogućava da sa svega nekoliko pažljivo odabranih komada garderobe napravite veliki broj različitih kombinacija.
Kačamak je jedno od onih tradicionalnih jela koje nas mirisom i ukusom vraća u detinjstvo. Nekada se često nalazio na trpezama naših baka, a njegova popularnost ne jenjava ni danas.
Pravi parfem može da bude mnogo više od završnog detalja u pripremi za izlazak. On naglašava lični stil, budi emocije i ostavlja utisak koji se dugo pamti.
Pevačica Jasna Šćepanović gotovo četiri godine vodi borbu za starateljstvo nad sinom, a za to vreme, kako kaže, propušta veliki deo njegovog odrastanja.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.