Reči Miroslava Lajčaka da u pregovorima Beograda i Prištine nema rokova, ali da postoje crvene linije, znače da nije moguće da Srbija izađe iz dijaloga, a da u nekom modalitetu ne prizna Kosovo
Ovako Časlav Koprivica, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu razume reči specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka
- Ako posrednik u dijalogu kaže da ima "crvene linije", onda je reč o krajnjem bezobrazluku, gde taj neko gleda svoje geopolitičke ciljeve i hoće da nas natera na priznanje Kosova - kaže Koprivica.
Uloga EU jasna od početka - naterati Srbiju da prizna Kosovo
- Navijačka uloga EU od samoga početka je jasna. Ali, valjda samo strane koje su učesnici tog procesa mogu da govore ili da imaju takozvane „crvene linije", a ne oni koji posreduju u tom dijalogu. Za Srbiju crvene linije su Rezolucija 1244 i Ustav Srbije - poručuje profesor Koprivica.
Dr Dušan Čelić, profesor prištinskog univerziteta iz Kosovske Mitrovice, kaže da mu ove Lajčakove reči deluju kao izjave nekoga ko je portparol Nemačke, koja zagovara samo stav međusobnog priznanja.
- Lajčak je najverovatnije mislio na to da neće biti promena granica, pretpostavljam da je to za njih neka „crvena linija", jer je to i zvanična politika Nemačke. Iz tog razloga verujem da se njegova izjava najverovatnije odnosi na nepromenjenu odluku Nemačke. On, doduše, jeste pregovarač EU, ali ne treba imati iluzija da je Nemačka tu glavna - navodi Čelić.
Foto: Tanjug/Reuters/Fotomontaža
Čelić podseća da je u nekom trenutku Amerikaimala promene granica kao koncept na pameti ali da je on vrlo brzo ugušen, a da se nije tačno ni saznalo o čemu se radi. U tom svetlu, to što je Lajčak rekao da im nije potreban „treći igrač" u pregovorima vidi i kao razlog zašto specijalni predstavnik predsednika SAD Ričard Grenel nije i zvanično obavestio Lajčaka o sastanku Beograda i Prištine u Vašintonu.
- To pokazuje da Amerika želi da ima ključnu ulogu u ovom procesu iako je formalno to uloga EU. S druge strane, mi znamo od samog početka da je Amerika deo tog procesa i kao neko ko je bio i sada je zainteresovan za ovaj dijalog koji je, očito, iz tehničkog prerastao u statusni. Amerika se ponaša kao globalna sila, Srbiji kako vidim ne smeta da oni budu deo ovih pregovora i u tom smislu me takav odnos ne čudi. S druge strane, kao i sve izjave u diplomatiji treba uzeti sa rezervom i ja nisam baš siguran da nema koordinacije između Lajčaka i Grenela - napominje profesor Čelić.
Koprivica podseća i da EU, od kako je Kipar postao deo Unije, stalno govori da ne želi više da u svoje redove prima države koje nemaju rešena pitanja teritorijalnog integriteta i da ne žele da taj presedan ponove. Tako vide i Srbiju.
Nemačka koristi aparat EU za svoje ciljeve
- Ovde nije samo reč o tome da EU navodno ne želi da uvozi probleme. već da taj neko, u ovom slučaju Srbija, mora da reši taj svoj problem pre nego što uđe u EU. Dakle, najuticajnije države EU su priznale Kosovo i preko autoriteta i aparata EU žele da nas nateraju da priznamo nelegalno otcepljenu i u divljačkoj agresiji otetu teritoriju republike Srbije - zaključuje on.
Ovde se, ističe on, ne radi o realnosti snaga unutar EU nego o nemačkom uticaju koji sada koristi EU da sprovodi svoje planove i ideje.
- Tako da, ako neko govori o "crvenoj liniji" EU, to u stvari znači da se od nas očekuje da ono što je za Srbiju od životnog interesa mora biti upodobljeno nemačkim geopolitičkim ciljevima, koji imaju kontinuitet od militarizma Vilhelma Drugog, preko Hitlera, pa do danas. To je neprihvatljivo i čak je nepristojno da se ulazi u razgovore sa ljudima koji na ovakav način pristupaju ovom problemu - kaže Koprivica.
Foto: Reuters/fotomontaža
Miroslav Lajčak je izjavio i da će proces dijaloga između Beograda i Prištine biti dinamizovan, navodeći da će se partneri EU u Briselu sastajati nekoliko puta mesečno kako bi se što je pre moguće postiglo sveobuhvatno rešenje. O tome je kako kaže obavestio predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Avdulaha Hotija.
Susret delegacija Beograda i Prištine u Vašingtonu 4. septembra neka je vrsta revanša Amerike Evropi s porukom da SAD ostaju nezaobilazni činilac u rešavanju poslova u ovom delu sveta. I zato rezultat mora biti zvučan, poput neke krupne investicije, prognozira nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović
Susret delegacija Beograda i Prištine u Vašingtonu 4. septembra neka je vrsta revanša Amerike Evropi s porukom da SAD ostaju nezaobilazni činilac u rešavanju poslova u ovom delu sveta. I zato rezultat mora biti zvučan, poput neke krupne investicije, prognozira nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović
Ginter Felinger, NATO lobista i čovek koji je otvoreno podržao "Studentsku listu", ponovo je pozvao na ukidanje spomenika maloj Milici Rakić u Beogradu.
Čuveni francuski političar Žan-Len Lakapel i dugogodišnji iskreni prijatelj Srbije i srpskog naroda, oglasio se povodom dešavanja u Srbiji i uputio snažnu podršku redakciji Informer TV, oštro osuđujući brzu odmazdu i progon koji se sprovodi nad novinarima naše televizije.
Večeras u 33. epizodi Exatlona rastu nove tenzije na poligonu, a u taboru Plavog tima došlo je do novog sukoba između Dragomira Radojevića i Maje Jovanović.
Crveni tim odneo je ubedljivu pobedu rezultatom 8:2 u večerašnjem izdanju najvećeg sportskog rijalitija Exatlon Srbija, koji se emituje na Informer televiziji!
Večeras će se mnogi u Srbiji maskirati u veštice, vampire i duhove, jer obeležavaju Noć veštica, proslavu zla, koja u našoj zemlji, nažalost, postaje sve popularnija.
Istraživanje sprovedeno među 8.000 vozača pokazuje da je gotovo trećina vozača polovnih automobila u Evropi kupila vozilo sa vraćenom kilometražom ili poznaje nekoga ko je kilometražu vratio.
Podaci Narodne banke Srbije (NBS) pokazuju da su za prvih osam meseci ove godine 1,677 milijardi evra više turisti iz Srbije potrošili na putovanja van zemlje.
Više javno tužilaštvo u Pančevu saopštilo je da preduzima hitne mere i radnje povodom incidenta ispred Mašinske škole "Pančevo" 30. oktobra oko 17 časova, kada je napadnut šesnaestogodišnji učenik te škole.
Policija je tokom pojačanih kontrola i racija sprovedenih prethodne večeri širom Crne Gore kontrolisala više od 1.500 osoba, među kojima 55 operativno interesantnih lica, a uhapšeno je šest osoba.
Na magistralnom putu između Užica i Zlatibora, u Surduku tokom prepodneva, došlo je saobraćajne nezgode u kojoj je jedan automobil završio van kolovoza.
Policija u Novom Sadu, u saradnji sa Osnovnim javnim tužilaštvom u Novom Sadu, uhapsila je S. V. (31) i S. K. (31) iz ovog grada zbog postojanja osnova sumnje da su učinili krivično delo nasilničko ponašanje.
Predsednik Poljske Karol Navrocki optužio je premijera Donalda Tuska za nasilno preuzimanje Ustavnog suda, nakon što je predsednik te institucije Bogdan Svjenčkovski suspendovan sa funkcije.
Predsednik Finske Aleksandar Stub demantovao je pisanje britanskog Fajnenšel tajmsa o telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, navodeći da nije tačno da je ruski lider njemu i norveškom premijeru Jonasu Garu Stereu držao predavanje o istoriji Slovena
Žestoki sukobi demonstranata i policije izbili su danas u Tirani, gde su učesnici antivladinih protesta bacali Molotovljeve koktele i kamenice na policijski kordon ispred Ministarstva prosvete.
Glumica Ognjanka Ognjanović biće sahranjena u utorak, 3. novembra, u 14.30 sati na Novom groblju u Beogradu, saopštili su iz Narodnog pozorišta u Beogradu.
OpenAI je unapredio svoju ekstenziju ChatGPT za pregledač Hrom, omogućivši joj pristup otvorenim karticama kako bi korisnicima pružala preciznije i personalizovanije odgovore.
Iako ih mnogi koriste svakodnevno, vlasnici pametnih televizora često nisu svesni da njihovi uređaji mogu da prate gotovo sve što gledaju, čak i kada sadržaj puštaju preko konzole, video-plejera ili drugog uređaja povezanog HDMI kablom.
Anita Baturina, bivša supruga pevača Miše Kovača, godinama nosi bol zbog smrti sina Edija, a u potresnoj ispovesti otkrila je detalje tragedije koja je zauvek promenila život njihove porodice.
Pevač Mišo Kovač preminuo je u 88. godini u svom domu u Splitu, a pitanje njegovog poslednjeg počivališta još nije rešeno. Iako je svojevremeno izrazio želju da bude sahranjen u rodnom Šibeniku, kao mogućnost pominje se i Aleja velikana u Zagrebu.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari