OVA BOLEST IMA SIMPTOME SLIČNE KORONI, ALI POSTOJI JEDNA BITNA RAZLIKA Upozorenje doktora Dejana Ilinčića: Na ove znake obratite pažnju

U jeku epidemije, za sve što nas zaboli posumnjamo da je korona. Postoji jedno oboljenje čiji su simptomi slični koronavirusu, ali ipak postoje određene razlike.

Bolovi u mišićima, umor, ubrzan rad srca, uznemirenost. Nije retko da ako imamo neki od ovih simptoma, posumnjamo na kovid 19. Doktor Dejan Ilinčić, specijalista grudne i endokrine hirurgije, ističe da ukoliko su se ti simptomi javljali postepeno, tokom dužeg perioda, u pitanju mogu da budu znaci da nešto nije u redu sa tiroidnom žlezdom. U slučaju kovida, sve se dešava naglo.

Hormoni štitaste žlezde utiču na gotovo sve organe u organizmu, utiču, pre svega, na ćelijski metabolizam, sposobnost regulacije temperature organizma. Smanjenjem tih hormona se gotovo svi sistemi u organizmu usporavaju, kaže dr Dejan Ilinčić, specijalista grudne i endokrine hirurgije.

Simptomi usporenog rada štitne žlezde su povećanje telesne težine, umor, bolovi u mišićima, usporen rad creva, smanjena sposobnost učenja, pamćenja. Statistika kaže da se poremećaji u radu štitaste žlezde javljaju najviše kod žena starosti između 20 i 50 godina.

„Najčešće od problema sa tiroidnom žlezdom oboljevaju žene i to tri do četiri puta češće od muškaraca, češće u starijoj životnoj dobi – preko 60 godina, češće kod pacijenata koji imaju udružene bolesti, posebno udružene autoimunske bolesti zato što je najčešće uzrok smanjene funkcije štitaste žlezde tiroiditis, najčešće Hašimotov tiroiditis, koji je jedna vrsta autoimune bolesti. Češće se javlja i kod trudnica“, ističe dr Ilinčić.  

Foto: Shutterstock

Pravi razlog četiri puta učestalijeg obolevanja žena nije poznat.

„Znamo da se javlja češće u porodicama gde se već javljaju oboljenja štitaste žlezde, dakle postoji neki genetski faktor“, ukazuje dr Ilinčić.

Kada je reč o simptomima koji mogu da zbune pacijenta da pomisli da je u pitanju kovid, gost Jutarnjeg programa ističe da je razlika u brzini njihovog javljanja: „Ono što bismo mogli naglasiti u vezi sa kovidom i simptomima koje može da izazove, poluživot hormona štitaste žlezde u organizmu je pet dana, tako da procesi koji su vezani za usporen ili ubrzan rad ove žlezde se razvijaju sporo. Kod štitaste žlezde, svi simptomi se razvijaju u dužem vremenskom periodu, za razliku od virusne infekcije gde se ti simptomi razvijaju prilično naglo“.

U zavisnosti od bolesti koja je u pitanju određuje se terapija ili hirurška intervencija. Postoje bolesti koje su vezane za funkciju, rad hormona i bolesti koje su vezane za pojavu čvorova i tumorskih promena u žlezdi. 

Bolesti koje se odnose na funkcionisanje, to jest stvaranje hormona štitaste žlezde leče se ili nadoknadom hormona kod smanjene funkcije ili lekovima – zaustavljanjem funkcije kod pojačanog rada.

Dr Dejan Ilinčić poznat je kao jedan od retkih hirurga koji problem uvećanje tiroidne žlezde otklanja u lokalnoj anesteziji.

„Lokalna anestezija je izbor u lečenju pacijenata koji ne mogu da idu u opštu anesteziju. Nosi svoje prednosti za određeni broj njih, ali većina pacijenata ipak voli da spava tokom operacije. Lokalnu anesteziju omogućava metoda koju ja radim, a to je minimalno invazivna operacija štitaste žlezde gde se kroz rez od dva santimetra ona operiše“, objasnio je Ilinčić. 

Od svih karcinoma koji se mogu javiti u organizmu, kaže dr Ilinčić, karcinomi štitaste žlezde su među onima sa najboljom prognozom za potpuno izlečenje.

„Nakon hirurške intervencije velika je verovatnoća da je pacijent izlečen, eventualno u terapiju može da se uključi radioaktivni jod, to je dodatak terapiji. To je ciljana terapija jer samo ćelije štitaste žlezde vezuju jod i on oslobađa energiju u ćelijama žlezde“, istakao je Ilinčić. 

Kako biste bili sigurni da je sa štitnom žlezdom sve u redu, nemojte je zaobići tokom sistematskog pregleda već tražite od lekara da proveri osnovne hormone žtitaste žlezde i ultrazvučni pregled.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.