EBRD ULAŽE OKO 700 MILIONA EVRA U SRBIJU! Očekuje se uspešan oporavak naše zemlje u ovoj godini, optimistične prognoze!

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) planira ove godine da uloži u Srbiji oko 700 miliona evra, a nova predsednica EBRD Odil Reno-Baso, koja danas započinje onlajn "posetu" Srbiji, kaže za Tanjug da ta finansijska institucija očekuje uspešan oporavak Srbije u ovoj godini i da ima optimistične prognoze

Reno-Baso će se, danas i sutra, "sastati" sa premijerkom Anom Brnabić i ministrom finansija Sinišom Malim, koji je i guverner Srbije u EBRD-u, zatim sa potpredsednicom vlade i ministarkom energetike Zoranom Mihajlović, kao i sa guvernerkom NBS Jorgovankom Tabaković, a imaće sastanke i sa predstavnicima privatnog sektora i ključnih banaka u Srbiji.

- Srbija je imala snažan rast pre krize zahvaljujući odgovornoj finansijskoj politici Vlade Srbije, reformama i podršci privatnom sektoru. To je prepoznato i kontinuiranim povećanjem stranih direktnih investicija. Nakon pandemije koronavirusa, uvereni smo da će Srbija biti u dobrom položaju da iskoristi trendove u vezi sa međunarodnim lancima snabdevanja koji imaju za cilj da ih učine manje ranjivim i sigurnijima - rekla je Reno - Baso Tanjugu.

Kako je navela, zdrava investiciona klima i blizina tržištu EU biće važni za privlačenje investitora.
 

Foto: Pixabay

Kada je reč o planovima EBRD za ovu i naredne godine, kaže da će obezbediti finansijska sredstva kako bi se nastavilo kreditiranje malih i srednjih preduzeća u evrima, a sve više i u dinarima.

- Takođe, finansiraćemo investicije domaćih i stranih kompanija iz privatnog sektora koje doprinose stvaranju novih radnih mesta, donose u Srbiju novu, zelenu tehnologiju i podstiču korišćenje domaćih istraživačkih i inženjerskih talenata - rekla je Reno - Baso.

Takođe, navodi da će EBRD podržati oporavak koji će biti orijentisan ka zelenoj ekonomiji, stvaranju novih radnih mesta, uz korišćenje lokalnog znanja.

- To će biti projekti poput ulaganja u obnovljive izvore energije, uvođenje gradskog prevoza na električni pogon, obnavljanje javnih i stambenih zgrada kako bi se poboljšala energetska efikasnost, uvođenje pametnih brojila za struju, dalju modernizaciju daljinskog grejanja i železničkog i putnog saobraćaja - dodala je ona.

Komentarišući uticaj krize na Srbiju, kaže da je paket Vlade Srbije za pomoć privatnom sektoru bio blagovremen, snažan i obiman.

Tako su preduzeća u okviru paketa dobila finansijsku pomoć za isplatu minimalnih zarada, uvedena je obiman program garancija u cilju podrške kontinuiranom kreditiranju MSP, pružena je i podrška određenim sektorima poput turizma, dok je jednokratna novčana pomoć dodeljena svim punoletnim građanima, napominje Reno - Baso.

- Vladine mere su obezbedile likvidnost, pomogle su u održavanju lične potrošnje i ublažavanju uticaja krize. Paket podrške je dao efekte i zajedno sa javnim kapitalnim ulaganjima, koja su nastavljena, doprineo je da smanjenja ekonomske aktivnosti u 2020. godini bude blago.
 

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Reno - Baso je navela da je EBRD, odgovarajući na hitne potrebe privrede, u Srbiju uložila ukupno 679 miliona evra 2020. godine.

- Kreditnim linijama smo u partnerstvu sa partnerskim bankama obezbedili 480 miliona evra podrške privatnom sektoru i malim preduzećima, čime smo podržali stotine malih preduzeća u Srbiji. Pored kreditnih linija, korisnici su dobili i podsticajne grantove i tehničku pomoć koju finansira EU - rekla je ona.

EBRD je u sektoru infrastrukture obezbedila kredit od 85 miliona evra za izgradnju deonice Niš - Pločnik Autoputa mira koja će, dodaje, povezati Niš, Prištinu, Tiranu do albanske luke Drač, poboljšavajući povezanost i olakšavanje trgovinu u regionu.

Napominje da je banka, pored putne infrastrukture, podržala Srbiju da poboljša digitalnu infrastrukturu i finansirala projekat uvođenja brze širokopojasne internet infrastrukture u ruralnim oblastima i digitalizaciju 80.000 domaćinstava i 600 škola.

Tokom 20 godina od članstva Srbije u EBRD, investirano je više od 6,6 milijardi evra u skoro 300 projekata, naglasila je čelnica EBRD.

- Efekat naših investicija vidi se svuda, u svim sektorima, velikim preduzećima, kao i malim privatnim preduzećima. EBRD je vodeći investitor u podršci obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti i prelasku na ugalj.

Dodaje da su podržavali razvoj domaćih preduzeća kako bi postali regionalni šampioni i brendovi, poput MK Grupe ili Bambija, Knjaza Miloša i Nektara.

Uticaj rada EBRD na energetsku efikasnost 

Uticaj rada EBRD može, kako kaže, da se vidi i u novim vetroparkovima u Vojvodini, proširenju Aerodroma Beograd ili novoj deponiji i postrojenju za energiju iz otpada u Vinči, što je trenutno u izgradnji.

Foto: printscreen

- Takođe smo dali svoj doprinos dobro vođenom, modernom i otpornom bankarskom sektoru i delovanjem preko njega. Pored obezbeđivanja finansiranja, naš rad obuhvata i podršku vladi u razvoju novih politika u različitim sektorima poput energetike i u vezi sa aktuelnim pitanjima, kao što je izuzetno važna strategija za državna preduzeća da se poboljša njihov nadzor, upravljanje i efikasnost - navodi Reno-Baso.

Po pitanju zelene energije, kaže da poslednjih godina u Srbiji postoji opšta promena svesti, stava i spremnosti za rešavanje tog ogromnog izazova, kao i da EBRD podržava taj trend na svim nivoima.

- Vodeći smo finansijer za dva najveća vetroparka, sprovodimo namenske programe za podršku investicijama u energetsku efikasnost rezidencijalnog sektora i MSP i pružamo savetodavne usluge u vezi sa politikama za osmišljavanje održive energetske strategije i aukcija za obnovljive izvore - navela je ona.

EBRD priprema i investicije u modernizaciju daljinskog grejanja, uključujući prelazak sa uglja na gas, solarnu i geotermalnu energiju.

U saradnji sa EU i Energetskom zajednicom u okviru Regionalnog programa za energetsku efikasnost, EBRD će podržati projekte za poboljšanje energetske efikasnosti u rezidencijinom i MSP sektoru.

- Već radimo sa nekoliko gradova na razvoju inovativnih modela finansiranja preko toplana kako bismo podstakli renoviranje stambenih zgrada, koji su najveći potrošači energije - rekla je Reno - Baso.

Napominje i da je prelazak sa uglja neizbežan, ali izvodljiv.

- Pored toga, to je i ekonomski imperativ, jer ugalj nije jeftin, a s obzirom na sve veći trend usvajanja neto nultih ciljeva među preduzećima i mogućeg uvođenja poreza na uglje-dioksid za uvozne proizvode, srpski izvoznici će morati da se prilagode i zahtevaće energiju iz obnovljivih izvora - zaključila je direktorka EBRD.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.