OPRAO MARIJI KOSU, PA SE PREDAO DOK JE ONA VIKALA "UBIJ SE, UBIJ SE"! Ovako su izgledali poslednji trenuci Slobodana Miloševića pred hapšenje!

Slobodan Milošević, pokojni predsednik SR Jugoslavije, uhapšen je pre 20 godina – u noći između 31. marta i 1. aprila 2001. godine. Privođenje Miloševića počelo je 30. marta, u čemu su aktivno učestvovali Čedomir Jovanović, Milorad Bracanović, kao i Milorad Ulemek Legija, a okončano je posle dva dana, i to posle sedmočasovnih pregovora o predaji

U vili na Dedinju su nakon Miloševićevog hapšenja privremeno ostale njegova supruga Mira i ćerka Marija. Navodno je za vreme hapšenja ćerka Marija pucala iz pištolja. Čedomir Jovanović je ispričao da se ispred vile „Mir“, gde je bio Milošević s porodicom, okupio veliki broj njegovih pristalica, a da je poslednje što je bivši predsednik uradio pre nego što su mu stavljene lisice na ruke bilo da opere kosu svojoj ćerki Mariji iznad lavaboa.”

Odu njih dvoje na sprat, nema ih, nema… Na kraju odem gore, vrata od sobe otvorena. Marija drži glavu iznad lavaboa, a on joj pere kosu i nešto nežno s njom priča. Ja sa strane stojim, on me pogleda i kaže: „Evo, evo, brzo ću.“ I on onda silazi, a ona ide korak iza njega s pištoljem u ruci i govori: „Ubij se, evo ti, ubij se“, ispričao je tada Jovanović.

U jednom od retkih intervjua koji je dala ćerka Slobodana Miloševića, koji sada kruži internetom, Marija Milošević je otkrila šta se dešavalo one noći kada su došloi u vilu Mir da hapse Miloševića, zbog čega se učlanila u SRS i da li bi se ikada vratila u Beograd.

“Meni su to bile dve noći…To je bio petak, petak na subotu, subota, subota na nedelju i u nedelju ujutru je otišao. Otišao je da ako ne ode sa njima u zatvor da će pobiti sve ljude koji u u kući. A u kući je bilo 30 i nešto ljudi. Tu su bili mamini i tatini prijatelji, bili su i moji prijatelji… Marko nije bio tu… srećom da nije bilo to kada je bila sva ta pucnjava… Potpuno su razbili tu rezidenciju…. stvarno su mogli sve da nas pobiju. Pamtiću to do kraja života. Gore mi je to nego da sam bila na ratištu”, ispričala je Marija Milošević 2007. godine u intervjuu za emisiju “Alter ego”.

Foto: YouTube printscreen

Ona je ispričala da je skoro svakog dana odlazila u posetu ocu dok je bio u beogradskom zatvoru.

“Jedan dan su mu samo zatakli u rešetke optužnicu Karle del Ponte. A mi smo pre toga dobili garancije Vojislava Koštunice, Milana Milutinovića i Zorana Đinđića da on neće biti izručen nijednom stranom zatvoru”, rekla je Marija Milošević. Svetski državnici pozdravili su hapšenje Slobodana Miloševića, a on je u junu iste godine izručen Međunarodnom sudu u Hagu za ratne zločine počinjene na području bivše Jugoslavije.Slobodana Miloševića svakodnevno je posećivala supruga Mirjana, a s njom je često dolazila i njihova ćerka Marija. Ti susreti su uglavnom proticali u mirnoj i srdačnoj atmosferi, ali nije uvek bilo tako.

Prilikom prvog susreta sa ćerkom u prostorijama Okružnog zatvora, bivši predsednik Jugoslavije Mariji se, pomalo šaljivo, obratio rečima:

– Gde si, teroristo! Milošević je tada najverovatnije aludirao na to što je Marija tokom akcije njegovog hapšenja u rezidenciji u Užičkoj pucala iz pištolja, zbog čega se protiv nje i danas vodi sudski postupak. Prema svedočenju tadašnjeg upravnika zatvora Dragiše Blanuše, Marija je briznula u plač i optužila oca da je maltene dobrovoljno otišao iza rešetaka.

– Do svega ovoga nije trebalo da dođe da si se odupro, a ti si se s njima dogovarao i 31. marta seo u auto. Ja hoću oca pored sebe, a ne oca u Hagu. Ti kao da si doneo odluku da ideš u Hag i koji k..c onda ja tražim ovde kada sve odlučuješ sam i ne savetuješ se sa mnom i majkom, kao da nas dve ne postojimo.

– Marija, sine, smiri se. Život se sastoji od uspona i padova. Šta je trebalo da dozvolim one noći, da vas sve pobiju ili da nevini stradaju? Zadovoljan sam kad je svima vama dobro, i tebi i majci i malom Marku i Marku. Ja ću dostojanstveno sve podneti, ne brinite, neću se ubiti. Sve je to život. Meni će uvek biti dobro ako znam da ste svi vi dobro – pokušao je tada da je uteši otac.

Foto: Branko Pantelić

Slobi je bilo dozvoljeno da u pritvoru na raspolaganju ima kuvalo. Jednom prilikom, tokom posete, zamolio je Mariju da za njih troje skuva kafu. Međutim, ona je tada eksplodirala.

– Nisam ja došla u zatvor da vam kuvam kafu i da budem kafe-kuvarica. Sve me boli, i bubreg i stomak, i sve mi redom otkazuje, tako da neću dočekati četrdeset godina. Zar ne vidite da je sve otišlo u p…u materinu – urlala je Marija, na šta je Sloba pokušao da je smiri:- Marija, sine, šta to govoriš? Zašto ne odeš kod lekara i ko ti je prepisao terapiju?

Tek je na te njegove reči Marija poludela.

– Niko! Tebi je očigledno dobro ovde u zatvoru, a ovoj partizanki (pokazujući na majku) zadovoljstvo je da dolazi ovde, ona ionako ima iskustva u zatvorskim posetama iz partizanskih dana. Bilo bi krajnje vreme da prestanete da se ponašate kao da ste u partizanima i da počnete realno da razmišljate. Ja nisam u tim vašim partizanskim pričama, ne pripadam tu gde ste vi, ja sam iz neke druge priče. Ti sve radiš sam i na svoju ruku, nisi se konsultovao sa porodicom ni kada si raspisivao izbore, pa sam ja to saznala tek iz novina. E pa sada vidi. Došao je smak sveta u Srbiju, sve je poplavljeno, čak i zatvori, voda je ljudima do prvog sprata. Ovde poplava, tamo zemljotres, negde vulkani. Samo se vi smejte. Ne dolazim četiri dana, a kad dođem, vi mi se smejete kao da sam glupi Avgust i samo se međusobno domunđavate – siktala je Marija.

Godine 2006. Milošević je u pritvoru umro, ne dočekavši kraj sudskog procesa.