INICIJATIVA SA SKUPA U SRPSKOJ AKADEMIJI NAUKA I UMETNOSTI! Srbija da usvoji rezoluciju o ustaškom genocidu u NDH!

Sa obeležavanja 80 godina od početka genocida nas Srbima, Jevrejima i Romima u NDH poručeno da bi Skupština Srbije morala da krene u 'poslednji proboj Jasenovca'

Skupština Srbije trebalo bi da što pre usvoji rezoluciju o ustaškom genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Ovo je poručeno juče sa skupa u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) organizovanom povodom 80 godina od početka genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Istaknuti akademici i intelektualci upozorili su da se u Srbiji ne govori dovoljno o Jasenovcu, niti o svim drugim strašnim zločinima koje su počinile ustaše. A sprečavanje zaborava i borba protiv revizije istorije jesu najvažniji razlozi zbog kojih je neophodno da naša država usvoji rezoluciju o ustaškom genocidu.

Svesno umanjuju žrtve

Reditelj Dragoslav Bokan, koji je vodio skup u SANU na kojem su zaslužnim pojedincima i institucijama dodeljene plakete i zahvalnice Udruženja logoraša i potomaka 'Jasenovac', kaže za Informer da je 'jasenovačka kapija jedini dostojanstveni srpski prolaz u budućnost'.

- Tamo leži ključ najvažnije pobede koju možemo izvojevati u ovoj našoj generaciji. Svest o tome da smo narod koji je preživeo genocid u 20. veku, i to bez ikakve krivice, daće onaj smisleni okvir našoj deci i njihovoj deci i deci njihove dece. U ime te budućnosti mi smo se okupili u SANU tragajući za ispravkom onoga što se mora ispraviti i sećanjem na ono što nikada ne smemo zaboraviti - kaže Bokan.

Akademik Vasilije Krestić naglašava da u Srbiji i u srpskom društvu postoji nekakva zadrška kada se govori o Jasenovcu, zadrška koja je prisutna čak i kod pojedinih političara.

- Srpska akademija nauka i umetnosti je u više navrata, a poslednji put pre dve nedelje podigla glas zbog toga što se broj žrtava u Jasenovcu smanjuje, i to čak u nekim našim krugovima, pa čak i u Muzeju žrtava genocida, ovde u Beogradu! U toj sramnoj reviziji istorije neki imaju podršku čak i jednog vladike SPC! Protiv toga moramo da dignemo svoj glas, na to nikada ne smemo da pristanemo! Svaku nevinu žrtvu i u Jasenovcu i na svim drugim stratištima moramo da odbranimo, to je naš najvažniji nacionalni zadatak! Baš kao što moramo da se borimo protiv neosnovanog i sistematskog uvećavanja i izmišljanja zločina i navodnog genocida koji se stavlja Srbima na teret... - apelovao je Krestić.

Njegov kolega, akademik Matija Bećković naglasio je da bi Srbi bili sigurno ućutkani, a svaki spomen genocida u NDH bio zabranjen da nije bilo Jevreja.

- Da nije bilo Jevreja, mi bismo sasvim sigurno bili ućutkani i za naše stradanje se ne bi ni znalo. Mi, na našu sramotu, nemamo svoj Jad Vašem. Na mestu velikog stradanja u Jasenovcu postavljen je onaj Kameni cvet, a tamo ni sveća nema gde da se zapali... - ogorčen je Bećković.

Univerzitetski profesor i akademik Darko Tanasković kaže da mora sve da se učini kako jasenovački užas koji su Srbi doživeli ne bi pao u potpuni zaborav.

- Samo jedan pojedinac, svako od nas, može i mora da učini mnogo kako bi sećanje na strahote, na jasenovačke nevine žrtve, nastavilo da živi i da opominje - apeluje Tanasković.

Ubijeno 71.560 dece

Rezoluciju o ustaškom genocidu predlažu Udruženje logoraša, Zajednica udruženja žrtava Drugog svetskog rata i SUBNOR. U predlogu rezolucije navodi se da ona ima za cilj da sačuva sećanje na ustaški genocid, posebno na genocid nad decom u NDH, koja je jedina imala organizovane logore za ubijanje mališana. Kako se navodi, samo u Jasenovcu ubijeno je 19.432 dece od ukupno 71.560, koliko je ubijeno u NDH.

Tokom genocida u NDH desila su se 84 masovna masakra, čak 2.643 lokalna zločina, bilo je osnovano 47 ustaških logora, a u najmanje 84 jame su bacani ubijani i živi ljudi. Ideja predlagača rezolucije, kako je objašnjeno, jeste da 'ustaška ideologija i Holokaust uđu u kolektivno sećanje čovečanstva kao opomena da se takvi zločini nikada više ne ponove'.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.