INICIJATIVA SA SKUPA U SRPSKOJ AKADEMIJI NAUKA I UMETNOSTI! Srbija da usvoji rezoluciju o ustaškom genocidu u NDH!

Sa obeležavanja 80 godina od početka genocida nas Srbima, Jevrejima i Romima u NDH poručeno da bi Skupština Srbije morala da krene u 'poslednji proboj Jasenovca'

Skupština Srbije trebalo bi da što pre usvoji rezoluciju o ustaškom genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Ovo je poručeno juče sa skupa u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) organizovanom povodom 80 godina od početka genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Istaknuti akademici i intelektualci upozorili su da se u Srbiji ne govori dovoljno o Jasenovcu, niti o svim drugim strašnim zločinima koje su počinile ustaše. A sprečavanje zaborava i borba protiv revizije istorije jesu najvažniji razlozi zbog kojih je neophodno da naša država usvoji rezoluciju o ustaškom genocidu.

Svesno umanjuju žrtve

Reditelj Dragoslav Bokan, koji je vodio skup u SANU na kojem su zaslužnim pojedincima i institucijama dodeljene plakete i zahvalnice Udruženja logoraša i potomaka 'Jasenovac', kaže za Informer da je 'jasenovačka kapija jedini dostojanstveni srpski prolaz u budućnost'.

- Tamo leži ključ najvažnije pobede koju možemo izvojevati u ovoj našoj generaciji. Svest o tome da smo narod koji je preživeo genocid u 20. veku, i to bez ikakve krivice, daće onaj smisleni okvir našoj deci i njihovoj deci i deci njihove dece. U ime te budućnosti mi smo se okupili u SANU tragajući za ispravkom onoga što se mora ispraviti i sećanjem na ono što nikada ne smemo zaboraviti - kaže Bokan.

Akademik Vasilije Krestić naglašava da u Srbiji i u srpskom društvu postoji nekakva zadrška kada se govori o Jasenovcu, zadrška koja je prisutna čak i kod pojedinih političara.

- Srpska akademija nauka i umetnosti je u više navrata, a poslednji put pre dve nedelje podigla glas zbog toga što se broj žrtava u Jasenovcu smanjuje, i to čak u nekim našim krugovima, pa čak i u Muzeju žrtava genocida, ovde u Beogradu! U toj sramnoj reviziji istorije neki imaju podršku čak i jednog vladike SPC! Protiv toga moramo da dignemo svoj glas, na to nikada ne smemo da pristanemo! Svaku nevinu žrtvu i u Jasenovcu i na svim drugim stratištima moramo da odbranimo, to je naš najvažniji nacionalni zadatak! Baš kao što moramo da se borimo protiv neosnovanog i sistematskog uvećavanja i izmišljanja zločina i navodnog genocida koji se stavlja Srbima na teret... - apelovao je Krestić.

Njegov kolega, akademik Matija Bećković naglasio je da bi Srbi bili sigurno ućutkani, a svaki spomen genocida u NDH bio zabranjen da nije bilo Jevreja.

- Da nije bilo Jevreja, mi bismo sasvim sigurno bili ućutkani i za naše stradanje se ne bi ni znalo. Mi, na našu sramotu, nemamo svoj Jad Vašem. Na mestu velikog stradanja u Jasenovcu postavljen je onaj Kameni cvet, a tamo ni sveća nema gde da se zapali... - ogorčen je Bećković.

Univerzitetski profesor i akademik Darko Tanasković kaže da mora sve da se učini kako jasenovački užas koji su Srbi doživeli ne bi pao u potpuni zaborav.

- Samo jedan pojedinac, svako od nas, može i mora da učini mnogo kako bi sećanje na strahote, na jasenovačke nevine žrtve, nastavilo da živi i da opominje - apeluje Tanasković.

Ubijeno 71.560 dece

Rezoluciju o ustaškom genocidu predlažu Udruženje logoraša, Zajednica udruženja žrtava Drugog svetskog rata i SUBNOR. U predlogu rezolucije navodi se da ona ima za cilj da sačuva sećanje na ustaški genocid, posebno na genocid nad decom u NDH, koja je jedina imala organizovane logore za ubijanje mališana. Kako se navodi, samo u Jasenovcu ubijeno je 19.432 dece od ukupno 71.560, koliko je ubijeno u NDH.

Tokom genocida u NDH desila su se 84 masovna masakra, čak 2.643 lokalna zločina, bilo je osnovano 47 ustaških logora, a u najmanje 84 jame su bacani ubijani i živi ljudi. Ideja predlagača rezolucije, kako je objašnjeno, jeste da 'ustaška ideologija i Holokaust uđu u kolektivno sećanje čovečanstva kao opomena da se takvi zločini nikada više ne ponove'.