Ne postavlja se pitanje - kako će se manifestovati „povratak Vašingtona na Balkan", „veće prisustvo" i slične deskripcije koje su se mogle pročitati prethodnih nedelja, već šta će na Balkanu nakon toga ostati?
U leto 1995. godine, dok je NATO avijacija „zasipala" položaje Vojske Republike Srpske, oglasio se Henri Kisindžer. Postavio je pitanje opravdanosti američke spoljne politike: „Ne razumem šta pokušavamo da uradimo sa bombardovanjem?"
Postupak Zapada iz proleća 1992. i međunarodno priznavanje BiH u avnojevskim granicama označio je kao „glupavo", a zatim i upozorio:
- Ovo se ne može završiti čak i ako u tome pobedimo. Ne možemo tamo ostati za stalno!
Kisindžer je govorio i na Kapitol hilu 1999. godine dve nedelje pred početak agresije na SR Jugoslaviju:
- Ubeđen sam da je uvođenje američkih kopnenih snaga i vojnih snaga NATO-a neviđeno proširivanje nadležnosti NATO-a" i „opasan presedan za Ameriku".
Amerika na Balkanu po modelu Klintonovih
Nažalost, u kući Klintonovih nisu mnogo marili za ova upozorenja.
Zadati okvir, definisan još za Klintonovog vakata i dalje je aktuelan. Taj okvir do te mere određuje kretanje, da se, recimo, na godišnjicama operacije „Halijard" odlazeći američki ambasador zahvaljivao ove godine „srpskim porodicama iz Šumadije", prošle „lokalnim stanovnicima", a njegov prethodnik „meštanima Pranjana i ostalih mesta u okolini Gornjeg Milanovca". Jugoslovenska vojska u otadžbini pominje se retko ili nikada, a pojam četnici i ime Dragoljuba Mihailovića u velikom luku zaobilaze.
Da apsurd bude veći, Hari Truman posthumno je odlikovao đenerala Dražu 1948. godine, baš zbog „Halijarda". No, podsećanje na detalje organizovanja najveće akcije spašavanja savezničkih pilota u okupiranoj Evropi, nezgodno je za današnju američku politiku u Zagrebu, Sarajevu, Prištini... Pozivanje na činjenice „deformiše okvir". „Time gore po činjenice", kaže se u poznatoj anegdoti vezanoj za Hegela.
Povratak tri „specijalca"
Ekspresno povlačenje Entonija Godfrija iz Beograda i Erika Nelsona iz Sarajeva na polovini mandata (Filip Kosnet će u Prištini ući u četvrtu godinu službe i dočekati „redovnu rotaciju"), uz angažovanje veterana Kristofera Hila i Majkla Marfija i prateće imenovanje čak tri „specijalca" izgleda kao da Stejt department „želi da završi zaostale poslove".
Majkl Kirbi poručuje Beogradu:
- Američka administracija je ozbiljna i vi se uozbiljite, ili smo završili. Stvari ne mogu beskonačno da traju.
Još dodaje:
- Preduzimamo korake do određenog cilja, a to su, po mom mišljenju, Srbija u EU i nezavisno Kosovo.
Na listu svakako treba dodati i BiH, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.
Izgleda da ova stvar ima i „unutrašnju dimenziju", pa su ražalovani kadrovi koji pored diplomatske poseduju i „vojnu biografiju", a na njihova mesta dolaze oni koji su bliži nekim drugim centrima američke obaveštajne zajednice.
Vojne strukture su uvek opreznije pristupale u analizama situacije u regionu, komplementarnije su stavu Kisindžera, nego politici Klintonovih.
Pretnje sankcijama kao adut
Izgleda i da će kao ključni instrument pritisaka na lokalne političke elite biti korišćene pretnje sankcijama. Individualnim! Jedan od tri „specijalca" je Džejms O'Brajen, koordinator za politiku sankcija.
Što se individualnih sankcija tiče, tokom njihove primene u Albaniji sve se pretvorilo u vodvilj. Nakon zabrane ulaska u SAD Salji Beriša tužio je Entonija Blinkena pred pariskim sudom, ta će predstava, na veselje zainteresovane publike - potrajati!
Foto: AP/Reuters/Fotoilustracija
Iako je rano za zaključak o efektima ovih mera, nazire se da u širem kontekstu one mogu doneti rezultat kada se primenjuju protiv tajkuna, za tačno određene - konkretne zloupotrebe, ali ne mogu protiv političara.
Politički, problem za Amerikance predstavlja i selektivnost. Neće biti istraživanja korupcionih dela u kojima učestvuje i zapadni kapital! Ako je pravda selektivna, onda je to politika. A što se politike tiče, tu je ključna prepreka kretanje u zadatom okviru u promenjenim okolnostima.
Ciljevi se odavno znaju
Ciljevi su unapred definisani - Srbija da prizna lažnu državu Kosovo, dedejtonizacija BiH, primena Tiranske platforme u Severnoj Makedoniji, nastavak „milogorizacije" Crne Gore. I još - istiskivanje ruskog uticaja i zaustavljanje daljih kineskih investicija, uz držanje Turske na distanci.
Pri tome, najvažnijeg benefita za balkanske države - članstva u EU jednostavno neće biti. Tako nešto više ne može garantovati ni EU, a kamoli Džozef Bajden.
Istovremeno, svaki pritisak stvaraće i potisak. Kao i ranije, manifestovaće se u novom okretanju ka drugim partnerima - Rusiji, Kini, Turskoj, evropskim zemljama sa drugačijim pogledima od američkih. Izloženi američkim pretnjama, lokalni političari će tražiti saveznike na drugim mestima.
Nesumnjivo, SAD će nešto pokušati. Isto tako, nesumnjivo, kadrovske promene da bi se takav pokušaj oposlio nisu dovoljne. Vreme je ograničeno, to može trajati do početka sledeće predsedničke kampanje. Dakle, oročen je na dve i po godine. Kako implementirati ciljeve iz zadatog okvira za dve i po godine kada to nisu uspeli u prethodnih dvadeset pet?
Šta može Kristofer Hil?
Poruke kako se „moramo uozbiljiti" i da „stvari ne mogu beskonačno trajati" nagoveštavaju rešenost, ali šta ostaje kada se sve to za dve i po godine pokaže praznim rečima?
Sa jedne strane, pretpostavljeni pritisci mogu narušiti ionako osetljive regionalne odnose. Sa druge, neispunjavanje ciljeva može kompromitovati američku poziciju.
„Putevi ne postoje, oni se stvaraju hodanjem", napisao je Kisindžer objašnjavajući diplomatiju.
Foto: Fotoilustracija
Klintonovi su prvo odredili put, pa nas terali da tom zamišljenom trasom prođemo. Američka regionalna politika postala je na dugi rok zarobljenik „opasnih presedana". Nakon ovog „povratka Vašingtona", velika je verovatnoća, Balkan može ostati manje stabilan nego što je danas, a SAD više frustrirane nego što su to ikada bile. Umesto zaključka, citat Jevgenija Krutikova:
„Balkan je komplikovano klupko protivrečnosti, gde probleme nije moguće rešavati jedan za drugim već - u paketima. Takvo rešavanje na Balkanu traži i mere iz prošlosti: održavanje multilateralnih konferencija, dugih pregovora i usaglašavanje pozicija."
Kristofer Hil sa kolegama tu može malo šta promeniti. Insistirajući na ciljevima iz zadatog okvira može samo još nešto pokvariti.
Srbija je unapredila mere za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, čime je iskazan značajan napredak u nivou usaglašenosti sa standardima Međudržavnog tela za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF), ukazano je u izveštaju Manivala (MONEYVAL), tela Saveta Evrope za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Srbija je unapredila mere za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, čime je iskazan značajan napredak u nivou usaglašenosti sa standardima Međudržavnog tela za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF), ukazano je u izveštaju Manivala (MONEYVAL), tela Saveta Evrope za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma
Kako saznaje naš portal od učesnika advokatskog savetovanja u hotelu „Mona“ na Zlatiboru, javna tužiteljka Bojana Savović, jedna od predstavnica Proglasa, izazvala je skandal tako što je napala kolege sudije i tužioce, preteći im hapšenjem i najavljujući da će, kada dođe na vlast, preurediti i policiju i pravosuđe i zavesti red.
Diskvalifikovani učensik Exatlona Mensur Ajdarpašić smatra da nikada nije imao podršku Plavog tima, ali ističe da mu ne smeta što ga nisu birali za kapitena.
Mensur Ajdarpašić negirao je da je pretio Veljku Milićeviću i priznao da se kaje zbog postupka koji ga je koštao učešća u sportskom rijalitiju Exatlon.
Kompozitor Mensur Ajdarpašić je gostujući u emisiji "Srbija zove Dominikanu - Exatlon Srbija" govorio o tome koliko mu je teško pao rastanak od Plavog tima.
Bliskost Rade Đorđević i Mensura Ajdarpašića nije prošla nezapaženo, a iako fanovi Exatlona navijaju za romansu, njih dvoje poručuju da su samo prijatelji.
U Srbiji će danas biti osetno hladnije u svim predelima a tokom dana oblačno sa kišom, ponegde i lokalnim pljuskovima i najvišom temperaturom do 21 stepen.
Mališani iz Leposavića, uzrasta od drugog do šestog razreda osnovne škole, tokom ovog vikenda boraviće u Beogradu u okviru pokloničkog putovanja "Hrabri čuvari prošlosti – graditelji budućnosti".
Suđenje Dejanu Dragijeviću i Srđanu Jankoviću, optuženima za teško ubistvo u saizvršilaštvu dvogodišnje Danke Ilić, počeće 30. oktobra pred Višim sudom u Negotinu. S obzirom na to da je optužnica koju je podnelo Više javno tužilaštvo u Zaječaru pravnosnažno potvrđena, od suda smo zatražili kopiju ovog dokumenta ali je ova pravosudna institucija ocenila da bi njeno objavljivanje naštetilo predstojećem suđenju.
Pulska saobraćajna policija pokrenula je postupak protiv 21-godišnjaka koji je na društvenim mrežama objavio snimak vožnje auto-putem brzinom od oko 228 kilometara na čas.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da još nije utvrđen uzrok smrti 28-godišnje Darje Šipilove, zaposlene u ruskom institutu za istraživanje kuge i drugih opasnih zaraznih bolesti u sibirskom Irkutsku.
Američki predsednik Donald Tramp optužio je Volodimira Zelenskog da odbija mirovni sporazum sa Rusijom, upozorivši da je Ukrajina pre dve godine mogla da postigne znatno povoljniji dogovor sa Moskvom nego danas.
Najmanje četiri osobe poginule su u naletu uragana Isajas, koji je u subotu, 10. oktobra, pogodio Floridu i izazvao velike prekide u snabdevanju električnom energijom na jugu Sjedinjenih Američkih Država.
Glumac Tom Veling našao se u centru pažnje nakon što je na svom Instagram profilu objavio fotografiju koja je izazvala brojne reakcije na društvenim mrežama.
Glumica Demi Mur umalo je ostala bez jedne od svojih najvažnijih uloga u kultnom ostvarenju "Vatra Svetog Elma" iz 1985. godine, nakon što se na probama pojavljivala potpuno pijana i pod dejstvom teških opijata.
Ovogodišnja dobitnica prestižne Nobelove nagrade za književnost, čuvena kanadsko-islandski pesnikinja i autorka En Karson, prokomentarisala je u svom prepoznatljivom stilu odluku Švedske akademije.
Pevač Jakov Jozinović se nakon skandala sa snimkom na kom peva ustašku pesmu nije oglašavao, niti dao objašnjenje za ovaj potez, te je javnost dodatno ljuta!
Bivša učesnica "Elite" Stefani Grujić, čiji je partner u zatvoru u Španiji, objavila je na svom profilu fotografije na kojima pozira nasred ulice sa poklonima koje joj je baš muž poslao.
Pevačica Anđela Vujiović Angelina isprozivala je kolegu Jakova Jozinović zbog sramnog snimka na kom mladi pevač peva ustašku pesmu, a karijeru gradi u Srbiji.
Pobednica "Elite 9" Stanija Dobrojević oglasila se iz Amerike i u svom prepoznatljivom stilu žestoko prokomentarisala najnovija dešavanja u Beloj kući, kao i turbulentan ljubavni život svoje rivalke Aneli Ahmić.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.