ČUDNI SU PUTEVI OPOZICIJE... Menjaju se stranke, savezi i stavovi, A SRBIJU SU U MEĐUVREMENU DOVELI DO RUBA BANKROTA! Da nije bilo Vučića...

Opozicini kandidati davali su ovih dana razna lažna obećanja kako će "popraviti" stvari u Srbiji na svim poljima. Ipak, dobro je prisetiti se kako su oni "popravljali" stvari u Srbiji pa su je tako svojim "mastojrlukom", svojom "pameću" i "inteligencijom" doveli do ruba propasti

 

Borko Stefanović je gostujući na N1 pokušao je još jednom da optuži vlast za svoje kreacije i izmišljotine navodne "korupcije, uzurpacije medija", i obećao da će oni rešiti te "probleme".

Nije jasno, ipak, da li su ovo preizborna obećanja ili prisećanja Borka Stefanovića, potpredsednika Đilasove stranke, na vreme dok je bio na vlasti.

- Ako sada građani ostanu kod svojih kuća iz nekog razloga, će to svakako pospešiti zadržavanje sadašnjeg stanja, dalja poskupljenja, dalju korupciju, dalje nasilje, dalju uzurpaciju medija - rekao je Stefanović na N1.

Foto: printscreen

Ipak je reč o predizbornim obećanjima. O pogubnosti politike dok su Boris Tadić, Dragan Đilas i Borko Stefanović bili na vlasti, nisu mogli da prećute ni sagovornici N1, posebno kada je reč o korupciji u to vreme. 

Tako je urednik KRIK Stevan Dojčinović priznao je da je bivši režim ogrezao u korupciji.

- Ono što je bio najveći problem sa stanovišta naroda u zemlji i zbog čega je Demokratska stranka izgubila je bilo to da su svi videli da živimo u jednoj zemlji koja je ogrezla u korupciju i da postoje nedodirljivi ljudi - istakao je Dojčinović.

Foto: printscreen

Stefanović je zaboravio da je bio na vlasti kada je 2008. godine Srbija dovedena na korak od bankrota povećanjem penzija u vreme svetske ekonomske krize. 

Dok Vučić gradi puteve i radi sve za dobrobit građana, Dragan Đilas i Borko Stefanović u kafiću ispijaju kafe!

Glavni i odgovrni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk je to povrdio u emisiji na N1. 

- Ono što se desilo te godine, a što je zapravo bio inicijalni zločin koji je kasnije prilično doprineo u urušavanju ekonomije je formiranje same Vlade kada je, da bi se napravio ustupak Partije ujedinjenih penzionera Srbije, postignut dogovor o jednokratnoj povišici penzija u septembru, a onda je usledilo i redovno oktobarsko povećanje - rekao je Ćulibrk. 

Foto: printscreen

U istoj emisiji, profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović objasnila je da je potez Vlade iz 2008. godine da se povećaju penzije u vreme ekonomske krize bio poguban za stanje u državnoj kasi.

- To je bio jedan od ključeva koji su otvorili vrata pakla što se tiče dugova - objasnila je profesorka.

Foto: printscreen

Borko Stefanović "naprasno je zaboravio" kakvim su sve pritiscima bili izloženi mediji u vreme dok je bio na vlasti i to od ljudi bliskuh Borisu Tadiću, poput njegovog sadašnjeg šefa Dragana Đilasa. 

Kako su oni videli slobodu medija najbolje svedoče i rečenice pokojne Verice Barać, nekadašnje predsednice Saveta za borbu protiv korupcije, u vreme kada su se Borkove gazde enormno obogatile dok je narod radio za 15.000 dinara.

- Glavne stvari reklamnih agencija se radi kroz nekoliko agencija koje su vrlo bliske partijama ili su partijske. Na primer, savetnik predsednika Tadića Šaper, potpredsednik stranke, njegove stranke, Đilas i još nekoliko agencija u stvari rade to sve što je kontrola medija. Oni se, naravno, ljute i kažu da to nije tako. Tako što kupuju reklamne minute unapred, kreiraju te pulove, i onda to avansno plaćaju. Time mogu da dobiju manju cenu za svoje klijente, ali time mogu i jako da utiču na medije. To kad se plati avansno, ako medij počne malo da poše nešto što nije u skladu sa interesima tih moćnika na vrhu stranke, onda se onaj drugi deo ne isplati ili se isplati kasnije, čime se medij dovede u ozbiljnu finansijsku situaciju. Jer to ne bi bio Šaper, Đilas i agencija za Dinkića da nema veze. Naprotiv, ima veoma veze, jer bi pitali kakvo je njihovo mesto na tržištu da nisu vezani za Demokratsku stranku i još najgore, vezani su za budžet. I za to tvrditi da kao nema veze, nego su oni prosto pametni, kreativni ljudi koji onako po svojoj pameti okreću tolike pare... To je bezobrazluk i cinizam. Stalno posluju s budžetom. Tako su sposobni na tržištu da uglavnom posluju sa budžetom. 

Foto: Printscreen You Tube

Stefanovićeva svesno izazvana amnezija ne može izbrisati činjenice koje drugi pamte. 

I opoziciono nastrojeni Đorđe Vukadinović, urednik Nove političke misli, rizikovao je da ga Đilasov kandidat za gradonačelnika Beograda Vladeta Janković , zbog protivljenja ideji o izmeštanju spomenika Stefanu Nemanji, nazove "paščetom puštenim sa lanca". 

Foto: printscreen

- Rejting spomenika Stefanu Nemanji je: ZA: 45,6%, PROTIV: 31,6%! A ti jurišaš na Stefana Nemanju i na Beograd na vodi! Ja kao građanin protiv spomenika nemam ništa i ne bih ga selio nigde, to je skandalozna priča o seobi, a očigledno je i da većina građana Beograda slično - rekao je Vukadinović.

Sa druge strane, lider DSS Miloš Jovanović, kao da nije očekivao da njegov bivši stranački kolega  završi kao kandidat Dragana Đilasa za gradonačelnika Beograda. 

- Vladeta Janković je neko koga ja nisam dočekao u DSS kada su zvali da se ponovo aktiviramo, on je tada već davno bio izašao. On ideološki, uz dužno poštovanje prema profesoru Jankoviću, u suštini nikada nije bio DSS, ali je imao neku vrstu lojalnosti i ličnog prijateljstva sa Vojislavom Koštunicom, što ja cenim, poštujem. Izašao je kad je i sam Vojislav Koštunica izašao iz stranke. U tom smislu, može vas malo da čudi to, ali Vladeti Jankoviću ne smeta, recimo, da bude sa Marinikom Tepić koja smatra da je u Srebrenici počinjen genocid ili sa nekim drugima kojima je NATO blizak. Nemam problem, to je legitiman stav, ali nije moj stav i političko opredeljenje - rekao je Jovanović. 

Foto: printscreen

Jankovićev potez je još čudniji jer je pre pre tri godine javno izneo da nema dobro mišljenje o Đilasu.

- Kad bi ova opozicija uspela da se pribere i da od tih ostataka, na tim temeljima Demokratske stranke, jedan čovek, u ovom trenutku meni Đilas deluje kao najjači, mada ne mislim ništa dobro o njemu - rekao je Janković.

Izgleda da su putevi menjanja stranaka, stavova i saveza u srpskoj opoziciji čudniji od puteva Gospodnjih.