Pupovac: Odbacivanje optužnice iz Srbije dovest će u pitanje naš odnos s Plenkovićem

Optužnica koja je pripremljenja za ratne zločine za četvoricu hrvatskih pilota zbog bombardovanja izbeglica na Petrovačkoj cesti 1995. godine poprilično je aktuelna u hrvatskoj javnosti . Premijer Plenković i potpredsjednik vlade Medved poručuju - ako optužnice dođu, mi ćemo ih odbaciti. No u vladi sedi djevojčica iz te kolone - Anja Šimpraga - a HDZ bez ruku SDSS-a u saboru nema većinu. Predsednik SDSS-a Milorad Pupovac komentarisao je podizanje optuznica. Potvrdio je da je i ta tema bila u raspravi na današnjem sastanku vladajuće većine

- To je važna tema. Stavovi su poznati, ministar ih iznosi, mi smo izneli svoje stajalište. To je ozbiljan problem kojem treba ozbiljno pristupiti. Ratni zločini ne zastarijevaju. Obveza je država da sude za ratne zločine. U ovom slučaju jeste nedvojbeno reč o ratnom zločinu počinjenom nad civilnim stanovništvom od hrvatske avijacije koja je sedmoga na osmi delovalo na tom području, kao i na području Bosanskog Novog, odnosno Novoga Grada danas u kojem je stradao određen broj civila, velik broj dece.

- Zašto i ko je počinio, to je na sudu. Nažalost, 27 godina se ništa ne poduzima. BiH je 2009. po teritorijalnoj nadležnosti tražila od RH da dostavi podatke neophodne da bi mogla voditi postupak, pre svega imena pilota. To nije urađeno - rekao je Pupovac.

Iz DORH-a su kratko poručili da njima nikakve optužnice nisu stigle te da se za sve treba obratiti Tužilaštvu Srbije.

- Moja saznanja su sledeća – Republika Hrvatska je u vreme mandata Ivice Račana i predsednika Mesića dobila dopis od haškog tužilaštva za razgovor s načelnikom Glavnog stožera HV-a generalom Stipetićem kako bi se razjasnile okolnosti ovog zločina koji je počinjen. Znam da je Stipetić iskazao spremnost da iznese sve podatke, je li došlo do tog razgovora, ne znam - rekao je Pupovac i dodao:

- I RH i međunarodna zajednica i BiH i haški sud i Republika Srbija, svi su znali za taj slučaj. Sve do sada, osim zahteva BiH prema RH, nije bilo nikakvog postupanja. To je nesumnjivo težak ratni zločin prema civilnom stanovništvu počinjen na teritoriju susedne zemlje i ne može se od te odgovornosti bežati niti to pretvarati u političke polemike.

Saznanja o zločinima Pupovac, kaže, ima od kraja devedesetih.

- Na Petrovačkoj cesti, na širem lokalitetu stradalo je devet civila, od toga četvero dece. Ranjeno je oko 50 civila. Postoje fotografije, postoje ljudi koji su bili tamo, postoje svedoci. Kada smo formirali Udruženje stradalih Srba u ratu ’91.-’95, ti ljudi su dolazili i izneli svoja svedočanstva i nama i Documenti i drugim organizacijama koje su se bavile ljudskim pravim, isto tako i haškim sudijama te organizacijama u Srbiji, očigledn i srbskom tužilaštvu. Problem je što cela stvar u saradnji oko ratnih zločina stoji od 2012. godine. Nažalost, od tog vremena do danas nije se ništa događalo. Za zločine u Oluji vođen je postupak protiv četiri lica, dva su osuđena. RH, ovim reakcijama koje je imala proteklih dana na ovo što je učinilo srbsko tužilaštvo, a to je tek prvi korak, tužba još uvek nije pravosnažna, RH je zadnja koja bi se trebala oslanjati na to - rekao je Pupovac.

"Hrvatska nije u situaciji, osim za domaće potrebe, da se junači u ovoj stvari"

Premijer Andrej Plenković rekao je da Hrvatska neće raspravljati optužnice, da će ih, kada i ako dođu, odbiti.

- Stav SDSS-a je poprilično principijelan i jasan, da ratni zločini ne zastarevaju i da se trebaju sankcionirati i da nema razlike između žrtava i počinitelja. RH je pristupanjem Europskoj uniji potpisala aneks koji je sastavni deo ugovora, u kojem se kaže da će poštivati prava manjina, sarađivati sa susedima u regionu i da će suditi za ratne zločine. Pitanje je važno sa stajališta poštovanja međunarodnih zakona, humanitarnih prava, poštovanja preuzetih obaveza RH, uključujući i pristupni ugovor. Ntko ko ima obaveze iz pristupnog, a ne ispunjava ih, kao što RH ne sudi za zločine počinjene prema Srbima, kao što ne sarađuje sa susedima u regionu na način na koji bi trebala, može teško može imati argumentaciju da nekome kaže – "pazi se". Problem ulaska Srbije u EU veći je sigurno od odnosa Hrvatske i Srbije i važnija za Europu i svijet. Tako da, junačenje nekih ljudi ovdje kod nas je daleko od sklada naših mogućnosti i daleko od sklada s ozbiljnošću pitanja pristupanja Srbije EU - kaže Pupovac te dodaje:

- Hrvatska se može kompromitovati na ovom pitanju jer odbija saradnju u stvari u kojoj je Hrvatskoj popušteno da postane članica EU-a, dana joj je prilika da to reši nakon, a ona to nije uradila, nije bila voljna to uraditi. RH po mom mišljenju treba, kao što je ministar Malenica rekao, razgovarati o svim otvorenim pitanjima sa Srbijom i drugim susedima, doprinositi da te zemlje što skorije uđu u EU, ne deklarativno, nego stvarno, stvarajući odnose koji će biti evropskog karaktera, a to se ne događa. Iz toga mi se čini da Hrvatska nije u situaciji, osim za domaće potrebe, da se junači u ovoj stvari. Ako ne sudiš za ratne zločine, sigurno nisi junak. Srbija je u ovom trenutku preuzela predmete suđenja za ratne zločine svojim državljanima koji su sudelovali u  ratnim zločinima u Hrvatskoj, u BiH, na KiM, i sudi im. Temeljem dogovora. Takav dogovor je i Hrvatska imala sa Srbijom, bitno se vratiti dogovoru. Taj predmet sutra može preuzeti Hrvatska. Kako će se i na koji način to dogovoriti je stvar razgovora.

Poruka Plenkoviću

Na pitanje da, s obzirom na to da vladajuća većina ovisi o SDSS-u, je li to pitanje na kojem će inzistirati kada dođu te optužnice i ako ih vlast odbaci, Pupovac je odgovorio:

- Ja se nadam da neće doći u RH, da će RH otvoriti dijalog sa Srbijom, žao mi je što nije započeo u Davosu gdje su Andrej Plenković i Aleksandar Vučić imali prvu priliku da to urade. Žao mi je što nema nikakvog napora da Hrvatska doprinese evropeizaciji prostora JI Europe i što se RH, nažalost, u ovoj stvari postavlja kao neka vrsta, ne partnera, nego tutora i ucenjivača i to treba promeniti".

Naglašava da ovakva pitanja ne smeju biti sredstvo politizacije niti se koristiti u dnevnopolitičke svrhe jer "to je najgori način koji ne donosi nikakvo rešenje".

"Da smo prestali politizovati pitanje nestalih, već bismo rešili više nego što jesmo. Za ratne zločine vredi isto. Nikakvog međusobnog zaoštravanja u tako bolnim temama ne sme biti. 30 godina od rada mi još uvek ratujemo na ovakvim stvarima."