Navršile su se 23 godine od okončanja oružane agresije NATO protiv Srbije (SRJ) koja je ušla u istoriju kao prvi rat na evropskom tlu od kraja Drugog svetskog rata. Trajala je 78 dana, a izvedena je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, sa kršenjem Povelje UN, Završnog dokumenta OEBS iz Helsinikija i osnovnih principa međunarodnog prava.
Po ocenama zvaničnih predstavnika SAD i NATO, rat protiv Srbije (SRJ) predstavljao je presedan rata bez odobrenja Saveta bezbednosti UN i izvan Osnivačkog ugovora NATO „na koji se svako može pozivati u svako doba, ili će se pozivati" (Izveštaj V. Vimera, kancelaru G. Šrederu, 2. maj 2000.).
Agresija je izvršena sa javnim obrazloženjem da bi se „sprečila humanitarna katastrofa". Međutim, prema izveštaju Vimera, predstavnici SAD su na konferenciji NATO u Bratislavi krajem aprila 2000. saopštili, da je „rat protiv SRJ vođen da bi se ispravila jedna pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz Drugog svetskog rata, zbog čega se tamo iz strateških razloga moraju naknadno stacionirati američke snage".
Mnogi evropski i svetski autoriteti iz oblasti diplomatije i međunarodnih odnosa obelodanili su obilje argumenata koji potvrđuju ocenu da je agresija NATO 1999. izvršena pod lažnim izgovorima, koršćenjem „alibi diplomatije" i, što je posebno značajno - pre nego što su bila iscrpljena sredstva za mirno rešenje.
Među njima su i francuski general Pjer Mari Galoa, nemački general Hjnc Lokvaj, potpredsednik Parlamentarne skupštine OEBS Vili Vimer, šef misije EU na Kosovu i Metohiji nemački diplomata Ditmar Hartvig i mnogi drugi.
Mnogi evropski i svetski mediji, uključujući nemačke, francuske, češke, francuske i druge, izneli su činjenice o manipulacijama i lažima kojima su se služili zappadni političari da bi ombanjivali javnost i obezbedili podršku za ekspanzionističke ciljeve agresije.
Sve to potvrđuje zaključak da je agresija NATO pre 23 godine imala geostrateške ciljeve vezane za ekspanziju NATO na Istok. Agresija NATO predstavljala je tačku preokreta ka globalizaciji intervencionizma, zaobilaženju Ujedinjenih nacija, odnosno, ka rušenju sistema bezbednosti uspostavljenog na rezultatima Drugog svetskog rata. NATO je od odbrambenog pretvoren u ofanzivni savez. Od tada, vodeće sile Zapada nastoje da univerzalne principe međunarodnog prava zamene "pravilima" po meri svojih geopolitičkih interesa.
U vreme agresije NATO je imao 19 članica. Danas ih ima 30, uskoro će, prijemom Švedske i Finske, imati 32.
Posle uspostavljanja vojne baze „Bondstil", kod Uroševca, SAD i NATO baze su se množile prema Istoku kao pečurke posle kiše. U Evropi je danas daleko više stranih vojnih baza i oružanog arsenala, uključujući i nuklearno, nego što ih je bilo na vrhuncu hladnog rata.
Civilna infrastruktura u zemljama EU godinama se prilagođava vojnim potrebama, a plima militarizacije ne zaobilazi ni ekonomiju, obrazovanje, nauku, medije. Vojni izdaci dostižu neslućene razmere. Nemačka je, na primer, povećala vojni budžet za novih 100 milijardi evra a trend povećanja vojnih budžeta slede i druge članice NATO i EU. SAD su napustile niz međunarodnih sporazuma o kontroli i ograničavanju nuklearnog naoružanja.
Foto: Fotoilustracija/Tanjug
Bivši ministar spoljnih poslova SRJ Živorad Jovanović o NATO agresiji i pritiscima na Srbiju
Agresija je okončana mirovnim paketom koji čine tri, međusobno usklađena i povezana dokumenta: 1. Sporazum Milošević-Ahtisari-Černomirdin od 3. Juna 1999; 2. Vojno-tehnički sporazum, poznat i kao Kumanovski sporazum, od 9. juna 1999; i 3. Rezolucija SB UN 1244 od 10. juna 1999.
Ovi dogovori nastali su nakon dvomesečnih pregovora u kojima su, uz posredništvo Rusije, učestvovali lideri SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Italije, Finske, kao i predstavnici OUN i EU. Pregovori su se odvijali dok je agresija bila u toku.
Agresori se nisu obazirali ni na čije zahteve za prekid, ili pauzu u razaranjima, bar u vreme praznika i dok teku pregovori. Naprotiv, uoči i odmah nakon svakog kruga pregovora, NATO je pojačavao bombardovanje i razaranje civilnih ciljeva, mostova, škola, naselja, fabrika, bolnica obdaništa.
Agresija NATO, nije bila nikakvi „mali kosovski rat", niti „vazdušna kampanja", niti „humanitarna intervencija", već oružana agresija koja, u međunarodno-pravnom smislu, predstavlja najviši zločin protiv mira i čovečnosti.
Usvojena dokumenta o miru, pa i rezolucija SB UN 1244, daleko su od zadovoljavanja svih državnih i nacionalnih interesa. Ipak, tim dokumentima najviši organ svetske organizacije je potvrdio poštovanje najvažnijeg interesa - suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ, odnosno, Srbije kao pravne naslednice. Pokrajina Kosovo i Metohija je stavljena pod mandat Ujedinjenih nacija pod kojim ostaje do postizanja mirnog političkog rešenja za status u okvirima i u skladu sa rezolucijom SB UN 1244.
Utvrđeno je i pravo na slobodan i bezbedan povratak svih raseljenih i proteranih, uključujući i 250.000 Srba i drugih nealbanaca, u njihove domove i na njihova imanja.
Vreme, pa i najnovija eskalacija globalne napetosti, potvrdili su značaj ovih pravnih dokumenata. I pojačavanje pritisaka vodećih članica NATO i EU da se Srbija odrekne rezolucije SB UN 1244, da prizna ilegalnu, nasilnu tvorevinu kao pravnu, potvrđuju vrednost i značaj ovog pravnog dokumenta. Zato Srbija treba još određenije i jasnije da se poziva na ovu rezoluciju SB i da traži izvršavanje neizvršenih obaveza i poštovanje svih njenih prava prema tim odlukama. Transakciona razmišljanja koliko god bila izazovna i u trendu na Zapadu, nisu put za trajnu zaštitu najvažnijih državnih i nacionalnih interesa Srbije.
Mirovni pregovori niti su bili jednostavni, niti su se vodili na činovničkim već na najvišim nivoima. Iako posredni, u njima su učestvovali lideri vodećih članica NATO i Evropske Unije kao i predstavnici Ujedinjenih nacija. Suština dogovorenih i usvojenih dokumenata odlikuje se najvišom pravnom snagom u hijerarhiji međunarodno-pravnih akata, njihovom obaveznošću za sve članice Ujedinjenih nacija.
Sa stanovišta sadašnjih i dugoročnih interesa Srbije, najvažnije je je to što se ovim dokumentima potvrđuje suverenitet i integritet Srbije, kao pravne naslednice SRJ i što se rešenje za status Kosova i Metohije definiše iosključivo kao široka autonomija u sastavu Srbije. Ovo se potvrđuje odredbama sva tri dokumenta kao i dokumentima KG, G-8. Mirovna dokumenta utvrđuju naknadno raspoređivanje kontigenata vojske i policije Srbije, na raznim lokacijama i sa različitim ulogama, uključujući i njihovo raspoređivanje na važnijim graničnim prelazima prema Albaniji i Makedoniji. Dokumentima se, takođe, garantuje slobodno okruženje za celo stanovništvo Kosova i Metohije, kao i slobodan, bezbedan i dostojanstven povratak svih raseljenih lica i izbeglica.
Ove i druge odredbe pravno obavezujućih dokumenata kojima se štite prva i interesi Srbije i srpskog naroda, ni 23 godine posle usvajanja nisu izvršene što predstavlja eklatantan dokaz duplih standarda i diskriminacije.
Dokumenta utvrđuju da će u Pokrajini jedine oružane snage u Pokrajini biti KFOR i UNMIK, u skladu sa mandatom Saveta bezbednosti. One članice NATO i EU koje danas učestvuju u stvaranju, obuci, finansiranju i naoružavanju ilegalnih formacija u Pokrajini, krše odredbe rezolucije SB UN 1244 i Kumanovskog sporazuma i rade protiv interesa Srbije. To su iste one zemlje koje su pre agresije finansirale, naoružavale i obučavale pripadnike terorističke OVK direktno kršeći rezolucije SB UN 1160, 1199, 1203 i druge.
Foto: Fotoilustracija
Nikad oprostiti, Srbija je divljački uništavana od strane NATO
Što se budućeg statusa Pokrajine tiče, u dokumentima mirovnog paketa, kao i dokumentima koji su prethodili (stavovi KG, G-8) predviđaju isključivo široku autonomiju, uz poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ, odnosno, Srbije kao pravne naslednice.
Za odnos vodećih članica NATO i EU prema rezoluciji SB UN 1244, karakterističan je njihov selektivan prilaz. Kada su SRJ, odnosno, Srbija, izvršile sve svoje obaveze, kada su te zemlje ostvarile svoje interese, one, ne samo da su prestale da traže celovito i dosledno izvršenje obaveza drugih činilaca, već su se direktno okrenule protiv daljeg sprovođenja, pa čak i protiv samog pozivanja na odluke SB UN.
Išle su toliko daleko da i na Srbiju vrše pritisak da se ne poziva na rezoluciju SB UN 1244. Danas te članice NATO i EU traže da se Srbija trajno odrekne od Rezolucije 1244 i da prihvati nekakav "sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum o normalizaciji". Kao da tzv. "model dve Nemačke" ima veću pravnu snagu i da za Srbiju i njenu budućnost može biti bolji i sigurniji oslonac od odluke SB UN! Dosadašnje ukupno iskustvo svedoči da su vodeće članice EU i NATO uvek zastupale i promovisale nelegitimne interese protivnika Srbije na štetu legitimnih interesa Srbije i da su izgubile kredibilitet i kao posrednici, i kao garanti dogovora.
Rezolucija SB UN 1244 čiji su integralni delovi dogovor Milošević-Ahtisari-Černomirdin i Vojno-tehnički Sporazum, predstavlja za Srbiju međunarodno-pravni dokument trajne vrednosti i najpouzdaniji oslonac za odbranu suvereniteta i teritorijalnog integriteta. To su vrednosti iznad ekonomskih, investicionih, trgovinskih i sličnih interesa.
U njih su ugrađene hiljade ljudskih života, branilaca domovine, heroja i civila. Zato, nemamo prava da se udaljavamo od navedenih mirovnih dokumenata, da ih zamenjujemo surogatima i nepouzdanim garantima.
Nemamo prava da na bilo koji način, direktno ili indirektno, umanjujemo odgovornost agresora a pogotovu da ih, amnestiramo od odgovornosti za stradanje i patnje ljudi, za korišćenjee oružja za masovno uništavanje kakvo su projektili sa osiromašenim uranijuimom, kao i za ogromna materijalna razaranja.
Smatramo da treba imati meru i čuvati dostojanstvo u tekućoj napadnoj propagandi dobročinstava i neodmerenog zahvaljivanja na donacijama vodećih članica EU i NATO. Ne smemo ni nesvesno da gubimo iz vida da su upravo te zemlje, najpre, višegodišnjim neosnovanim i nehumanim sankcijama, potom i razaranjima tokom oružane agresije, izazvale ogromne ljudske žrtve, patnje naroda i ekonomsku štetu koju nisu nadoknadile.
Osnovno pravno i civilizaijsko načelo glasi - da onaj ko protivpravnim postupcima drugome izazove štetu, ima obavezu da istu nadoknadi. Čak su i predstavnici NATO priznali da su agresijom 1999. prekršili međunarodno pravo. Paradoksalno je, da su građani članica EU, Italije, na primer, koji su u sastavu KFOR boravili u Pokrajini Kosovo i Metohija, ostvarili pravo na naknadu za zdravstvene posledice izazvane osiromašenim uranijumom korišćenim tokom agresije NATO, a da je u Srbiji, posle svih inicijativa javnosti i Narodne skupštine, posle svih javnih obećanja državnih i vladinih organa da će se utvrditi puna istina, ponovo zavladala "uranijumska tišina". Kome to koristi, ako je jasno da nanosi veliku štetu poverenju javnosti u državne institucije?
Ambasador jedne ugledne članice EU i NATO ovih dana, preko stranica uglednog dnevnog lista podseća javnost u Srbiji da "nas povezuje zajednička evropska prošlost" i poziva Srbiju na zajedničku odbranu evropskih vrednosti uvođnjenjem sankcija Rusiji. Ujedno upozorava da investitori iz njegove zemlje "pomno prate stav Srbije i njenu, gle sad - političku i ekonomsku orijentaciju"!
Foto: Fotoilustracija
Aljbin Kurti pokupšava da otme Srbiji KiM, pomažu mu mnogi na Zapadu
Za ponekog blaga, ali za većinu građana Srbije posve jasna pretnja sa primesom ucene - ili uvedite sankcije, ili možete ostati bez investitora iz njegove zemlje!
Kakva pohvala slobode tržišta i profita! Kakvo poznavanje "šta pali" u javnosti sankcijama i agresijom iscrpljene zemlje čemu je, ruku na srce, i njegova zemlja dala povelik idoprinos!
Da li i to spada u "zajedničke vrednosti" koje treba da bramnimo, kako slikovito reče, "rame uz rame"!?
Što se tiče "zajedničke evropske prošlosti" njegova ekselencija i nije bliže elaborirao koji opseg i koje delove "zajedničke evropske prošlosti" ima u vidu, jer ta prošlost, kako je dobro poznato, nije bila uvek jednoznačna i sa istovetnim ulogama.
A što se tiče grubih pritisaka na Srbiju da primeni jednostrane sankcije EU prema Rusiji, stav Srbije o neprihvatanju, po mom mišaljenju, predstavlja liniju samopoštovanja, nezavisnosti i identiteta srpskog naroda.
Pred sudovima u Srbiji još nije dokazana uzročno-posledična veza između malignih bolesti i boravka na području koje je NATO 1999. bombardovao osiromašenim uranijumom. Advokat iz Niša Srđan Aleksić sa kolegama iz Italije, koji su tu vezu dokazali u 300 slučajeva, zastupa obolele od kancera u tri tužbe podnete pred Višim sudom u Beogradu. Tužena strana - NATO poziva se na imunitet
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Pred sudovima u Srbiji još nije dokazana uzročno-posledična veza između malignih bolesti i boravka na području koje je NATO 1999. bombardovao osiromašenim uranijumom. Advokat iz Niša Srđan Aleksić sa kolegama iz Italije, koji su tu vezu dokazali u 300 slučajeva, zastupa obolele od kancera u tri tužbe podnete pred Višim sudom u Beogradu. Tužena strana - NATO poziva se na imunitet
Cene goriva i maziva za lični transport u Evropskoj uniji porasle su u julu prosečno za 16,9 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, pokazuju danas objavljeni podaci Evrostata.
Pred početak druge sezone najvećeg sportskog rijalitija Exatlon, pobednica prve sezone Nevena Petrović sa novinarkom Informera Jelenom Dimitrijević u otvorenom razgovoru otkrila sve o iskustvu koje joj je promenilo život.
Bivši učesnik popularnog sportskog rijalitija Exatlon, Aleksa Erski, iznenadio je javnost najnovijom objavom na svom Instagram profilu, gde je obelodanio da započinje "novo poglavlje u svom životu".
Učesnik prve sezone "Exatlona", Jovan Ikić, sa voditeljkom Informer televizije Jelenom Dimitrijević, potpuno otvoreno je govorio o svom privatnom životu, takmičenju i planovima za budućnost.
Voditeljka Jelena Dimitrijević uključila se u "Kolegijum" i sa pobednicom Exatlona Nevenom Petrović najavila početak druge sezone sportskog rijalitija.
Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je danas u Kancelariji za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije.
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je u Srbiji za poslednje tri nedelje bilo više od 3.300 požara i zahvalio svima koji gase požare dodajući da se Srbija obratila i Evropi za pomoć.
Veštačka inteligencija sve više postaje deo svakodnevice dece i mladih. Koriste je za školu, zabavu, pronalaženje informacija, ali i za pitanja o kojima nerado razgovaraju sa roditeljima, zbog čega stručnjaci upozoravaju da znatno može da prikrije tragove određenog ponašanja deteta.
Vlasnik pečenjare u Mladenovcu Rade Dragović oglasio se nakon ubistva psa iza njegovog lokala i poručio da njegov radnik nije imao nameru da usmrti životinju. Prema Dragovićevim rečima, radnik je pokušavao da izvuče psa iz prikolice, nakon što je životinja prethodno zaglavila glavu i ugušila se.
Dubrovačka policija je juče, nešto posle 15 časova, primila prijavu od radnika obezbeđenja koji radi u Novoj Mokošici. Radnik obezbeđenja je prijavio da mu je nepoznati muškarac tokom kratkog razgovora izvadio službeni pištolj iz futrole, saopštila je policija.
Uprava policije Crne Gore sprovela je veliku koordinisanu akciju na području severa zemlje, u kojoj je izvršeno čak 10 pretresa na teritoriji Kolašina, Berana, Bijelog Polja, Rožaja i Plava. Ono što je tom prilikom pronađeno i zaplenjeno u privatnim kućama i pomoćnim objektima šokiralo je javnost i otvorilo pitanje za šta se to građani na severu spremno naoružavaju.
Ubijeni pripadnici "škaljarskog" i "kavačkog" klana i mrtvi se sahranjuju na suprotnim stranama groblja, a njihove porodice kupuju grobnice koje koji koštaju i po 50.000 evra.
Strahovita detonacija u Velikoj Moštanici, u kojoj je poginuo Nebojša K. (48), a njegova nevenčana supruga Dragana F. (50) povređena, otkrila je jezivu tajnu koju je nastradali skrivao u svom dvorištu. Iako se u prvim momentima sumnjalo da je u pitanju eksplozija bojlera, policijski uviđaj pod ruševinama ogolio je stravičnu istinu - kuća je bila napunjena ogromnom količinom oružja i eksploziva.
Više od 10 evropskih zemalja prijavilo je od početka godine lokalno prenete slučajeve virusa Zapadnog Nila, što je više nego u istom periodu prošle godine, saopštila je danas zdravstvena agencija EU ECDC.
Češka Republika je u prvom kvartalu 2026. godine proterala dvostruko više Ukrajinaca nego u celoj prethodnoj godini, prema izveštajima češkog Ministarstva unutrašnjih poslova.
Pored bogatog takmičarskog i pratećeg programa za odrasle, ovogodišnji Međunarodni filmski festival Niš pripremio je i poseban, sadržajan program namenjen najmlađoj publici.
Postoje dva načina za povezivanje telefona i televizora. Prvi koristi Wi-Fi i odgovarajuće funkcije pametnog televizora, dok je za drugi potreban kabl ili adapter.
Stanija Dobrojević, bivša učesnica "Elite 9", ponovo je privukla pažnju javnosti, a ovog puta povod su izazovne fotografije koje je objavila na svom Instagram profilu.
Pevačica Ruslana podelila je snažne utiske nakon koncerta koji je održala na Ušću, gde je pred beogradskom publikom priredila pravi muzičko-scenski spektakl.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.