Đilas: Beograd i Priština moraju da budu spremni na kompromis!

Interes Srbije je da stabilizuje ekonomiju i infarstrukturne kapacitete, u susret zimi i narednim godinama, koje će biti teške, kao i da se približimo Evropi, što znači i uskladimo našu spoljnu politiku sa EU, ali i da se postigne nacionalni konsenzus po pitanju KiM - da smo spremni da razgovaramo o svemu, osim o priznanju, ocenjuje lider Stranke slobode i pravde Dragan Ðilas

Interes Srbije je, kaže, da se približimo Evropi što je moguće više, kako ne bismo ostali izolovani u ovoj podeli sveta, ali i da radimo na smanjenju tenzija, agresije u društvu, strašnih podela koje ostavljaju posledice po zemlju i kvalitet života građana.

Zato smatra da bi bilo dobro da glavne političke stranke imale istu ili sličnu viziju Srbije - gde treba da ide i kako da izgleda, jer bi to olakšalo diskusije, ali konstatuje da takva situacija ne postoji.

- Stalno se delimo na nacionalno, građansko, na patriote i izdajnike, a po tome gledano, Srbija ima najveći broj izdajnika na svetu, jer svi koji politički drugačije misle od onih koji su u tom trenutku na vlasti, oni se kvalifikuju da ne žele dobro ovoj zemlji. Ja verujem da su svi koji žive u Srbiji, vole svoju zemlju, da svi koji glasaju, daju glas onima za koje veruju da mogu najviše da urade u zemlji, a ne zato što mrze nekog drugog - rekao je Ðilas u intervjuu za Tanjug.

I ne samo političke stranke, važno bi bilo, dodaje da se i institucije poput SANU, SPC, univerziteta uključe, da svi dođemo do zajedničkih stavova o ključnim ključnim temama za opstanak zemlje i njenu budućnost.

Upitan da li je rešenje kosovskog pitanja jedan od najvažnijih nacionalnih interesa, Ðilas kaže da je to je najteže političko pitanje, koje lebdi nad generacijama i oko kojeg mora da se napravi nacionalni konsenzus.

Saglasan je da o situaciji na KiM treba da se raspravlja u parlamentu, a bilo bi dobro, predlaže, da se donese zajednička deklaracija, koja će se pozivati na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN u kojoj će se jasno reći - spremni smo da razgovaramo o svim temama, o normalizaciji odnosa, ali ne o priznanju Kosova, jer to nije opcija koju podržava bilo koja ozbiljna politička snaga u Srbiji.

- Oko nekih stvari se možemo, oko nekih ne moramo da se složimo, ali to je nešto iza čega treba da stanemo svi, što ko god da bude vlast, neće smeti da prekrši. Toga svi moraju da se drže, a i onome ko u tom trenutku vodi državu i pregovara, daje snagu i ''leđa'' da to izdrži, jer su pritisci ogromni - rekao je Ðilas.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Navodi i da to sadašnja situacija sa Prištinom i Kurtijevim potezima koji su stalno usmereni ka podizanju međunacionalnih tenzija, uz svakodnevne poruke o mogućem ratu i sukobu na severu KiM, za posledicu ima odlazak ljudi sa severa.

- Najvažniji su ljudski životi i nikakva tablica nije važnija od toga. Važno je da ljudi nastave da žive. Nije nam situacija previše sjajna, nemamo ni prevelike mogućnosti, ali toga treba da se držimo i da se borimo za naše stavove i da je najvažnije da na severu sačuva mir - rekao je Ðilas.

Na konstataciju da se u poslednje vreme jačaju pritisci da sporazum sa Prištinom, treba da rezultira priznanjem Kosova, Ðilas navodi da ga nije obradovala izjava nemačkog kancelara Olafa Šolca, koji je to rekao u junu u Prištini, jer taj uslov koji je on postavio ne postoji ni u jednom papiru koji EU pstavila pred Srbiju.

- A, pred nas je postavljeno više uslova nego pred druge, bila je i saradnja sa Hagom, pa Kosovo... taj uslov nigde ne postoji, bez obzira sa koje strane on došao i bez obzira koliko moćne zemlje, zaista se ne bih time bavio - rekao je Ðilas i dodao da bi, za takav zahtev prvo morale sve članice EU da priznaju Kosovo, a, primera radi, sam španski premijer je čak i u Tirani, nedavno ponovio stav Španije.

Kada govori o očekivanjima od nastavka dijaloga u Briselu, kaže da bi, za bilo kakvo rešenje, obe strane morale da budu spremne na kompromis.

- Ljudi koji vode privremene organe u Prištini polaze od toga da je cela priča završena, a ako je završena, što onda razgovarate. Nije završena i svi znaju da nije završena. Niko, bar od nas u SSP nije nerealan da očekuje da će jednog dana Kosovo biti na isti način deo Srbije kao što je bio, ali niko ni ne prihvata da se kršenjem međunarodnog prava, svih demokratskih pravila, silom stekne nezavisnost - ističe Ðilas.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Smatra da je potrebno više spremnosti sa albanske strane da ispune ono što su potpisali, da se krene sa ZSO, koja, kaže, realno i nema neke velike ingerencije, ali da je potreban određeni stepen spremnosti sa naše strane za neke stvari.

Ðilas smatra da je potreban i određeni stepen spremnosti sa naše strane za neke stvari i ističe da on nema nikakav problem sa tim da kosovski Albanci prolaze kroz Srbiju sa svojim tablicama i da mi sa našim prolazimo kroz KiM.

- Za mene je veći problem da, kao čovek koji smatra da je KiM deo Srbije, kada ulazim na Kosovo prelepljujem oznake moje države, nego što je Albancima problem kada prelaze kod nas. Dajte onda da napravimo rešenje, neka se vozi svako sa tablicama koje mu odgovaraju i da ne pravimo od toga problem - predlaže on.

Ðilas stav SSPa da Srbija mora da uskladi spoljnu politiku sa politikom Evrope, obrazlaže konstatacijom da, iako svestan sankcije neće rešiti ništa, kao i da ove dosadašnje nisu zaustavile rat u Ukrajini, postoji jasna opasnost da Srbija postane izolovana u Evropi u svom stavu.

- A posledice takvog našeg stava mogu da budu katastrofalne po Srbiju - upozorava Ðilas i dodaje da moramo da gledamo šta je interes Srbije, kao što Rusija gleda svoj interes.

Jasne su mu, kaže, istorijske veze, odnos dva naroda, ali u ovoj situaciji Srbija ne može da napreduje kao deo Evrope, ako nema istu politiku kao ostatak kontinenta.

Na pitanje kako će takav stav, ili eventualnu odluku Srbije da se priključi sankcijama, prihvatiti građani, koji se većinski protive tom potezu, Ðilas kaže da razume takvo raspoloženje, ali da ako neko vodi državu, onda ima i odgovornost, da ljudima kaže kakvo je realno stanje.

- Danas je najlakše zastupati stavove, koje zastupaju neke stranke desnog bloka, samo je pitanje šta je iza toga. Mi nismo dovoljno velika zemlja da bismo mogli da diktiramo svetsku politiku, mi smo zemlja koja je najveća žrtva, i naš narod, svega što se dešavalo u poslednjih nekoliko decenija. A, bili smo mnogo više u pravu nego što su oni drugi bili u pravu. A, niko nas posle više nije pitao ko je bio u pravu. I mi smo danas tu gde jesmo, a neki drugi tamo gde jesu - konstatuje Ðilas.

Dodaje da su se sve zapadne kompanije povukle iz Rusije, pre svih nemačke, te ukazuje da bi povlačenje nemačkih kompanija iz Srbije sutra, za našu zemlju bila ekonomska katastrofa, koju ne možemo da dozvolimo.

- I mi sutra, ako dođemo u situaciju da krene kampanja bojkota naših proizvoda po Evropi, da nas optuže da podržavamo rat u Ukrajini, genocid, što nije tačno, jer niko ovde ne podržava rat, posledice po nas su katastrofalne. I to ozbiljan političar, odgovoran čovek mora da kaže narodu. i da narod možda bude i ljut na njega, ali na izborima ljudi glasaju za one koji će voditi državu, da rade u interesu države, a to je ovom slučaju to je pridruživanje spoljnoj politici EU i to mora da se uradi - rekao je Ðilas.