KADA SRBI OSUDE SRBE ONDA JE ZAKON OK, A KADA SE ISTI PRIMENJUJE NA HRVATE ONDA SE BUNE! Zagreb brani zločince, a "OVČARU" SU ZABORAVILI!

Kada Apelacioni sud u Beogradu osudi osmoro Srba za zločin na poljoprivrednom dobru "Ovčara", gde je 1991. godine ubijeno najmanje 200 ratnih zarobljenika hrvatske nacionalnosti, tada Zagreb ne dovodi u pitanje zakon koji posle podizanja optužnice protiv hrvatskih pilota za granatiranje kolone proteranih Srba 1995. godine pokušava da ospori na sve moguće načine

Apelacioni sud u Beogradu osudio je osmoro Srba, državljana Hrvatske, na kazne od pet do 20 godina zatvora za zločin na poljoprivrednom dobru "Ovčara", gde je 1991. godine ubijeno najmanje 200 ratnih zarobljenika hrvatske nacionalnosti. Članovima porodica žrtava dosuđene su milionske naknade štete za duševnu bol.

U Švedskoj i Norveškoj dvojica stražara u logoru Dretelj kod Čapljine osuđena su za ratne zločine nad Srbima u ovom mučilištu.

Ovo su samo neki od primera procesa koji su vođeni na osnovu Zakona o univerzalnoj jurisdikciji, a koji podrazumeva da se državljanima jedne države može suditi za ratne zločine pred sudovima druge države.

Tako je hrvatskim državljanima u Beogradu suđeno i presuđeno za stradanje Hrvata na dobru "Ovčara" i tada Zagreb nije dovodio u pitanje zakon koji, posle podizanja optužnice protiv hrvatskih pilota za granatiranje kolone proteranih Srba 1995. godine, dok su od "Oluje" bežali preko Petrovačke ceste i kod Svodne - kada je ubijeno 13, a ranjeno 24 civila - pokušava da ospori na sve načine. Takođe, niko nije dovodio u pitanje pravo Švedske i Norveške da po istom zakonu tereti bosanske državljane za zločine tokom rata u BiH.

Foto: Novosti

Advokat preživelih izbeglica sa Petrovačke ceste Dušan Bratić ističe, za Novosti, da hrvatskoj vlasti nije smetala univerzalna jurisdikcija ni kada je Apelacioni sud u Beogradu pre dva meseca pravnosnažno dosudio milionske naknade štete za duševne bolove članovima porodica žrtava na "Ovčari".

- Hrvatski sudovi su sve zahteve za naknadu štete ranjenih na Petrovačkoj cesti pravnosnažno odbili. Nije im smetala univerzalna jurisdikcija ni kada su oni nedavno uhapsili na granici i sudili komandantu logora na Manjači pukovniku Vojske Republike Srpske Lukajiću, dakle za delo na teritoriji druge države BiH i državljaninu druge države - pojašnjava Bratić.

Interesantno je da Hrvatska, ne samo što 27 godina od "Oluje" nije istražila zločin nego je donela Zakon o ništavnosti svih pravnih akata pravosudnih tela od bivše JNA do Republike Srbije. Hrvatska Vlada je donela zaključak kojim nalaže Ministarstvu pravde da odbija pružanje pravne pomoći po zamolnicama u predmetima ratnih zločina kada su osumnjičeni visoki vojni i policijski funkcioneri Hrvatske.

Tako je, na primer, Srbija na graničnom prelazu uhapsila Veljka Marića zbog zločina nad Srbima u 1991. u selu Rastovac. On je osuđen na 12 godina zatvora u Beogradu i omogućeno mu je da kaznu služi u Hrvatskoj, a Zagreb je 17 puta odbio da pruži pomoć u ovom predmetu.

Foto: Informer DN

Hrvatske vlasti poslednjih dana čine sve da umanje svoju krivicu jer ne žele da gone ratne zločince. Pitanje koje treba da se rešava bilateralno između dve zemlje pokušavaju da prebace na polje Evropske unije, preteći da će blokirati integracije Srbije ukoliko ne povuče optužnicu za zločine na Petrovačkoj cesti.

- Svi bilateralni sporovi treba da se rešavaju između država i ne treba da budu deo procesa integracija. Ali, praksa je drugačija i Hrvati će sigurno pokušati da nas sputavaju. Nadam se da će Evropska unija da ih vrati principu da su bilateralni problemi odvojeni od procesa proširenja. Ipak, slučaj Bugarske i Makedonije pokazuje da bilateralni sporovi mogu da sputavaju zemlje koje žele u EU. Ukoliko do toga dođe, počinje igra bez granica, gde svaka zemlja članica može da blokira kandidata iz raznih razloga - objašnjava Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku.

Šta predviđa Ženevska konvencija

Univerzalna jurisdikcija, koju u svom zakonodavstvu ima i Hrvatska, kao i većina svetskih država, međunarodna je obaveza jasno propisana Ženevskom konvencijom. Upravo Četvrta ženevska konvencija o zaštiti građanskih lica za vreme rata, od 12. avgusta 1949, odredbom člana 146. zapoveda da je "svaka strana ugovornica dužna da pronalazi lica osumnjičena da su izvršila ili da su naredila da se izvrši zločin i u obavezi da ih izvede pred sopstvene sudove, bez obzira na njihovo državljanstvo".