PRVI PREDSEDNIK SRPSKE TRPI TEŽU TORTURU NEGO CRNAČKI LIDERI U DOBA ZLOGLASNOG REŽIMA APARTHEJDA! Karadžić u zatvoru doslovno izolovan

Prvi predsednik Republike Srpske dr Radovan Karadžić kao haški osuđenik u britanskom zatvoru na ostrvu Vajt trpi težu torturu nego crnački lideri u doba zloglasnog režima aparthejda, upozorili su srpski intelektualci generalnog sekretara UN Antonija Guteresa otvorenim pismom doslovno

Za Karadžića ne samo što ne važe međunarodno priznata "Mendelina pravila" po kojima osuđenik kaznu treba da služi u mestu najbližem njegovom prebivalištu, već je on doslovnio hermetički izolovan: onemogućeni su mu susreti sa pravnim savetnicima, zabranjeno mu je obraćanje zatvorskoj upravi koja je blokirala čak i mogućnost da mu porodica ili prijatelji uplate novac za hranu, a o telefonu da se i ne govori!

Bivšem predsedniku RS britanske vlasti zabranile su obraćanje ma kojoj pravosudnoj instanci, a izložen je psihičkom, ali i fizičkom maltretiranju čuvara.

Na ovakvo besprimerno, nehumano postupanje reagovalo je 120 istaknutih srpskih intelektualaca, akademika, diplomata, profesora, pisaca, umetnika i intelektualaca koji su na adresu UN i mnogobrojnih ambasada uputili otvoreno pismo sa "Apelom za pomoć i akciju spasavanja Karadžićevog života i dostojanstva". U njemu se upozorava da sadašnji tretman Karadžića u britanskom zatvoru može da dovede do "tragičnog ishoda".

Nekoliko naših intelektualaca, potpisnika apela, komentarišu za "Novosti" torturu koju Britanci sprovode nad prvim predsednikom RS, saglasni u stavu da je reč o ostrašćenoj osveti i Radovanu Karadžiću i svim Srbima.

Akademik Matija Bećković: Žrtva nakazne ideje

Kakva je to nakazna ideja da Radovan Karadžić mora da robuje u Engleskoj u kojoj nije počinio nikakav zločin, kao da mi nemamo svoje robijašnice? Dosad smo bar robovali u svojim zatvorima. To bi bila elementarna pravda, ali dobro je rekao Solženjicin da Haški sud nije sud nego osveta.

Foto: TANJUG/ Sava Radovanović

Akademik Slavenko Terzić: Nema prava, ni viteštva

Apelujemo da se bivšem predsedniku Republike Srpske, dr Radovanu Karadžiću, kao političkom osuđeniku pruže osnovna ljudska prava. On služi kaznu, ne slučajno, u zemlji koja celom svetu drži lekcije o ljudskim pravima, a njemu samom ih ugrožava.

Tražimo da se poštuje njegovo ljudsko dostojanstvo. Očekivalo bi se ne samo poštovanje prava, nego i bar malo viteštva od te viševekovne kolonijalne imperije.

Foto: Tanjug

Akademik Rajko Petrov Nogo: Rasistička tortura

Britanci sprovode torturu nad Radovanom u tom ubistvenom logoru zato što je nepokoran. On je ponosit čovek i veoma drži do dostojanstva, a to tamo ne postoji. Oni neće stati sa tim mučenjem i veoma sam zabrinut za njegov život. Prema njemu se primenjuje rasistički odnos koji je britanska imperija primenjivala prema "nižim rasama" iz svojih kolonija. Do pre četiri meseca imali smo kontakt bar jednom sedmično, a od tada nijednog poziva A. Svi kontakti su mu prekinuti, osim što mu povremeno dozvole da se čuje sa suprugom LJiljanom. Zabranjeno mu je da se čuje i sa ćerkom i sa sinom.

Radovan je iz porodice veoma zdravih i dugovečnih ljudi, a ako sada naprasno umre to će nesporno biti ubistvo. Većina Srba, haških osuđenika, umrla je u zatvorima na neobičan način. Ono što se dešavalo njima, sada se dešava i Radovanu i Mladiću. Zapad hoće da do kraja dokusuri Srbe, naročito one koji su stvarali Republiku Srpsku, a i nju samu. To su i sada pokušali na izborima pa nisu uspeli, ali nastavljaju sa svojim ubistvenim namerama na svaki način, uključujući torturu prema Radovanu. Strašne su to stvari.

Foto: printscreen

Akademik Vasilije Krestić: Primitivizam i bezakonje!

Odnos Britanaca prema Radovanu Karadžiću je jedna osvetnička akcija, neprimerena ni vremenu, ni trenutku, ni ljudima koji se nalaze u tim zatvorima. Englezi se samo na rečima bore za ljudska prava, a u realnosti ih poništavaju na svakom koraku, na sve moguće načine. Nema ničeg što bih mogao reći u odbranu ponašanja britanskih vlasti. Mogu samo da iskažem žuč, ljutnju i razočaranje u takozvanu zapadnu demokratiju. Da vladaju istinski zakoni, da se poštuju pravne norme, ovakve stvari uopšte ne bi smele da se događaju. Šta drugo zaključiti osim da tamo vlada bezakonje, odnosno da zakoni važe samo za neke, a za druge se primenjuje samo sila. U svoje vreme, kada su pitali Vasu Čubrilovića da li je dobijao batine kada je bio u zatvoru zbog učešća u atentatu na Franca Ferdinanda, on je odgovorio da nije primio nijednu ćušku. Dodao je da mu je bilo lakše da izdrži četiri godine u austrougarskim zatvorima, nego nekoliko meseci u zatvoru na Banjici tokom okupacije nacističke Nemačke. Paralela je očigledna: gde ima zakona tortura ne može da se desi, a tamo gde vlada politički motivisano nasilje, brutalnost i primitivizam događa se ono što se događa Radovanu Karadžiću, ali i ostalim Srbima.

Ne može se reći da je to neočekivano, ni slučajno. Britanija je oduvek bila protiv Srbije i srpskih interesa, još od osmanskog vremena kada je braneći tursku imperiju branila svoje interese. Britanija je bila i ostala bezobzirna kolonijalna sila prema svima koji nisu Anglosaksonci, spremna da uništi sve radi svoje koristi.

Foto: printscreen

Advokat Goran Petronijević: Najava ubistva

Ako se Radovanu Karadžiću išta desi, direktno je odgovorna britanska vlada, to neće biti nikakva slučajnost već, zatvorsko, odnosno sudsko ubistvo i to mora da se zna unapred. Karadžiću se uskraćuju sva osnovna ljudska prava, kontakti sa porodicom, neosnovano se disciplinski kažnjava i to traje već duži vremenski period. Sve što se tamo radi, radi se da mu se oteža boravak, on je čovek u ozbiljnim godinama, potrebna mu je nega, lekovi, ishrana i sve ostalo.

Karadžić je zatvorenik UN, a ne Ujedinjenog Kraljevstva, a oni to prenebregavaju, iako su potpisali sporazum i obavezali se prema Haškom tribunalu da poštuju sva ona pravila i prava i daju takav tretman i smeštaj kakav je neophodan po pravilima Haškog tribunala. Angažovan je i advokat iz Velike Britanije koji je stupio u kontakt sa zatvorskim vlastima i pokušavao je da pravnim putem parira tim nezakonitim radnjama koje oni imaju prema njemu, međutim to nije urodilo plodom.

Foto: Novak Đurović