OLIVERA ZEKIĆ: Neće vam proći

Da nisam u životu svašta videla, stvarno bih bila zapanjena. I činjenicom da nekome još nije jasno da je protiv Regulatornog tela za elektronske medije pokrenuta hajka - ne bi li brže bolje dodelila dozvola televiziji Nova S - i time što se toliko njih, pa i pojedini članovi Saveta REM, ne samo prave ludi na ono što jeste inicirala Junajted medija (čiji deo su Nova S, N1, Danas, Nova...), nego još imaju potrebu da u ovom svojevrsnom divljanju učestvuju, pravdaju se, ograđuju i čude. Zašto je, pobodu REM odlučio da štrajkuje?

Pa evo zašto, gospodo koja se toliko kunete u demokratske vrednosti i principe:

Osnovna obaveza svih učesnika u nekom konkursu jeste da ni na koji način ne utiču na rezultat konkursa. I taj prvi, elementarni princip Junajted medija je, bez ikakvih posledica, i bez reakcija "principijelne" javnosti, otvoreno i siledžijski prekršila.

Najpre su našli svog stručnjaka koji je, u dnevnom listu "Danas", saopštio da je REM prekoračio rok za dodelu frekvencija.

Kada sam na to odgovorila, navela sve argumente zbog kojih ta tvrdnja nije tačna, to je mirno gurnuto u drugi plan.

Posle su sve ostali članovi Junajted medije uključili, nastavili da ponavljaju netačnu tvrdnju, da bi, potom, pazi sada - Protestovali (!?), tako što su na 24 sata prestali da emituju program.

Zbog čega? Zbog "medijskog mraka", koji će biti prekinut isključivo ako Nova S dobije dozvolu na javnom konkursu?

Stvarno? Nema slobode, nema objektivnog informisanja ako oni nemaju nacionalnu frekvenciju? Svi ostali mediji u ovoj zemlji (na stotine njih), sve ono što se svakog dana vidi, čuje, čita, ne vredi pišljivog boba, nema u tome trunke istine, objektivnosti, ako Nova S nema frekvenciju.

Kada se čovek suoči sa tom vrstom ucene, iracionalnom, nasilničkom, potpomognutom armijom UM botova po mrežama i redakcijama; napaćenim neostvarenim intelektualcima koji slavu traže na njihovim kanalima i spremni su na sve samo da bi ih Nova S i N1 slikali, a botovi hvalili na tviteru; kada se pripremaju i najavljuju emisije u kojima je predsednica REM "junak doba zlog" Nikako to da puste, valjda je i njima jasno da je dosta providno nešto slično raditi usred konkursa); kada se razni Gavrilovići iz Birodija utrkuju da dosole čitavu priču svojim deluzijama - dakle, kada se sve to dešava, šta čovek, ili institucija, da rade?

Da pognu glavu, pristanu na pritisak i ucenu? Da kažu: molim vas, prestanite, evo vam dozvola? Da se prave ludi, izvinjavaju?

I mene su zvali u "Utisak nedelje". Emisija na televiziji koja konkuriše za frekvenciju, i koja se bavi, otvoreno, bez pardona, huliganski, svakodnevnim napadima na REM, ne bi li ga naterala da joj dodeli frekvenciju, zove mene da me dodatno ispituje?! Da joj polažem račune? Da pitam da li će Đura da mi oprosti što me tukao?

Ne, hvala. Neko može na tu vrstu poniženja i licemerja da pristane, ja ne.

Pošto sam upravo ja ta koja i jeste tražila da štrajkujemo, u znak protesta. 

I taj protest ima mnogo jače razloge od onog kojim su se bavile dve televizije. Njih niti je neko branio, niti ih pritiskao, sprečavao da rade kako god hoće, terao na bilo šta, pa su protestovali.

Mi smo to uradili posle višemesečne, da ne kažem dugogodišnje, kampanje u kojoj smo terani da im damo frekvenciju, žigosani, pljuvani po medijima, razvlačeni po komentarima i emisijama, silovani po mrežama, da ne pričam o pretnjama i kukastim krstovima.

I? Ko ima pravo da protestuje, čiji je protest opravdan? Vrlo rado ću da to pitam i predstavnike Evropske komisije, i druga regulatorna tela, OEBS, i sve one ambasadore koji su potrčali da se solidarišu sa silovateljima.

Može li to kod njih? Da kada neko telo o nečemu odlučuje, onaj o kojem odlučuje krene da ga teslači i ucenjuje?

To je sloboda? To je princip?

Izmisliš razlog, Poljska napala Nemačku, pa udri.

Gebels bi pozavideo glavi koja je to smislila. Rok je probijen, što je netačno, ali koga više briga. Svakako nismo mi krivi, što bijemo po REM-u. Pošto je REM neprijatelj. I neprijatelj je svako ko misli drugčije. I sve naše akcije su opravdane, a oni se neopravdano tu nešto brane. Naša misija je sveta, a cilj božanski, pa, zarad toga, možemo i principe da gazimo i sve nam je dozvoljeno. 

Divno je sve to, ali ja nisam adresa za tu vrstu propagande. I nikome neću da dozvolim da instituciju koju predstavljam bije, siluje, u tišini.

Pri tom su mi jasne sve fore i fazoni, sve laži i licemerje, mogu da dokažem, pred svakim sudom da smo u pravu, i neću ni za pedalj da odstupim.

I, uz sve to, ne tražim ništa drugo nego da nas puste da odlučujemo na miru, bez pritisaka.

Zato što im je to zakonska obaveza. Kao što je obaveza nekih učesnika u sporu da ne pričaju o sudiji. 

A pošto verujem u zakon, i u red, tražiću i od sudova u ovoj zemlji (ako treba i od onog evropskog), da utvrde, jasno i precizno, ko je, u ovom slučaju kršio zakon.

Dotle, neka rade šta god im je volja, od Petričića, do onih koji su od ogovaranja napravili emisiju.

Mene neće da uplaše. Niti ću da im se pravdam.