Novi medijski zakoni moraju da se odnose na sve, i na N1 i na Novu S

Primedba na predloženi Nacrt Zakona o informisanju advokata Aleksandra Arsića odnosi se na registraciju medija u Srbiji.

Naime, on smatra da Zakon treba da precizira da svi mediji moraju biti registrovani u Srbiji, kako bi građani mogli u slucaju povrede njihovih prava da zatraze zastitu pred domaćim sudovima, umesto da se obraćaju pravosudnim organima u inostranstvu, kao sto je do sada bio slučaj.

"Prema zakonu i prema novom nacrtu koji sadrži isto rešenje, medijima se smatra samo onaj oblik javnog izveštavanja koji je registrovan u registru medija. To znači da svaki  izdavač televizije ili novina bira da li će taj medij da registruje u registru medija, ili ne. Ukoliko ne registruje, on ne snosi nikakve pravne posledice za to, ističe Arsić.

Takođe, kako navodi u tom slučaju mediji  se ne mogu javiti na konkurs za javna sredstva. 

"Izdavač medija može samostalno odlučiti da li će se zakon primeniti na njegov mediji, ili ne. U tom smislu je bitno da zakon predvidi i definiše šta se smatra medijem, i da onda predvidi da svi mediji moraju biti registrovani u registru medija. Tako bi se predvideli prekršaji za lica koja izadaju medij koji nije registrovan. 

Ono što je dodatno značajno jeste da se definiše šta je zapravo medij, da to budu svi mediji, novine, televizija i slično, koji se u celini proizvode na teritoriji republike srbije. Na taj način zakon sam odredi na koje medije će se primenjivati, odnosno na medije koji posluju u Republici Srbiji, a da ne ostavi izdavačima samostalno na volju da određuju primenu tog zakona", iznosi između ostalog advokat Arsić na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o informisanju.

Mediji poput N1 Beograd i Nove S po važećem Zakonu o javnom informisanju i medijima, obzirom da nemaju obavezu da se registruju u Registru medija, samim tim nemaju obavezu ni da se pridržavaju normi koje važe za sve ostale medije koji posluju u Srbiji. Ovi mediji nisu u obavezi da objave propisani impresum, da poštuju pravo na odgovor i ispravku, niti mogu da odgovaraju po ovom zakonu pred sudovima za eventualno prouzrokovanu štetu prema fizičkim i pravnim licima. 

Dosadašnji Zakon o elektronskim medijima tretirao ih je pak kao prekogranične televizije koje reemituju program u Srbiji i koje nisu u nadležnosti domaćeg regulatora (REM), uprkos činjenici što su im zaposleni na proizvodnji programa svi prijavljeni da rade u Srbiji i da svoj program uređuju iz Srbije.