Američki ambasador Hil: Srbija ima veoma kompleksnu ulogu u vreme evropske krize

Ambsador SAD Kristofer Hil je ocenio danas da Srbija, u vreme evropske krize i posebne bezbednosne i političke arhitekture, ima veoma kompleksnu ulogu i dodao da je upravo zato važno da se razgovara o tome gde Srbija želi da bude.

"Srbija mora sama da odluči o svom putu. Mislim da prosperitet ne dolazi sa istoka, taj put je stalno pod popravkom i pitanje je kada će Rusija ponovo uspeti da povrati ulogu koja doprinosi civlizaciji", rekao je Hil.

Ambasador je na javnoj debati "Promenjeno geopolitičko okruženje i izazovi međunarodnom pravnom poretku", u organizaciji Saveta za strateške politike i ambasade Bugarske, naglasio da smatra da je Srbija neutralna kada je reč o njenom zapadu i istoku, ali da misli da Srbija želi da bude deo zapada.

"Smatram da mnogo građana razume da Srbija nema drugo nego da bude deo zapada. U vojnom smislu neutralnost je skupa, takve zemlje same moraju da finansiraju odbranu, jer nemaju kolektivnu, to je skupo, jer mnoge stvari morate sami", ocenio je on.

Hil podseća da je Srbija kulturno, ekonomski i politički deo zapada i da je na njoj da odluči koje zapadne aspekte želi da ima.

"Znam da smo imali probleme u prošlosti, ali bih želeo da o njima razgovaramo dokle god je to potrebno, ali i ultimativno i o mogućnostima šta zajedno možemo da radimo u budućnost", rekao je Hil.

Kako je ocenio, saradnja sa NATO-om, kao i učešće u misijama UN i EU je od velike koristi za Srbiju.

"Vidimo da Srbija ima časnu i ponosnu vojsku koja ima dugu vojnu tradiciju koja je na žalost ostavljena sama", rekao je Hil i podsetio da SAD blisko sarađuju sa VS i da je vide kao deo i stub celokupne bezbednosne strukture Evrope, kao njenog partenera.

Pozicija zemlje koja nije ni na istoku ni na zapadu, ni na severu ni na jugu ne ide u korsti građana i budućnosti njihove dece, ocenio je ambasador i ponovio da nije tu da Srbiji nameće bilo šta jer zna da ni Srbi ni Amerikanci ne vole da im neko govori šta da rade. 

"Pridikovanje je već unapred izgubljena bitka", rekao je Hil i naglasio da Srbija i Srbi moraju da zastanu i zamisle se koje korake žele da preduzmu u pravcu budućnosti svoje zemlje.

Naveo je da time što govori ne kaže i ne deli mišljenje da Srbija treba da zaboravi gorka iskustva iz prošlosti, da treba da postoji nacionalna amnezija. Ali, kako je dodao, smatra da kriza na kontinentu, koja je kreirala novu arhitekturu, treba da se iskoristi kao mudrost, za koju veruje da je mnogi Srbi imaju.

On je izrazio zadovoljstvo zbog učešća VS u vežbi Platinasti vuk.

"Srbija sama mora da vidi šta joj je u interesu i odluči šta je za nju najbolje, a verujem da će doći do zaključka da mora što više da bude uključena u združene vežbe koje doprinose operativnosti vojske", rekao je Hil.

Dodao je da je poznato da je vojna industrija rastuća te da Srbija zato mora biti deo toga.

"SAD mogu da doprinesu modernizaciji VS zapadnim oružjem. Rusija je snabdevač na koga se ne može osloniti i nema puno oružja kojim može da trguje, iako su mnogi mislili pre rata da je druga najjača vojska na svetu .... ali smo već videli da postižu malo, da ubacuju neobučene vojnike na front i pokazala se, kao zemlja sa kojom se ne može sarađivati kao ranije", rekao je Hil.

Prema njegovim rečima, nema sumnje da je ono što Rusija radi u Ukrajini pokazalo da zahteva kolektivni odgovor.

"Videli smo da je Rusija napala suseda, mnogi su pravili analogiju sa sukobima koji su se ranije odvijali između dve zemlje, ali tako nešto nije viđeno od polovine XIX veka", rekao je Hil. 

Prema njegovim rečima, to je najveća greška.
Kako kaže iz svega se vidi da Rusija zapravo ne poštuje različite stavove i mišljenja, da su smatrali da će sve lako .. a sada shvataju da ne mogu da pobede, da su suočeni sa velikim savezom od preko 30 članova nepobedivom vojnom snagom.

Hil je naveo da je predsednik Rusije Vladimir Putin uvek mislio da može da oslabi i podeli NATO, da NATO može da nestane kao S S S R, i dodao da će se kada se Švedska priduži Finskoj desiti suprotno, postojaće nova geografija granica NATO saveza.

Načelnik odeljenja za NATO u Direkciji pri Ministarstvu spoljnih poslova Bugarske Ljubomir Grnčarov ocenio je da je agresija Rusije na Ukrajinu pokazala potrebu za brojnim reformama, među kojima su one koje se odnose na SB i UN, kako bi se sprečile agresije poput ove započete pre 580 dana. 

Agresija na Ukrajinu, dodao je, predstavlja i agresiju na međunarodni poredak, Povelju UN, mir i stablnost na globalnom nivou i sve bezbednosne strukture u Evropi, a dobitinik je NATO jer su ulaskom Finske proširene granice alijanse.

Naveo je da je agresiju na Ukrajinu izvrišila stalna članica SB UN umesto da brani mir, zemlja koja uprkos brojnim pokušajima nije bila zainteresovana da se uključi u konstruktivne razgovore.

"Ono sto su dobili kao rezultat te agresije je još 1.300 kilometara granice sa NATO zemljama, na taj način granica je postala mnogo veća nego pre rata, a ulaskom Švedske u alijansu ceo Baltičko more biće pretvoreno u NATO regiju", kazao je on i naveo da se postavlja pitanje kako sprečiti Rusiju da otima teritorije svojih suseda.

Ambasador Bugarske u Beogradu Petko Dojkov podsetio je da je njihova ambasada pre tri godine preuzela ulogu veze Srbije i NATO kako bi promovisala bezbednosti i saradnju u regionu. Ideja im je bila, kako je dodao, da prodube znanja o onome čime se NATO bavi i da pokažu u čemu je benefit saradnje sa alijansom.

"Suvereno pravo Srbije je da bira svoj put saradnje. Kako bi doprineli saradnji Srbije sa alijansom i EU promvišemo reforme i stablinost na zapadnom Balkanu", rekao je Dojkov i dodao da se na taj naccin ojačava otpornost regiona.

Na skupu su govorili i spoljnopolitički komentator Boško Jakšić, predstavnik bugarskog Ministarstva odbrane Ljubomir Monov i predsednik Saveta i bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.