Ovako će se deliti mandati: Postoji sistem, postoji formula, ali i dva izuzetka!

Poslanici Skupštine Srbije biraju se po proporcionalnom izbornom sistemu tako što se glasa za izbornu listu kandidata u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici.

Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, poslanički mandati raspodeljuju se izbornim listama srazmerno broju dobijenih glasova, a broj mandata koji pripada izbornim listama utvrđuje se primenom sistema najvećeg količnika.

Narodna skupština ima 250 narodnih poslanika, koji se biraju na četiri godine.

U raspodeli mandata mogu učestvovati samo izborne liste koje su prešle tzv. izborni cenzus, odnosno dobile najmanje tri odsto glasova od broja birača koji su glasali. Od ovog pravila postoje dva izuzetka.

Prvi izuzetak su izborne liste koje imaju položaj izborne liste nacionalne manjine, a to su one izborne liste za koje je Republička izborna komisija utvrdila da je osnovni cilj njihovog podnošenja predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine.

Ove izborne liste učestvuje u raspodeli mandata i onda kada dobiju manje od tri odsto glasova od broja birača koji su glasali, tako što se mandati raspodeljuju primenom sistema najvećeg količnika, a količnici izbornih lista nacionalnih manjina koje su osvojile manje od tri odsto glasova uvećavaju se za 35 procenata, što, ipak, nije garancija da će im prilikom raspodele zaista pripasti poslanički mandat.

Foto: Informer

Drugi izuzetak je situacija u kojoj nijedna izborna lista nije dobila tri odsto glasova od broja birača koji su glasali, i tada sve izborne liste koje su dobile glasove mogu učestvovati u raspodeli mandata.

Kako funkcioniše Dontov sistem

Svakoj izbornoj listi pripada broj mandata koji je srazmeran broju dobijenih glasova.

Mandati se raspodeljuju primenom sistema najvećeg količnika (tzv. Dontov sistem), tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do 250.

Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini, a u obzir se uzima 250 najvećih količnika.

Petar Korović iz Republičkog zavoda za statistiku ranije je za Tanjug rekao da je Dont bio belgijski matematičar koji je u 19. veku napravio taj sistem raspodele mandata, a koji većina zemalja koristi i danas.

On je objasnio da je osnovna razlika između proporcionalnog izbornog sistema, koji se u Srbiji primenjuje i većinskog u tome što se u proporcionalnom sistemu glasa za liste kandidata, a u većinskom direktno za kandidata i da iz toga proizilazi i razlika u raspodeli mandata.

On je naveo i konkretan primer kako funkcioniše Dontov sistem.

- Ako imamo tri liste koje su prešle census, onda broj glasova svake od tih lista delimo brojevima od jedan do 250 i zabeležimo te količnike, tako da imamo ukupno 750 količnika, od svake liste po 250. Te količnike poređamo od najvećeg ka najmanjem, a gledamo samo 250 prvih pošto toliko imamo poslaničkih mesta. Svaka stranka dobiće onoliko poslaničkih mesta koliko se puta njen količnik pojavljuje u nizu od prvih, najvećih 250 količnika, objasnio je Korović.

Raspodela poslaničkih mandata

Kako je istakao, postoji mogućnost da se na poslednjem, 250. mestu, nađe broj, odnosno količnik, koji je isti kao broj na 251. i 252. broju.

- To znači imamo tri stranke sa istim količnicima, a svega još jedan mandat za raspodelu. Tada će taj poslednji mandat da dobije ona stranka koja je ukupno osvojila najviše glasova u apsolutnom broju, rekao je Korović.

Da je census prešlo, kako kaže, na primer, deset lista, imali bi 2.500 količnika i svaka stranka bi opet dobila onoliko mandata koliko puta se njeni količnici pojavljuju u prvih, najvećih 250 količnika od mogućih 2.500.

Republička izborna komisija u roku od 96 časova od prijema svih zbirnih izveštaja o rezultatima glasanja, koje donose lokalne izborne komisije za sva biračka mesta na njenoj teritoriji, donosi i objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" ukupan izveštaj o rezultatima izbora za sva biračka mesta.

Republička izborna komisija u roku od deset dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora rešenjem dodeljuje mandate kandidatima za narodne poslanike po njihovom redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa izborne liste i izdaje uverenja o izboru za narodnog poslanika.

Mandat novog saziva Narodne skupštine počinje potvrđivanjem mandata najmanje dve trećine narodnih poslanika na prvoj sednici novoizabrane Narodne skupštine.

Danas se održavaju vanredni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori

U Srbiji se danas održavaju vanredni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori, uključujući i grad Beograd. Građani biraju poslanike u Skupštini Srbije, parlamentu AP Vojvodine i odbornike u 65 gradova i opština. Biračka mesta otvorena su danas od 7 do 20 sati.

Foto: Informer

Izbori 2023 održavaju se nešto više od godinu i po dana od prethodnih parlamentarnih, gradskih i predsedničkih izbora, koji su održani 3. aprila 2022. godine. Prema podacima Republičke izborne komisije (RIK) konačan broj birača sa pravom glasa na parlamentarnim izborima je 6.500.666.

Najnoviji presek izlaznosti Ipsos/Cesid ukazuje da je do 11 sati u Srbiji glasalo 15,1 odsto upisanih birača, što je više nego na prethodnim održanim 2022. godine.

Inače, u Srbiji se glasanje održava i na neobičnim biračkim mestima.

Porodična kuća Gorana Tanasković u Velikom Mokrom Lugu godinama je jedno od biračkih mesta u ovom zvezdarskom naselju.

U prostorije svoje kuće domaćin Goran Tanasković svoje komšije, glasače, dočekuje sa kafom i čajem i lepom rečju. I dvorište Petra Mladenovića sa Zvezdare puno je glasača, a provirili smo i kako teče glasanje u već poznatoj prodavnici "Dubrava" u Kaluđerici.

Na današnjim izborima glasali su i lideri političkih partija i koalicija, lokalni lideri, kao i kandidati za gradonačelnika Beograda, a ko je sa kim od političara došao na glasanje, pročitajte u odvojenoj vesti. .

Izbore i sva propratna dešavanja možete da pratite uživo online na linku ovde.