Orlić rasturio bahatog tajkuna: Đilas strepi od same pomisli na izbore

Vladimir Orlić, potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stranke

Saopštenje Vladimira Orlića prenosimo u celosti:

- Potvrdio je tajkun Đilas da se nije prošle godine ponašao kao politički lešinar i hijena tek slučajno, već će to izvesno ostati - zauvek. Onaj kome nije bilo dovoljno što je politički zloupotrebio najveću tragediju, samoživo iskoristio za sopstvenu izbornu kampanju i ličnu promociju, čiji su poslušnici besramno uvredili roditelje ubijene dece porukom da „nemaju tapiju na bol“, a onda još sve pretvorili u ruglo sa igranjem i pevanjem ispred Skupštine, napravili žurku sa brčkanjem nogu u gumenim bazenima – i danas nastavlja u istom stilu. I niko u Srbiji više nije tim iznenađen: sve mere koje je država preduzela za unapređenje bezbednosti dece, od povećanja broja policajaca u školama do najmasovnijeg razoružavanja, namenjene su isključivo građanima Srbije. Koga je onda uopšte briga što te mere jedino bahati tajkun navodno „ne vidi“? On sa Srbijom i ovim narodom odavno nema – ništa.   

Da je drugačije, ne bi ljude u lice vređao svojim prenemaganjem i lažima. Kad on kaže da „mora u parlamentu da se promeni ponašanje“ – ne misli da on u tom parlamentu više nikome ne psuje mater? Da on i njegovi poslanici ne izazivaju više fizičke sukobe, zaleću se poput rulje u jednog Stojana Radenovića, divljaju i vrište, uništavaju narodnu imovinu? Ili da mu poslanici više ne prete ubistvom i silovanjem dece Aleksandra Vučića, priželjkuju da završe „u šahtu, kao Gadafi“? I onda da im baš ti i takvi budu glavne zvezde. Zato, umesto lažnih optužbi na tuđ račun i izmišljotina koje ne može nijednim snimkom da dokaže, jer takav ne postoji, pametnije bi Đilasu bilo da pogleda svoje - od mržnje izobličeno lice, dok izgovara kočijaške psovke, koje je videla cela Srbija. I da skupa sa svojim poslušnicima prestane sa širenjem nasilja protiv Srbije, drugih ljudi i tuđe dece, koje je očigledno - jedina iskrena „politika“ bivšeg režima.

Na temu ko laže i koliko laže tek bi sam sa sobom ovaj patološki lažov mogao da raspravlja danima. Da pita sebe: ko je obećavao „pobedu u Beogradu“ i „tesan rezultat na republici“, da bi danas izgovarao „dobro, mi svakako ne bismo pobedili“, bez trunke srama? Da raščisti lepo: ko je lagao o „40.000 fantoma iz RS koji su glasali u Beogradu“, da bi potom sam pričao o „promeni od 5.000 birača“ u glavnom gradu? Ko je dirigovao huliganskim uništavanjem Starog dvora, uz bestijalno iživljavanje nad policijom, pa onda one koji su mu verovali proglasio za „ubačene elemente“, a sam junački pobegao, da bi danas pričao „naše su ljude tukli...“? Ko se zaklinjao da neće priznati rezultate izbora i izmišljao „krađu“, svestan da su njegovi ljudi potpisali sve zapisnike i izbrojane rezultate, da bi onda ipak lepo uzeo sve mandate, sve pare, kancelarije i mesta u skupštinskom restoranu? Možda mu taj unutrašnji dijalog malo razbistri sliku. A narodu je jasno sve, odavno. Posebno je jasno onima od kojih je Đilas tražio podršku, da bi ih potom - namagarčio. Videće to i sam, već na prvim narednim izborima.

Neće tu pomoći ni njegova naklapanja o „medijskoj krađi“, naprotiv: nije bilo, niti će ikada biti, gore medijske krađe i pljačke od njegove čuvene preprodaje reklamnih sekundi, kada je po sopstvenom priznanju zaradio „puta dvadeset“, i to – opet po sopstvenom priznanju - uradio tek nakon što je „uz uzdah“ ušao u politiku. Kad on danas zakuka da „nije nije imao para za televizije u kampanji“ svaki čovek u Srbiji istog momenta dobije 619 miliona razloga da odgovori: „Kako te samo nije sramota?“ Ali da za sramotu zna, ne bi se Đilas hvalio svojom brukom pred EP – traženjem sankcija za sopstveni narod, moljakanjem da se zgazi suverenitet Srbije, a sve uz izdašnu pomoć Kurtiju i njegovim lobistima u njihovom zajedničkom jurišanju na predsednika Vučića i na Srbiju. Do sada je trebalo da shvate: uzalud im takav trud, pred najgorima povlačenja nema. Takve naš narod i ponosna, slobodna Srbija, po pravilu – pobeđuje. I to sa sve ubedljivijom razlikom, svaki put. Zna to i bahati tajkun, zato od same pomisli na izbore sada - strepi. I treba - istakao je Orlić.