Petrov: Brnabić po Ustavu Srbije može na čelo Skupštine

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Vladan Petrov rekao je danas da predsednik tzv. tehničke vlade, kojoj je raspuštanjem Narodne skupštine prestao mandat, može kao narodni poslanik u novom sazivu parlamenta biti predložen i izabran za predsednika Supštine.

- Svaka vlada koju bira Skupština vezuje se za aktuelni skupštinski saziv, a ne za neki prošli. Tako se i prošla Vlada ne može vezivati za novi skupštinski saziv. Drugim rečima, nova skupština ne poznaje vladu koju nije izabrala - naveo je Petrov.

Samim tim, prema njegovim rečima, odredba člana 126. stava 1. Ustava prema kojoj "član Vlade ne može biti narodni poslanik u Narodnoj skupštini", koja sadrži zabranu tzv. kumuliranja funkcija člana Vlade i narodnog poslanika odnosi se na Vladu koja će biti izabrana od strane nove Skupštine, a ne na staru Vladu kojoj je po Ustavu (član 128. stav 3) mandat prestao raspuštanjem prethodne Skupštine.

- Dakle, Narodna skupština konstituisana na osnovu rezultata parlamentarnih izbora od 17. decembra 2023. godine nije ni u kakvoj pravnoj vezi sa Vladom proizašlom iz starog skupštinskog saziva. Jedan od prvih zadataka nove Skupštine kad se okonča njena konstitutivna sednica jeste da izabere Vladu koja će biti, kako parlamentarna teorija kaže, emanacija nove skupštinske većine - dodao je on.

Istakao je i da u toj vladi, što je prema njegovim rečima notorna stvar, ne smeju biti narodni poslanici, jer je Vlada u Srbiji po Ustavu neposlanička.

- Stoga će narodni poslanik koji će biti izabran za ministra podneti ostavku na poslaničku funkciju, što je još jedna opštepoznata stvar. Smisao te ustavne zabrane je u sprečavanju koncentracije vlasti u kukama onih koji bi da te zabrane nema bili istovremeno i članovi najvišeg predstavničkog organa i članovi vlade koju je taj organ izabrao. To bi bilo protivno ustavnom načelu podele vlasti - rekao je Petrov za "Novosti".

Ako bi se pošlo od toga da postoji pravna smetnja za određene narodne poslanike da budu kandidati za predsednika Narodne skupštine ili druge parlamentarne funkcije, to bi prema rečima Petrova, značilo svrstavanje poslanika u dve grupe.

- Jednu bi činili poslanici sa svim pravima po Ustavu, zakonu i poslovniku. Drugu bi činili oni koji imaju ograničena prava, jer su, na primer, u prethodnoj vladi imali status člana Vlade. Teško da je ovakvo kategorisanje u skladu sa elementarnim principima parlamentarne demokratije - možda neke 'elitističke', koja pravi razliku između poslanika prvog i drugog reda, onih što žive 'u krugu dvojke' i onih 'ostalih - rekao je Petrov.

Objasnio je da svaki narodni poslanik jednog skupštinskog saziva može biti izabran za predsednika Narodne skupštine u tom sazivu, bez obzira na njegovo lično ili bilo koje drugo svojstvo, pa i na svojstvo predsednika u ranijoj Vladi, onoj kojoj je prestao mandat raspuštanjem prethodne Skupštine.

- Kada bi postojala pravna smetnja da se članovi Vlade kojoj je usled raspuštanja Skupštine prestao mandat uopšte kandiduju na sledećim parlamentarnim izborima ili da, nakon okončanih izbora, postanu narodni poslanici, jer su bili članovi ranije Vlade, to bi značilo isključivanje iz izbornog procesa svih ministara u jednoj tehničkoj Vladi, što bi bila povreda njihovog pasivnog biračkog prava - rekao je on.

Upitao je i da li bi svi oni koji dobiju po okončanju izbora poslanički mandat, a pripadaju skupštinskoj većini, trebalo odmah da podnesu ostavku i čekaju da ponovo budu izabrani za ministre.

- Ustavno pravo je grana prava koja različita tumačenja tretira kao legitimna. Ipak, ne i ona koja su protivna osnovnim načelima Ustava, parlamentarne demokratije, pa i zdravog razuma. Takva tumačenja, čak i kad su čisto politički motivisana, kompromituju političku opciju čiji predstavnici sa njima izlaze u javnost - zaključio je on.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.