Ambasador Srbije u Rumuniji poručio: Nakon održanih izbora u decembru prošle godine, SNS odnela je ubedljivu pobedu!

U susret izborima u Beogradu, koji bi trebalo ponovo da se održe usled izostanka punog legitimiteta većine koja je jasno postojala, valja se podsetiti događaja koji bi, između ostalog, trebalo da znače biračima prilikom donošenja odluke kome da povere svoj glas, navodi u saopštenju ambasador Srbije u Rumuniji, Stefan Tomašević.

Nakon održanih izbora u decembru prošle godine, Srpska napredna stranka odnela je ubedljivu pobedu na republičkom, pokrajinskom, na lokalnom nivou, ali i neupitnu pobedu sa ne tako malom razlikom u Beogradu. Ova poslednja mnogo je zabolela one koji su ulagali mnogo novca u inženjering orkestrirane kampanje dehumanizacije predsednika države i njegove porodice, računajući da je u Beogradu poraz Srpske napredne stranke siguran, te da će građani dodatno biti motivisani da na izborima kazne one koje su posredstvom medija pod svojom kontrolom optužili za užasne tragedije u maju prošle godine. 

Tu dolazimo do potrebe da učinimo jednu uporednu analizu sa ciljem utvrđivanja stepena političkog lešinarenja nezabeleženog u savremenoj političkoj istoriji. 

Naime, način zloupotrebe nesagledive tragedije koja nas je kao narod zadesila maja prošle godine od strane pojedinih političara u Srbiji koji su je iskoristili kao srž svoje kampanje, možemo uporediti sa ponašanjem političara u Češkoj nakon jednako bolnog događaja u decembru 2023. godine u Pragu.

Iako su nezapamćena pucnjava u Pragu na Karlovom univerzitetu, kao i ubistva koja je učinilac tog teškog krivičnog dela prethodno izvršio a da nije uhvaćen odnela brojne živote, sem šetnji u znak podrške porodicama stradalih, nikome nije palo na pamet da politički zloupotrebi tragediju u trenutku najvećeg bola za zemlju.

Predsednik Pavel je apelovao da se sačuva jedinstvo i da niko ni na koji način ne pođe putem koji će zemlju dodatno ugroziti. Verovatno nije ni bilo potrebno da apeluje, niko nije pošao putem beščašća da bi politički profitirao. 

Vraćajući se na naše unutrašnje prilike, lista dela "boraca protiv nasilja" obogaćena je u poslednje vreme napadom na institucije, pozivanjem stranaca da intervenišu i uvedu sankcije predsedniku zemlje čiji su građani i tako redom do najnovijeg zahteva da se formira prelazna Vlada u kojoj bi dobili dva ministarstva, od kojih je jedno unutrašnjih poslova.

Ne, nemoguće je zamisliti da u bilo kojoj evropskoj zemlji neko traži prelaznu vladu i dva ministarstva a da je izgubio sa gotovo milion glasova razlike i da bukvalno nikako ne može da sastavi većinu jer samo jedna lista ima više od polovine poslanika.

Dakle, svakako mnogo više od besa, a možda malo manje ili vrlo blizu ludila. 

Udružilo se kuso i repato, zlo i gore, bez obzira na nominalne politike koje zastupaju, pa tako obogatiše koaliciju i sa onima kojima su usta bila puna suvereniteta i teritorijalnog integriteta, koji su u temelju kampanje imali stav da Rusiji ne smeju biti uvedene sankcije, sa jedinim ciljem da sruše Vučića, spremni da obećaju i pogaze sve.

Polazeći od osnovnog interesa građana Srbije da se što pre formiraju institucije, a izbor predsednika Parlamenta je preduslov raspisivanja gradskih izbora, veoma je teško razumeti zahteve da datum njihovog održavanja bude kasnije od mogućeg.

Ipak, nije tako teško zaključiti da ne postoje uslovi, već izgovori koje treba držati aktuelnim, vazda ih obnavljati, kako bi poslužili kao opravdanja za izborne neuspehe. 

Dakle, izborni uslovi, bojkot, protesti, pomeranje datuma i prelazne vlade samo su alati i izgovori, a krajnji cilj je uvesti zemlju u haos, učiniti je nefunkcionalnom i pogodnom da postane sistem feuda kojima će se iz blizine ili daljine upravljati na osnovu interesa onih koje integritet i suverenitet Srbije najmanje interesuju.

Suština je nažalost činjenica da se pojedinci nadaju da bi obeležavanje godišnjica tragedija moglo motivisati ljude da ih podrže, kao i da će im besomučno blaćenje sopstvene zemlje pred strancima u maniru najgorih autošovinista pomoći. 

U nizu bezumnih ideja, pojavio se i zahtev da ime predsednika Aleksandra Vučića ne može biti korišćeno za naziv izborne liste čiji je stub stranka koju je on osnovao i do nedavno vodio, zaboravljajući da je u intervalu od gotovo 10 godina svaka lista Demokratske stranke nosila ime Borisa Tadića.

Uprošćeno, bez izgleda da pobede rad, posvećenost, rezultate i viziju, oni bi da na utakmici protivniku vežu ruke i noge, domaćeg sudiju zamene stranim, prilagode teren i dužinu meča kako im odgovara i na kraju, ako i to ne pomogne, jednostavno odbiju da prihvate rezultate i izađu na ulicu tvrdeći da su pokradeni. 

Valja se podsetiti kako su mediji i izborni uslovi izgledali do 2012. godine, kada nije postojalo mesto gde bi se mogli kritikovati predstavnici tadašnje vlasti, a o Draganu Đilasu u tom i takvom demokratskom raju ni komentar koji bi sadržao kritiku na objavljenu vest nije mogao da osvane. 
Danas, dela samozvanih boraca protiv nasilja samo podstiču isto. Najnoviji primer je fizički napad na aktivistkinje Srpske napredne stranke, koje su bile meta razjarenih individua samo zato što su nosile predmete sa obeležjem svoje stranke.

Građani Srbije bili su kroz istoriju skloni raznim uticajima, usled svoje lakovernosti ili ostrašćenosti, ali nikada nisu podržavali one koji bi pokazali da su spremni da žrtvuju slobodu sopstvenog naroda, integritet svoje zemlje i dostojanstvo zarad političkih, a pre svega ličnih interesa. To će se jasno pokazati kroz rezultate izbora, bez obzira na stepen pritisaka i količinu novca koji se ulaže u negativne kampanje, jer rezultate u pogledu razvoja i rasta niko ne može da sakrije.

Posledično, odluka o tome koga treba da podrže na izborima, biće veoma jednostavna za građane Beograda, navodi Tomašević.