Ivanović: Generalštab ne ispunjava kriterijume spomenika kulture

Arhitekta-konzervator Aleksandar Ivanović izjavio je danas da trenutno kriterijumi na osnovu kojih je zgrada Generalštaba u centru Beograda oštećana u bombardovanju 1999. proglašena spomenikom kulture, više ne postoje i da su nestali potpuno.

Prema njegovim rečima, ruševine i građevinski ostaci kompleksa zgrada Generalštaba arhitekte Nikole Dobrovića predstavljaju praktično ostatke onoga što je nekada bilo u celosti kulturno dobro i moglo da bude proglašeno kulturnim dobrom.

- Elementi zbog kojih bi se Generalšatab mogao u vreme kada ih je posedovao i kandidovati sa nivoa prethodne zaštite u proglašenje za tzv. kulturno dobro i spomenik kulture, u proceduri koja je zakonski poznata po Zakonu o kulturnim dobrima, sada više ne postoje - rekao je Ivanović za Tanjug.

On je podsetio da je Generalštab tek 2005. godine proglašen za kulturno dobro, a to je šest godina nakon gubitka kriterijuma, koji su sa aspekta službe zaštite, odnosno valorizacije, možda nekada i postojali, kako bi ovaj objekt bio predložen, potom i procedurano proglašen za spomenik kulture.

- Kriterijumi na osnovu kojih Generalštab kao arhitektonski objekat može da bude aktuelan kao kandidat za spomenik kulture su nestali potpuno. Funkcionalnost unutrašnjeg prostora konkretnog objekta je potpuno narušena, a i situacija funkcionalnosti spoljnih veza, unutrašnjih ulica takođe su izgubljene, a to su važni kriterijumi za objekat da se kandiduje kao element valorizacije za kulturno dobro - rekao je Ivanović.

Naglašava da su i originalne konstrukcije Dobrovićeve arhitekture takođe narušene u kompletu, skoro do nivoa 90 odsto.

- Čak i da je Generalštab kandidovan, kada je sve ovo postajalo, pre bombardovanja, pitanje je da li bi prošao, kroz komisije i sve ostalo, da bude vrednovan kao kulturno dobro - istakao je sagovornik Tanjuga.

Prema njegovim rečima, sada kada ovaj objekt više nema elementa da bude kulturno dobro i kriterijume koje ga svrstavaju u povlašćen status prostora, službe zaštite su dužne da odreaguju.

- Ovaj objekt je, da budemo iskreni, simbol jedne ideologije, jednog političkog trenutka, jednog režima - rekao je Ivanović.

On je naglasio da smatra da njegove kolege koji govore da je ovaj objekat i dalje kulturno dobro nisu usko specijalizovani stručnjaci i ne razmišljaju o osnovnim pravilima zaštite spomenika kulture.

- Kada nešto štitite, kada je objekat u pitanju, vi ne štitite samo objekat koji je kulisa ili zavesa, već štitite arhitektonsko prostorno i građevinsko konstruktivno ostvarenje koje tek takvo sa svojim neprocenjivim okruženjem može konkurisati za povlašćen statusu prostora - rekao je Ivanović.

Ističe da Beograd nije ni Rim, ni Firenca i da svi moramo biti svesni činjenice da prestonica Srbije ima svoje osobenosti i prostorne dominante koje treba štititi.

- Nije sve što je staro vredno. To je jako bitno da znamo - naglašava Ivanović.

On je na pitanje šta on kao arhitekta i konzervator misli da bi trebalo da se uradi sa ovim prostorom, na kojima počivaju ruševine građevinskih ostataka Generalštaba, na uglu Kneza Miloša i Nemanjine ulice, rekao da je interes grada i države da ovu lokaciju vrednu više stotina miliona evra privede svojoj nameni u skladu sa prostorom koji postoji.

- Da se ja pitam, treba da se vrlo detaljno, tehnički, arhitektonski sve fotodokumentuje i sačuva, objekti poruše i raspiše javni međunarodni konkurs za privođenje objekta, odnosno zemljišta nameni, ili kako već država ili grad Beograd proceni da je interes grada - rekao je Ivanović.

To bi, kako je dodao, podrazumevalo da konkursne komisije i sve ostale stručne ekipe koje bi taj proces vodile na čelu sa gradskim i republičkim službama zaštite, pronađu adekvatno rešenje koje bi zadovoljilo snagu lokacije ali istovremeno i prekinuli konfuzije koje se stvaraju laičkim i nestručnim tumačenjem svega što se dešava u vezi Generalštaba.

Ivanović je, na pitanje da li u svetu ima sličnih primera, kazao da nema, precizirajući da misli na tretman i pristup da se ovakvi problemi reše.

- Mi smo možda jedna od retkih država i prestonica, da kažem na nivou Evrope, koja u strogom centru grada ima sedište i uporište vojnog karaktera i mesta obučavanja po tom pitanju. Nadam se da smo sa ratovanjem i sa bombardovanjem prekinuli, ali moramo da razmišljamo o tome da je Beograd evropska metropola koja mora živeti pulsom svog vremena - rekao je on.

Istakao je i da Beograd mora da se razvija, da čuva staro, ali da se integriše sa mnogima i da, kako je naglasio, treba biti "realan i stručan za komentarisanje ovako škakljivih tema koje, nisu političke i nisu tema za političke stranke već za struku i za ekonomsku sposobnost".

On je kazao i da on dalji razvoj Beograda vidi u pravcu onoga što često previđaju svi, a to je da je "grad sinteza, praksa, funkcija i resursa, a ne mehanički zbir sektora".

- Prostor ne trpi sektorski pristup. Za delovanje u prostoru mora da postoji biro koji se zove biro glavnog gradskog urbaniste ili biro državnog urbaniste koji će ka sebi privući sve što se zove struka i naravno dati mu mandat. Sve vreme timovi moraju da rade, jer kao što prostor traži timski pristup, tako i struka mora da bude ekvivalentna s druge strane, ali da bude racionalna i ne emotivno vezana za neke trenutke koji nisu dovoljni da nešto sačuvam - objasnio je arhitekta.

On je naglasio i da ne želi da se njegovo mišljenje oko cele ove situacije politizuje već, kako kaže, da se ceo problem premesti sa polja politike u zonu struke i ekonomije.

Ministar građevinarstva Goran Vesić izjavio je u petak za Tanjug da ima nekoliko zainteresovanih kompanija koje žele i vide mogućnost da investiraju u lokaciju na kojoj se nalazi zgrada Generalštaba u Beogradu oštećana u bombardovanju 1999. kao i da nikakav dogovor još nije postignut niti dokument potpisan, i da su neistinite tvrdnje da postoji namera da se pokloni to državno zemljište.  

Bivši specijalni izaslanik SAD za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel izjavio je da će projekat preuređenja zgrade bivšeg Generalštaba Vojske SRJ ''pretvoriti simbol sukoba u most prijateljstva i obnove''.

- Projekat svetske klase biće u Beogradu od američkih investitora, međunarodnih investitora. U pitanju je poslovni prostor, stanovi i hotel sa pet zvezdica. Napravili smo most koji će obeležiti prvobitnog arhitektu projekta i simboliku prijateljstva sa Zapadom. Memorijalni kompleks će se graditi kroz konkurs - zatražićemo od pojedinaca da dostave predloge za spomen obeležje. To će biti način da se gleda u budućnost i izgradi most prijateljstva i obnove - naveo je Grenel.

On nije mogao da potvrdi kada će izgradnja početi, jer kako kaže to zavisi od konačnih dozvola.

- To zavisi od konačnih odobrenja. A onda se nadamo u naredne dve godine. Dakle, poslovni i javni prostor, stanovi, hotel i memorijalni centar - rekao je Grenel i dodao da je Beograd danas jedan od najuzbudljivijih i najživljih gradova na svetu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.