Ivanović: Generalštab ne ispunjava kriterijume spomenika kulture

Arhitekta-konzervator Aleksandar Ivanović izjavio je danas da trenutno kriterijumi na osnovu kojih je zgrada Generalštaba u centru Beograda oštećana u bombardovanju 1999. proglašena spomenikom kulture, više ne postoje i da su nestali potpuno.

Prema njegovim rečima, ruševine i građevinski ostaci kompleksa zgrada Generalštaba arhitekte Nikole Dobrovića predstavljaju praktično ostatke onoga što je nekada bilo u celosti kulturno dobro i moglo da bude proglašeno kulturnim dobrom.

- Elementi zbog kojih bi se Generalšatab mogao u vreme kada ih je posedovao i kandidovati sa nivoa prethodne zaštite u proglašenje za tzv. kulturno dobro i spomenik kulture, u proceduri koja je zakonski poznata po Zakonu o kulturnim dobrima, sada više ne postoje - rekao je Ivanović za Tanjug.

On je podsetio da je Generalštab tek 2005. godine proglašen za kulturno dobro, a to je šest godina nakon gubitka kriterijuma, koji su sa aspekta službe zaštite, odnosno valorizacije, možda nekada i postojali, kako bi ovaj objekt bio predložen, potom i procedurano proglašen za spomenik kulture.

- Kriterijumi na osnovu kojih Generalštab kao arhitektonski objekat može da bude aktuelan kao kandidat za spomenik kulture su nestali potpuno. Funkcionalnost unutrašnjeg prostora konkretnog objekta je potpuno narušena, a i situacija funkcionalnosti spoljnih veza, unutrašnjih ulica takođe su izgubljene, a to su važni kriterijumi za objekat da se kandiduje kao element valorizacije za kulturno dobro - rekao je Ivanović.

Naglašava da su i originalne konstrukcije Dobrovićeve arhitekture takođe narušene u kompletu, skoro do nivoa 90 odsto.

- Čak i da je Generalštab kandidovan, kada je sve ovo postajalo, pre bombardovanja, pitanje je da li bi prošao, kroz komisije i sve ostalo, da bude vrednovan kao kulturno dobro - istakao je sagovornik Tanjuga.

Prema njegovim rečima, sada kada ovaj objekt više nema elementa da bude kulturno dobro i kriterijume koje ga svrstavaju u povlašćen status prostora, službe zaštite su dužne da odreaguju.

- Ovaj objekt je, da budemo iskreni, simbol jedne ideologije, jednog političkog trenutka, jednog režima - rekao je Ivanović.

On je naglasio da smatra da njegove kolege koji govore da je ovaj objekat i dalje kulturno dobro nisu usko specijalizovani stručnjaci i ne razmišljaju o osnovnim pravilima zaštite spomenika kulture.

- Kada nešto štitite, kada je objekat u pitanju, vi ne štitite samo objekat koji je kulisa ili zavesa, već štitite arhitektonsko prostorno i građevinsko konstruktivno ostvarenje koje tek takvo sa svojim neprocenjivim okruženjem može konkurisati za povlašćen statusu prostora - rekao je Ivanović.

Ističe da Beograd nije ni Rim, ni Firenca i da svi moramo biti svesni činjenice da prestonica Srbije ima svoje osobenosti i prostorne dominante koje treba štititi.

- Nije sve što je staro vredno. To je jako bitno da znamo - naglašava Ivanović.

On je na pitanje šta on kao arhitekta i konzervator misli da bi trebalo da se uradi sa ovim prostorom, na kojima počivaju ruševine građevinskih ostataka Generalštaba, na uglu Kneza Miloša i Nemanjine ulice, rekao da je interes grada i države da ovu lokaciju vrednu više stotina miliona evra privede svojoj nameni u skladu sa prostorom koji postoji.

- Da se ja pitam, treba da se vrlo detaljno, tehnički, arhitektonski sve fotodokumentuje i sačuva, objekti poruše i raspiše javni međunarodni konkurs za privođenje objekta, odnosno zemljišta nameni, ili kako već država ili grad Beograd proceni da je interes grada - rekao je Ivanović.

To bi, kako je dodao, podrazumevalo da konkursne komisije i sve ostale stručne ekipe koje bi taj proces vodile na čelu sa gradskim i republičkim službama zaštite, pronađu adekvatno rešenje koje bi zadovoljilo snagu lokacije ali istovremeno i prekinuli konfuzije koje se stvaraju laičkim i nestručnim tumačenjem svega što se dešava u vezi Generalštaba.

Ivanović je, na pitanje da li u svetu ima sličnih primera, kazao da nema, precizirajući da misli na tretman i pristup da se ovakvi problemi reše.

- Mi smo možda jedna od retkih država i prestonica, da kažem na nivou Evrope, koja u strogom centru grada ima sedište i uporište vojnog karaktera i mesta obučavanja po tom pitanju. Nadam se da smo sa ratovanjem i sa bombardovanjem prekinuli, ali moramo da razmišljamo o tome da je Beograd evropska metropola koja mora živeti pulsom svog vremena - rekao je on.

Istakao je i da Beograd mora da se razvija, da čuva staro, ali da se integriše sa mnogima i da, kako je naglasio, treba biti "realan i stručan za komentarisanje ovako škakljivih tema koje, nisu političke i nisu tema za političke stranke već za struku i za ekonomsku sposobnost".

On je kazao i da on dalji razvoj Beograda vidi u pravcu onoga što često previđaju svi, a to je da je "grad sinteza, praksa, funkcija i resursa, a ne mehanički zbir sektora".

- Prostor ne trpi sektorski pristup. Za delovanje u prostoru mora da postoji biro koji se zove biro glavnog gradskog urbaniste ili biro državnog urbaniste koji će ka sebi privući sve što se zove struka i naravno dati mu mandat. Sve vreme timovi moraju da rade, jer kao što prostor traži timski pristup, tako i struka mora da bude ekvivalentna s druge strane, ali da bude racionalna i ne emotivno vezana za neke trenutke koji nisu dovoljni da nešto sačuvam - objasnio je arhitekta.

On je naglasio i da ne želi da se njegovo mišljenje oko cele ove situacije politizuje već, kako kaže, da se ceo problem premesti sa polja politike u zonu struke i ekonomije.

Ministar građevinarstva Goran Vesić izjavio je u petak za Tanjug da ima nekoliko zainteresovanih kompanija koje žele i vide mogućnost da investiraju u lokaciju na kojoj se nalazi zgrada Generalštaba u Beogradu oštećana u bombardovanju 1999. kao i da nikakav dogovor još nije postignut niti dokument potpisan, i da su neistinite tvrdnje da postoji namera da se pokloni to državno zemljište.  

Bivši specijalni izaslanik SAD za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel izjavio je da će projekat preuređenja zgrade bivšeg Generalštaba Vojske SRJ ''pretvoriti simbol sukoba u most prijateljstva i obnove''.

- Projekat svetske klase biće u Beogradu od američkih investitora, međunarodnih investitora. U pitanju je poslovni prostor, stanovi i hotel sa pet zvezdica. Napravili smo most koji će obeležiti prvobitnog arhitektu projekta i simboliku prijateljstva sa Zapadom. Memorijalni kompleks će se graditi kroz konkurs - zatražićemo od pojedinaca da dostave predloge za spomen obeležje. To će biti način da se gleda u budućnost i izgradi most prijateljstva i obnove - naveo je Grenel.

On nije mogao da potvrdi kada će izgradnja početi, jer kako kaže to zavisi od konačnih dozvola.

- To zavisi od konačnih odobrenja. A onda se nadamo u naredne dve godine. Dakle, poslovni i javni prostor, stanovi, hotel i memorijalni centar - rekao je Grenel i dodao da je Beograd danas jedan od najuzbudljivijih i najživljih gradova na svetu.