Prljavi plan Kurtija! Popisom ruši ZSO

Popis stanovništva na Kosmetu i referendum o smeni četvorice „gradonačelnika” na severu pokrajine predstavljaju vešto postavljene zamke Albina Kurtija, čiji je glavni cilj da se obesmisli formiranje Zajednice srpskih opština. Ukoliko bi po „zvaničnom” popisu bilo manje od tri odsto Srba na KiM, onda bi privremene prištinske institucije sigurno zatražile od SAD i EU da ne bude formirana ZSO i za Srbe bi predložili kulturnu autonomiju.

Poslednjih godina zbog otvorene represije tzv. kosovske policije, nameštenih sudskih procesa i pokušaja prisvajanja manastira i crkava Srpske pravoslavne crkve, primetan je odlazak Srba s Kosmeta. To je poseban problem jer se na osnovu broja stanovnika obrazuju budžeti opština i na taj način i ove lokalne samouprave biće ozbiljno uskraćene za podršku koja dolazi iz centralnog nivoa i sigurno će biti daleko manje novca za investicije i otvaranje radnih mesta.

Popis stanovništva, domaćinstava i stanova počeo je 5. aprila na Kosovu i trajaće do 17. maja. Poslednji popis na Kosovu i Metohiji obavljen je 2011. i nije sproveden u četiri opštine na severu, a u ostalim većinski srpskim opštinama Srbi su samo delimično učestvovali. Prema tada prikupljenim podacima, na KiM je živelo oko 1,8 miliona ljudi. Od toga se više od 1,6 miliona izjasnilo kao Albanci, dok je Srba koji nisu bojkotovali popis bilo oko 25.000, što je 3,4 odsto.

Da bi se izbegla Kurtijeva zamka, najveća srpska partija na KiM, Srpska lista, pozvala je na bojkot popisa, jer kako navode, nije trenutak da se učestvuje u tom procesu dok se nad pripadnicima srpskog naroda vrši institucionalno nasilje, dok im se krše ljudska prava i otimaju sve ingerencije. „Imajući u vidu višegodišnju represiju režima Kurtija nad našim narodom na Kosovu i Metohiji, s ciljem etničkog čišćenja svega srpskog s ovih prostora, želimo da jasno poručimo Albinu Kurtiju i onima koji ga podržavaju da srpski narod neće učestvovati na predstojećem lažnom popisu u njegovoj organizaciji, kojim želi da potvrdi svoj sramni uspeh u proterivanju Srba”, naveli su iz Srpske liste. Kako su dodali, učestvovanje u popisu bilo bi najveće poniženje za Srbe.

„Učestvovanje u procesima koje organizuje Kurti bilo bi najveće poniženje za naš narod u trenutku kad je taj isti Kurti Srbima uskratio pravo na penzije, plate, onemogućio normalno funkcionisanje zdravstva, socijalnih davanja, ukinuo pravo glasa, hapsio i progonio Srbe, silom okupirao opštine, militarizovao sever KiM, zabranio vakcinaciju i dopremanje lekova, onemogućio dopremanje hrane i namirnica iz centralne Srbije, ukinuo sve postignute sporazume i njima garantovana prava srpskom narodu, zabranio srpsku štampu, ukinuo odgovornost za upucavanje Srba i srpske dece, nasilno nametnuo svoje lažne gradonačelnike u srpskim opštinama, izvršio praktično ukidanje srpskog pisma na javnim mestima i saobraćajnim znacima”, dodali su iz Srpske liste.

Nekadašnji predsednik Izvršnog veća Kosova Zoran Anđelković kaže za „Politiku” da je Kurtijev cilj da smanji broj Srba, što će dovesti do toga da neće imati pravo na ZSO. „Sledeći korak biće da smanji broj poslanika, da Srbi više neće moći da sprečavaju da, recimo, Kosovo zvanično dobije vojsku ili da uđe u NATO. Reč je o nastavku pritiska na Srbe da oni nestanu na Kosmetu”, kaže Anđelković.

Na zahtev Kurtija, ovaj popis podrazumeva i poseban upitnik za ratnu odštetu, ali obuhvata vremenski period samo do juna 1999. godine, odnosno završetka NATO bombardovanja, potpisivanja Kumanovskog sporazuma i povlačenja srpske vojske i policije sa Kosova. Na taj način su iz ratne odštete izuzeta srpska i druge nevećinske zajednice. I pre nego što je počelo brojanje stanovnika, u Prištini su krenule spekulacije po kojima na Kosmetu živi više od dva miliona ljudi.

Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost kaže da je već sada potpuno jasno da popis u južnoj srpskoj pokrajini neće biti ni kompletan ni validan. Za „Politiku” kaže da je u srpskoj zajednici na Kosmetu postignut konsenzus oko bojkota tog procesa koji organizuju privremene institucije u Prištini. Razloga za takvu odluku je više, ali se suštinski svode na to da bi u trenutnim okolnostima od izlaska Srba na popis korist imala samo prištinska administracija. Tačnije – Kurti, koji taj proces pokušava da iskoristi kao još jedno sredstvo obračunavanja sa Srbijom i srpskom zajednicom na KiM.

„Kurti je odlukom da popisivači beleže ličnu i materijalnu štetu koju su građani pretrpeli tokom ratnih dešavanja na KiM devedesetih godina prošlog veka pokazao jasnu nameru da taj primarno tehnički proces pretvori u prvorazredno političko pitanje. Odnosno, da njegove rezultate iskoristi kao sredstvo za obračun ne samo s državom Srbijom, već i sa Srbima na Kosmetu. Kurti i ne krije da su mu ti podaci, od pre četvrt veka i više, potrebni kako bi dobio argument za potraživanje ratne odštete od Beograda. U stvari, kako bi mogao da vrši pritisak na srpsku stranu u pregovorima Beograda i Prištine, ali i kako bi promovisao novu temu koja bi u senku trebalo da baci sve ostalo, a na prvom mestu formiranje ZSO”, kaže Graovac.

Pošto je potpuno jasno da Kurti planira da iskoristi popis kako bi nastavio da opstruiše pregovarački proces i onemogućio da ZSO zaživi, možemo očekivati da pokušaj povezivanja teme ZSO s plaćanjem ratne odštete bude jedan od narednih poteza premijera privremenih institucija u Prištini s kojim će izaći pred međunarodnu zajednicu. Međutim, ne treba zanemariti ni druge ciljeve koje Kurti pokušava da postigne ovim popisom. Na prvom mestu da pred svetskom javnošću prikaže kako Srba na Kosmetu ima znatno manje nego što je to u stvarnosti i da time legalizuje etničko čišćenje koje se nad Srbima sistematski sprovodi.

„Kurti će temu popisa, a naročito popisa ratne štete, iskoristiti kao podsticaj tom snažnom antisrpskom narativu u albanskoj javnosti na Kosmetu, koji je inače sam kreirao i generisao, posebno od dolaska na vlast. Naime, Kurti planski za Srbe stvara nesnosne uslove za život, gotovo atmosferu linča, koji za posledicu imaju konstantno iseljavanje srpskog življa iz te pokrajine”, kaže Graovac.

Od dolaska Kurtija na vlast beleži se dramatičan porast broja etnički motivisanih napada na Srbe, među kojima i na decu, za koje niko nije odgovarao. Viđeniji Srbi hapse se pod lažnim optužbama, najčešće za navodne ratne zločine nad Albancima. Za sve neuspehe njegove vlade u ekonomskom smislu (najveća nezaposlenost i najniža primanja u Evropi), on krivicu prebacuje ponovo na Srbe, koji su, po njegovom mišljenju, odgovorni za uništavanje ekonomskih potencijala pokrajine i to upravo u vreme koje će biti obuhvaćeno popisom ratne štete.

„Kurti tako ispolitizovanim popisom očigledno nastavlja da kreira okolnosti u kojima će sav bes, frustracija i nezadovoljstvo albanske javnosti biti usmereni prema ’zlim Srbima’ koji su Albancima na Kosmetu ukrali budućnost i prema kojima je sledstveno tome svako počinjeno nasilje opravdano. Srbi će samim tim nastaviti da se iseljavaju, što i jeste cilj Kurtijeve politike, jer u njegovoj kvazidržavi mogu ostati samo oni Srbi koji će biti toliko zastrašeni i slomljeni da i ne pomišljaju na otpor njegovom teroru”, zaključuje Srđan Graovac.