Obradović: Srbija između Bajdena i Trampa

Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu napravio je analizu šta bi za Srbiju značilo ukoliko bi na predsedničkim izborima pobedio aktuelni presednik Amerike, Džo Bajden, a kakva bi geopolitička situacija bila ukoliko bi pobedu odneo republikanac, Donald Tramp.

Takmaci za budućeg američkog predsednika su poznati. Sva je prilika da će Džozef Bajden i
Donald Tramp ponoviti izborni duel. Prva predsednička debata, od ukupno dve, je zakazana za
27. Jun, dok se druga planira za 10. Septembar. Struktura debata obično se zasniva na gorućim
unutrašnjim i spoljnopolitičkim pitanjima. Za većinu amerikanaca poimanje politike ima
unutrašnji fokus: cena goriva, cena života, porezi, abortus, krediti i slično. Amerikanac kao
građanin supersile ne očekuje da mu se život „promeni“ usled geopolitičkih potresa.

Foto: Pexels, Reuters

Državnici, političari i analitičari širom sveta, kao i u Srbiji, investiraju veliku količinu vremena
vagajući koji je ishod povoljniji po njihove nacionalne interese. Sa pozicije Srbije vlada stereotip
o republikanskoj opciji kao Srbima naklonjenijoj administraciji, dok se demokratska opcija
percipira kao skup „anti-srpskih jastrebova“. I jedna i druga konstatacija je pogrešna. Za početak
uzmimo i u pomoć pozovimo argumentaciju da se ni jedan predsednički kandidat neće baviti
Srbijom tokom dve ključne debate. Što je u našem slučaju odlično, jer na debati završavaju
najteže svetske i regionalne teme. Obično spoljnopolitičke teme koje su na debatama pre ili
kasnije rezultuju američkim odlučnim odgovorom. Srbija administraciju Džozefa Bajdena nije ni
osetila. Istovremeno današnja Srbija nije Srbija iz devedesetih godina.

U vreme predsednikovanja Donalda Trampa otvorena je nova stranica srpsko-američkih odnosa.
Predsednik Vučić je uspeo da ostvari strateški dijalog sa Trampovom administracijom, istovetan
trend je nastavljen sa Bajdenovom administracijom. Srbija se izmakla sa „nišana“ i nije
percipirana kao generator kriza. U odnosima dve države dominiraju teme od regionalnog
značaja, podrška inicijativi Otvoreni Balkan je kontinuitet. Mnogi procesi se kreću uzlaznom
putanjom, otvoriće se američki kulturni centar.

Foto: Reuters

Šta bi Srbiji doneo izbor jednog ili drugog predsednika Amerike? Agenda Džozefa Bajedna
zasniva se na spoljnoj politici vođenoj vrednostima - demokratiji i trans-atlantskom partnerstvu.
Ova agenda je obeležila celokupan Bajdenov mandat. Da li vrednosti nastaju iz interesa ili
interesi nastaju iz vrednosti teško je odretiti kada su u pitnaju šarenoliki američki partneri. Ovde
na scenu natupa bivši predsednik Donald Tramp. Spoljna politika Donalda Trampa je bila
pragmatična, prešao je granicu i zagazio peške u Severnu Koreju, napustio nuklearni dogvor sa
Iranom. Najvažnija tekovina Trampove spoljne politike su Avramovi dogovori. Zahvaljući
Avramovim dogovorima postignut je mir koji je uvećao stabilnost regiona, a Izrael su priznali
Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Maroko i Sudan. Došlo je do trgovinskog otvaranja Izraela
i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Sa bezbednosnog aspekta Avramovi dogovori su ojačali
regionalnu stabilnost koja je preživela test vremena nakon napada na Izrael 7. Oktobra
2023.godine. Sličnom logikom „prvo ekonomija“ Tramp je pristupio rešavanju odnosa Beograda
i Prištine. Mnogi su Vašingtonski sporazum nazivali mirovnim sporazumom sa izraelskim
karakteristikama. Po pitanju Ukrajine postignuto je dvopartijsko jedinstvo te se politika SAD po
pitanju odnosa prema Rusiji i agresiji na Ukrajinu neće promeniti bez obzira na ishod predsedničkih izbora.

Foto: Reuters

18. Aprila 2024. Tramp je izjavio da je preživljavanje Ukrajine važno za Ameriku. Velika tema poput Kine takođe predstavlja dvopartijsko saglasje. Ono što je Tramp započeo kao carinski rat sa Pekingom dodatno je razrađeno u vreme administracije Džozefa Bajdena. Pojedinačna ograničenja za Peking su sada sistemska uz malu razliku. Ta razlika se tiče kineskog prisustva koje bi za administraciju Donalda Trampa bilo kao „crvena marama za bika“, što podrazumeva oštrije reagovanje.

U slučaju Srbije je važno spremno dočekati rezultate američkih izbora. Uticajnost, i to
dvopartijsku uticajnost, Senata i donjeg doma ne treba potcenjivati. Sva je prilika da će Srbija,
kao i druge države, svoje interese postizati lobiranjem i saradnjom u oblasti odbrane.