Dragoslav Bokan: Spaljivanje veštice

Najvažnije je stvari posmatrati iz za Otadžbinu najkorisnijeg ugla. Ne iz nekih drugih (na prvi pogled: pravdoljubivih i zabrinutih) perspektiva. Po logici prioriteta u „razlikovanju duhova“…

Iz ove strateške pouke možemo da dobijemo moćno sredstvo za podjednako časno i efikasno preživljavanje i opstajanje u istoriji (ali i u svakodnevici).

Dakle, moj predlog, u skladu sa ovim savetom, je da počnemo pažljivo i nepristrasno da čitamo i analiziramo sve najneprijateljskije komentare iz regiona, Evrope i sveta na naš račun. I da tako utuvimo u glavu šta ovaj udruženi hor šovinističkih srbofoba piše, govori i misli o nama, našoj politici, duhovnosti, nacionalnoj ideji… i, uopšte, srpskom mestu na Balkanu i u istoriji.

A postoji, videćete, vrlo uočljivo slaganje između ovih (naizgled tako različitih) glasova. I to slaganje treba da nam postane „obrnuti kompas“ u inače sve težoj orijentaciji (sa sve „društvenim mrežama“ i onako olako izgovorenim frazama, stereotipima, dezinformacijama i najneverovatnijim predubeđenjima naše haotične, iskušenjima krcate epohe).

Taj zajednički imenitelj svih postojećih mržnji je sabran u jednu tačku. U napad na predsednika Srbije, Aleksandra Vučića.

Crtaju se njegove zlobne karikature, traži se dlaka u jajetu i ne dopušta pohvala bilo čega što je uradio (a nakon onolikih „smutnih vremena“, od svih jezivih srbomrziteljskih operacija ovdašnjeg titoizma pa do autodestruktivne petooktobarske euforije). Kao da je samo on, on i jedino on – univerzalni, neporecivi razlog svih naših muka, stradanja i nepravdi. Sa predlogom (toliko puta iskušanim u sličnim situacijama) o „spaljivanju veštice“. U ovom slučaju: njega i svih nas koji se (iz raznih motiva i sa često međusobno nespojivim narativima) usuđujemo da ga branimo i zastupamo.

Cepanice su uredno poslagane sa svih strana i još samo da se spalioci dogovore ko će prvi da ih razgori i rasplamsa, dovršavajaći tako čitav ovaj kolektivni napor i projekat. Vatra treba da proguta sve što se opire još jednom srpskom sunovratu. Da izravna sve oko lomače i vetrom raznese čak i pepeo. Da ništa ne ostane.

Protiv srpske države

Nemoguće je da iza ove složene, multilateralne i nad-ideološke operacije ne stoji očajnički pokušaj da se trajno zaustavi obnova i uspravljanje istinske Srbije na njenom tek naslućenom otadžbinskom, svetosavskom putu.

To je glavni razlog neprestanog, hipnotičkog ponavljanja određenih reči:

„Hercegovačka ulica“, „slučaj Jovanjica“, „predaja Kosova“, „partijsko zapošljavanje“, „velikosrpski hegemonizam“, „izdaja srpskih interesa“, „prodaja oružja Ukrajincima“, „izborna krađa“, „zavisno sudstvo“, „nedopustivo mešanje u sudbinu Srba u regionu“, „upotreba navijača“, „veze sa organizovanim kriminalom“, kontakti sa Sorošom, Rotšildom, ekipom iz Davosa…, pa sve do nezaobilaznih „botova“, famoznog „sendvičarenja“, „kupovanja poslanika“, „šlihtanja režimu“, „prodaji duše vlastima u Beogradu“ i nekih još ružnijih, uličarskih određenja nečijeg koračanju u državnom stroju. I to bez ikakvog izuzetka.

Uspostavlja se agresivna kombinacija „kolektivne krivice“ svih branilaca srpske države u javnosti i tome sinhrone optužbe „jednog čoveka“ za apsolutno sve što se, raznima, nimalo ne dopada.

I tu se udružuju, u ovoj koloni strave i užasa, NATO lobisti i anti-NATO analitičari, ustaše i četnici, titoisti i antikomunisti, „Majke Srebrenice“ i „Žene u crnom“, društveni aktivisti i face iz kraja, ovi i oni navijači, Aida i Marinika, Bećirović i Ponoš, nepriznati Kristijan Šmit i poluanonimni Ljubomir Stefanović („Slavija info“), Koraks i Petričić, nesrećni Bursać i još nesrećniji Vukanović, „Blajburški počasni vod“ i „studenti za podršku profesoru Dinku Gruhonjiću“, „Bed blu bojsi“ i Mlađin „Pokret Oslobođenje“, oni sa šarenim i oni sa crnim (crvenim, južnjačkim, „sretenjskim“…) zastavama, poricatelji Jasenovca i pripadnici Antifa pokreta, par milijardera i ambiciozni naslednici „golaća“ Zeke Buljubaše, jedan ovdašnji episkop („biskup“) i čopor militantnih darvinista na tragu nemačkih „Zelenih“ ratnohuškača…

Pravi krstaški pohod iz lokalne, balkanske i politikantske verzije „Pobesnelog Maksa“. Kombinacija Letećeg Cirkusa Monti Pajtona i ustaške Crne legije, grupe razočaranih eks-režimlija (Šormaz, Mihajlović, Anđelković…) i budućih „studentskih“ i opozicionih dobitnika i novobogataša…

Svi đuture u juriš

Ali, da se vratimo na početak (i suštinu).

Ne sporim da među plaćenicima i propalitetima, smrtnim neprijateljima svega srpskog i (posebno) pravoslavnog, ima ovde i inače normalnog, van političkog angažmana sasvim pristojnog i talentovanog sveta, ima i poštenih, a zabludelih Pinokija šestokolonaškog tipa. Onih što veruju svakom Liscu i Svraki Kradljivici koji ih pozovu da udare na onu jedinu, realnu Srbiju – a „zbog idealne Srbije (Evrope, Evroazije, čovečanstva)“ ; poput „belih Rusa“ koji su, iz pogrešno shvaćenog patriotizma, krenuli, u Drugom svetskom ratu, na sopstveni, ruski narod, a u nemačkoj, nacističkoj režiji.

Da, put u pakao je često (i sve češće) „popločan dobrim namerama“. Poput dobronamernog i neiskusnog, pomalo cvrcnutog vozača autobusa koji sa sobom u provaliju nenamerno odvozi i sve svoje putnike.

Suštinska razlika između morala i napucanog „moralizma“ nije samo u principu da etičke primedbe idu prvenstveno prema sebi i svojim greškama i gresima, a ne uvek i isključivo prema drugima (a posebno sopstvenoj državi), već i u tome što je agresivna primena moralizma najopasnija kada je vezana za ideološki i politički napad na svoje neistomišljenike. Sasvim drugo je kada moralne argumente uvodimo odbrambeno (kada „sudimo sudijama“) i kada tim argumentima dajemo mnogo širu, metafizičku i duhovnu dimenziju. A posebno kada upozoravamo na najopasniju od svih zloupotreba morala: onu inkvizitorsku i samoporicateljsku, u suštini politikantsku i (po efektima) izdajničku.

Zato i pišem ove možda i uzaludne retke, iskreno rezigniran pred hipnotičkom uspavanošću dela mojih inače najinteligentnijih sunarodnika. Zaljubljenih u istu tu Srbiju protiv koje ovako svesrdno rade ZAJEDNO SA NAJVEĆIM SRPSKIM NEPRIJATELjIMA. U prosto neshvatljivom međusobnom saglasju.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.