GRAĐANI UBEDLJIVO NAJVIŠE VERUJU VUČIĆU! Evo kako se ko kotira po najnovijim istraživanjima!

U godini koja se završava građani su slično reagovali na teške događaje kao i u 2023. godini i istraživanja pokazuju da se brojna dešavanja nisu preterano odrazila na rejtinge političkih stranaka u Srbiji. Kao najveći problem u društvu građani vide korupciju i proteste, a od političara se Aleksandru Vučiću i dalje ubedljivo najviše veruje, čak deset puta više nego prvom sledećem na listi.

Ovo je potvrdio Predrag Kurčubić, direktor Ipsos stratedžik marketinga, koji je govorio i o indikatorima koji pokazuju opšte raspoloženje u društvu, o broju građana koji bi izašli na izbore, o poverenju građana u EU, kao i o odnosu prema Sjedinjenim Američkim Državama nakon pobede Donalda Trampa.

On je govorio i o tome šta su najznačajnije promene na koje je javnost reagovala u godini za nama. 

- Iz decembarske perspektive izborni ciklus koji smo preneli iz 2023. u ovu godinu izgleda mi prilično daleko. Rekao bih da su poslednje dve godine najturbulentnije od promene vlasti 2012. godine. Kako u Ipsosu radimo istraživanja vrlo često, imali smo priliku da izmerimo reakcije javnog mnjenja na najznačajnije događaje. Pored lokalnih izbora koji su imali praktično nacionalnu kampanju i ponovnog otvaranja teme eksploatacije litijuma u Srbiji, kao i tenzija na Kosovu i Metohiji, svakako najznačajniji događaj je nesreća koja se dogodila u Novom Sadu. Kao i 2023. godine kada se desio masakr u Ribnikaru i masovno ubistvo u okolini Mladenovca, a čemu su prethodile i tenzije na Kosovu, građani su slično reagovali i na teške događaje koji su obeležili 2024. godinu. Ono što smo mogli videti iz istraživanja jeste da se u tim situacijama menja opšte raspoloženje, pada optimizam, ali se nijedan od ovih problema nije značajno reflektovao na same rejtinge političkih stranaka, tako da rejtinzi koje smo izmerili u ovom mesecu ne odstupaju značajno od izbornih rezultata iz decembra 2023. godine.

Foto: printscreen

Na to šta građani vide kao najvažnije probleme u ovom trenutku, i koliko često se menja percepcija građana, rekao je: 

- Najvažniji problemi su verovatno jedan od najosetljivijih podataka koje pratimo, i iz njih se vidi da javnost prepoznaje značajne događaje i reaguje na njih. Dugo vremena je nezaposlenost bila percipirana kao najznačajniji problem, ali poslednjih šest, sedam godina pada na listi prioriteta građana budući da se i nezaposlenost u tom periodu smanjivala. Pandemija korona virusa predstavljala je najznačajniji problem tokom većeg dela 2020. i 2021. godine, dok sa jenjavanjem pandemije i početkom rata u Ukrajini, inflacija i rast cena postaju problem broj 1 za građane Srbije, i to traje do kraja 2022. Tokom ove godine, Kosovo je bilo najčešće viđeno kao najvažniji problem. Ipak, postojali su i meseci kad su drugi problemi iskakali kao najvažniji. Na primer, tokom avgusta, kada se ponovo aktuelizovala tema eksploatacije litijuma, zdravlje je bilo visoko rangirano, kao i sam Rio Tinto, da bi ubrzo nakon toga te teme izgubile na značaju. Od novembra i nesreće u Novom Sadu na prvom mestu imamo korupciju, a na drugom mestu proteste. Korupciju kao problem češće navode glasači opozicionih stranaka, dok proteste navode glasači stranaka na vlasti.

Iz njegovog dosadašnjeg iskustva najvažniji indikatori koji pokazuju opšte raspoloženje u društvu istakao je: 

- Na prvom mestu bih izdvojio pravac kretanja zemlje. U ovom trenutku 46 odsto građana Srbije veruje da zemlja ide u dobrom pravcu, dok suprotno njima misli 38 odsto građana. Visok optimizam građana pogoduje strankama na vlasti. Sa izuzetkom 2022. godine, kada je optimizam tokom izborne kampanje padao, tokom ostalih izbornih kampanja optimizam raste, što je daje veće šanse strankama na vlasti. Pošto ovaj indikator pratimo više od 20 godina, lako uočavamo obrasce ponašanja birača i prediktore promene izborne volje. U Srbiji se vlast menjala dva puta i oba puta je na početku kampanje optimizam bio nizak, a broj ljudi koji su verovali da zemlja ide u lošem pravcu dosezao je 70 odsto - 2000. godine je bilo 70 odsto negativnih, a 2012. godine 75 odsto. Ako analiziramo period od promene vlasti 2012. godine, možemo uočiti da postoje tri ciklusa. Prvi od kraja 2012. do marta 2020. godine u kom permanentno registrujemo više optimizme nego pesimizma, sa izuzetkom koji se odnosi na period od kraja 2014. godine, pa sve do druge polovine 2015. godine kada su smanjene penzije i plate u javnom sektoru. Uvođenje vanrednog stanja nakon izbijanja pandemije korona virusa dovelo je do naglog skoka broja građana koji u tom trenutku veruju da Srbija ide u dobrom pravcu. Građani su bili u strahu za svoje i zdravlje svojih bližnjih i pozitivno su reagovali na mere vlasti koje su bile usmerene na suzbijanje širenja pandemije. Ta faza jako visokog optimizma i poverenja u državu je trajala sve do izbijanja rata u Ukrajini. Od tog trenutka, pa sve do danas, rekao bih da imamo treći ciklus koji veoma liči na period neposredno pre korone. Inače, Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojima je registrovano više optimizma među građanima. Osim pravca kretanja zemlje, izdvojio bih ekonomski optimizam, odnosno broj ljudi koji veruju da će se ekonomska situacija u njihovom domaćinstvu popraviti u narednih 12 meseci. Dugoročni trend je pozitivan od 2016. godine, pa sve do izbijanja rata u Ukrajini i inflacije koja je unela nesigurnost u očekivanja ljudi. Od 2023. naovamo ponovo je uspostavljen pozitivan trend, tako da danas imamo 37 odsto građana koji veruju da će u sledećih 12 meseci živeti bolje, dok suprotno veruje 23 odsto. Treći važan indikator je i poverenje u lidere. Aleksandar Vučić je i dalje jedini političar u Srbiji koji ima više pozitivnih nego negativnih ocena. Još jedan indikator poverenja koji merimo je i spontano navođenje jednog političara kome se najviše veruje. Na tom indikatoru Vučić ima deset puta bolju ocenu od prvog sledećeg političara. Zanimljivo je i da je broj građana koji spontano navodi da njemu najviše veruje približno isti procentu građana u populaciji koji bi u ovom trenutku glasali za SNS. Važno je istaći i da jedna trećina građana Srbije ne veruje nikome.

Lista SNS koju bi vodio Aleksandar Vučić ima 48 odsto podrške među opredeljenim biračima

Na pitanje da li su događaji o kojima ste govorili uticali na promenu političkih rejtinga i kako sada stoje stvari sa rejtinzima političkih stranaka, odgovorio je: 

- Nisu uticale značajno na rejtinge stranaka, već su imale kratak efekat na indikatore opšteg raspoloženja, ali i na homogenizaciju političkih blokova, kao i na intenzitet emocija glasača. Ovaj period izgleda kao period pred izbore. U ovom trenutku je politički opredeljeno 75 odsto punoletnih građana Srbije, a izlaznost ne bi išla ispod 3.400.000 građana. Teško je utvrditi kako bi se stranke organizovale u predizborne koalicije, pa smo pratili rejtinge pojedinačnih stranaka. Svakako ovim istraživanjem ne možemo predvideti efekte same kampanje koje bi stranke sprovele i ove rezultate posmatramo kao odraz aktuelnog trenutka. Prema decembarskim podacima, lista SNS koju bi vodio Aleksandar Vučić ima 48 odsto podrške među opredeljenim biračima. Na drugom mestu je SPS Ivice Dačića, a na trećem mestu je SSP Dragana Đilasa. Za njom slede pokret "Kreni promeni" i lista dr Nestorovića. Osim njih, trenutno iznad cenzusa su Nova DSS i DS, a blizu prelaska cenzusa bi bila i stranka NPS Miroslava Aleksića. Za birače SNS je karakteristična visoka lojalnost za listu koja je njihov prvi izbor, dok to nije slučaj sa većinom opozicionih stranaka, pa je u tom opozicionom delu moguće prelivanje glasača iz jedne stranke u drugu. Drugim rečima, ti opozicioni birači bi birali neku od opozicionih stranaka, ali vrlo lako može doći do promene njihovog trenutnog izbora unutar istog bloka. U ovom trenutku registrujemo oko 325.000 neopredeljenih birača. Na osnovu dosadašnjih istraživanja, tokom izborne kampanje polovina neopredeljenih se teško odluči za neku od političkih opcija i na kraju uopšte ne izađe na izbore.

Porast broja građana koji imaju povoljno mišljenje o EU

Tokom ovog meseca se puno govorilo o otvaranju klastera 3, kako stojimo sa EU? Da li se nešto promenilo kada govorimo o Sjedinjenim Američkim Državama?

- U poslednja dva meseca imamo porast broja građana koji imaju povoljno mišljenje o Evropskoj uniji, što je praćeno i rastom broj ljudi koji bi na eventualnom referendumu za ulazak u Evropsku uniju glasalo pozitivno. Broj protivnika EU integracija u Srbiji bio je veći od onih koji podržavaju EU integracije tokom dobrog dela 2022. godine, i to je jedini period od kada merimo ovaj indikator da imamo više onih koji su protiv nego koji su za ulazak Srbije u EU. U ovom mesecu 47 odsto građana Srbije bi glasalo za, dok bi 29 odsto glasalo protiv ulaska. Istovremeno, 30 odsto građana Srbije ima pozitivno mišljenje o Evropskoj uniji, a 41 odsto negativno, što ukazuje na racionalan pristup građana Srbije evropskim integracijama. Verujem da bi podrška integracijama i broj ljudi koji povoljno misle o Evropskoj uniji bio veći kada bi perspektive integracija bile izvesnije. Nažalost, 44 odsto građana smatra da Srbija nikada neće ući u Evropsku uniju. Kao i kod Evropske unije, od američkih izbora i pobede Donalda Trampa imamo i značajan rast broja ljudi koji imaju pozitivno mišljenje o SAD-u.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.