Eksploatacija litijuma Srbiju vodi u napredak! Bogate rude i stručan tim ključ realizacije mogućeg projekta

Treću godinu zaredom stručna i poslovna javnost Srbije u Beogradu, okupila se na Međunarodnoj konferenciji "LOOK UP 2024", kako bi ukazali na nove trendove, probleme i potencijalna rešenja u oblasti energetike i zaštite životne sredine.

Konferenciji su prisustvovali kredibilni sagovornici iz sveta nauke, kako domaći, tako i iz inostranstva, ali i veliki broj građana koji su želeli da ćuju nešto više o rudarenju minerala kojih je u svetu sve manje, dok pojedine Srbija ima na pretek. 

Decenijama unazad, Srbija izvozi bakar i po tome smo drugi u svetu, a sada je na red došao i litijum, za koji stručnjaci procenjuju da će Srbiju dovesti do samog vrha ekonomije, kako zbog količine, tako i zbog kvaliteta. 

Foto: Informer

Politika

Ne verujem ništa Rio Tintu, verujem našim stručnjacima! Predsednik Vučić o projektu "Jadar"

Tokom razgovora u emisiji RTS Intervju, Aleksandar Vučić je istakao kako o litijumu uvek može da priča, kao i da ne veruje Rio Tintu, već našim stručnjacima!

21.10.2024

20:46

Politika

Najgori ološ i lopuža! Božidar Đelić stoji iza "studije" Danice Popović i njenih saradnika u kojoj pljuju projekat Jadar!

Na sajtu pokreta "Kreni promeni" objavljen je dokument, odnosno takozvana studija u kojoj profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović sa svojim saradnicima Zoranom Drakulićem, Boškom Mijatovićem, Dejanom Šoškićem, napadaju projekat Jadar, a sada se crno na belo vidi i ko je autor tog fajla!

18.10.2024

12:46

Za Informer na samom panelu, izdvojio je vreme Oliver Ričards šef odeljenja za kritične minerale i rudarstvo  pri Department of Business and Trade, Vlade Ujedinjenog Kraljevstva. Ovom prilikom, Ričards nam je objasnio šta za Srbiju znači moguće kopanje litijuma. 

- Potraga može da se utrostruči kroz par godina, velika je verovatnoća za još većim povećanjem. Električna vozila su glavna namena materijala, sada imamo 30 miliona a biće ih 240 do 2030. godine. Te brojke su ogromne, jer vozila sama po sebi imaju šansu da idu na električni pogon. Sve industrije zahtevaju sve više kritičnih materijala. Na međunarodnom planu postoji potencijal za obnavljanje energije. Što se tiče svetske politike, naša potreba za mineralima je jasna i potrebno je da što pre stvaramo tržište. Postoje izazovi, jer je taj posao vrlo složen - istakao je Ričards Oliver. 

Foto: Informer

Cene minerala diktiraju tržište!

- Kada pogledamo u narednih nekoliko godina, poteba za baterijama i ovim mineralima će biti sve veća, zato je potreban detaljan pristup ovom planu, što i činimo - priča nam Ričards. 

Srbija kao glavni izvoznik električnih automobila.

-  Eksploatacija kritičnih materijala potrebna je svim zemljama jer nijedna zemlja samostalno ne može da rudari. Mi smo tu da pomognemo. Takve projekte možemo da uradimo po najvišim standardima. Može se rudariti na ekološki način, to i jeste plan. Mislim da Srbija ima veliku priliku da se pozicionira u samom centru zelene tranzicije, posebno kada je u pitanju proizvodnja električnih vozila - ističe naš sagovornik, i naglašava da je ovo partnerstvo savršena prilika za obe strane, pa se nada još većim i boljim projektima. 

Pored velikog broja inostranih gostiju koji se u svetu bave aktuelnom temom iz Srbije, za nas je govroila i Dr Džoselin Frejzer sa Univerziteta British Columbia koja je istakla, da je pored mogućeg rudarenja litijuma, najbitnija mera očuvanja prirodnih dobara. 

- Ono što je ključno, jeste saradnja sa lokalnom zajednicom koja ima svoj glas koji mora da se čuje. Moraju da se obezbede informacije, aspekti i odluke koje se donose zajedno. Postoji primer monitoringa za uticaj na životnu sredinu, gde i kompanija i lokalna zajednica dobijaju sve informacije vezane za rudarstvo - rekla nam je Frejzer. 

Kada su u pitanju uplašeni stanovnici, koji nemaju dovojno informacija, rekla je da za to nema brige i da je potrebno da se polemiše na sve teme koje muče građane. 

- Nisam stručnjak za projekat Jadar, ali mogu da vam kažem kako to ide u svetu. To postoji svuda, neophodan je dijalog i proces u kome se zabrinutosti i nedoumice saslušaju, shvate i prihvataju. Neretko su u konfliktu neka opšta pitanja, upotreba zemljišta, voda i vazduh i onda se na osnovu toga dolazi do zajedničkih rešenja - istakla je Frejzer. 

U razgovoru za Informer,  glavna zastupnica kompanije Rio Tinto u Srbiji Marijanti Babić  kaže da je pred kompanijom sada najvažniji korak u daljem razvoju projekta - izrada studije kojom moraju dokazati da se Jadar može realizovati bezbedno po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

- Pribavljeno je rešenje o obimu i sadržaju studije procene uticaja na životnu sredinu za rudarski deo projekta. Izdato je prvostepeno rešenje od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine. U toku je proces ulaganja žalbi. Sledeći korak je da zahtevamo i od Ministarstva rudarstva izdavanje rešenja o eksploatacionom polju. Tek nakon što ceo proces bude završen i bude potvrđeno da se projekat može realizovati na bezbedan način po životnu sredinu i zdravlje ljudi, biće moguće dobiti dalje dozvole - kaže Babićeva.

Naša sagovornica navodi da je mineral jadarit poseban, specifičan i jedinstven.

- Ruda jadarita nigde u svetu pored Srbije nije pronađena kao takva. Litijum postoji, ali jadarit kao takav ne postoji. Iz jadarita možemo da dobijemo dva proizvoda, koja su u stvari, dva minerala koja su na listi kritičnih mineralnih sirovina. Od jadarita dobijamo litijum, o kome svi govore kao i borate od kojih se proizvodi borna kiselina, a o kojima se malo govori. Upravo borna kiselina se koristi u svakoj industriji - ističe Babićeva.

Kako objašnjava, građani Srbije bi trebalo da znaju da će otvaranje rudnika litijuma u našoj zemlji doneti velike benefite.

Foto: Informer

- Sama investicija je jedna od najvećih grinfild stranih investicija u Srbiji. U pitanju je investicija od više od 2,5 milijardi evra. Tu su i brojna radna mesta, koja se otvaraju, što tokom gradnje, što tokom samih rudarskih operacija. Tu je i indirektni uticaj koji projekat Jadar može da donese. Tu pričamo o radnim mestima u kompaniji koje će da pružaju usluge projektu Jadar. Kada bi se sagradio, projekat Jadar bi radio oko 40 godina, ako ne i više. Imali bismo brojne dobavljače i industrije bi se razvijale zajedno sa projektom Jadar. Predviđeno je da se godišnje, samo tokom rada rudnika i procesnog postrojenja, troši bar 300 miliona evra na dobavljače - navodi sagovornica Informera.

Te indirektne finansijske uticaje, prema njenim rečima, koje projekat ove veličine donosi zemlji, nemaju sa drugim stranim investicijama.

- Ono što je još bitnije, projekat Jadar mora biti sproveden po najvišim standardima koje imaju zemlje članice Evropske Unije. U tom smislu projekat Jadar donosi najmodernije tehnologije, koje nam omogućavaju da celokupna proizvodnja preko samog dela prerade jadarita i do odlaganja otpada bude u skladu sa najvišim standardima. To neminovno dovodi do toga da ti standardi postaju redovna praksa u zemlji. Takođe, projekat Jadar može biti katalizator za jednu potpuno novu industriju koju mi nemamo. To je industrija koja zahteva zelenu energiju, nove kadrove koje zajedno sa svim obrazovnim institucijama treba da kreiramo u periodu koji sledi - ističe Babićeva.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.