Balans između nacionalnih interesa i socijalnih prava! Intervju sa Stefanom Krkobabićem: O Božiću, tradiciji i budućnosti Srbije (VIDEO)

Stefan Krkobabić potpredsednik Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera (PUPS) u ekskluzivnom novogodišnjem intervjuu za Informer podelio je svoje lične stavove o porodici, tradiciji, praznicima i aktuelnim političkim pitanjima.

Pored političkog angažmana, Krkobabić je, kako nam je otkrio, duboko posvećen očuvanju tradicionalnih srpskih običaja i porodičnih vrednosti.

Posebno se raduje sto će se ostvariti u roditeljstvu, što opisuje kao najlepši praznični poklon koji on i supruga mogu da dobiju. Krkobabić nam je tokom snimanja intervua otkrio da će uskoro postati otac, i on je to u međuvremenu i postao, o čemu smo pisali.

Praznici, poput Nove Godine i Božića, za njega su prilika da se okupe najbliži i čuvaju tradicija i zajedništvo, a smatra da pokloni ne moraju da budu samo materijalni, već i duhovni gestovi.

Iako se u poslednje vreme politika sve više svodi na dnevne, kratkoročne reakcije, Krkobabić ističe važnost ideološke i programske usmerenosti, verujući da balans između socijalnih prava i nacionalnih interesa može doneti dugoročnu stabilnost.

Foto: Zoran Sinko

U razgovoru s Krkobabićem, jasno se ističe njegova posvećenost porodici i tradiciji koje su za njega temelj svega, a politiku i društvene promene shvata kao priliku za dugoročno unapređenje života običnih ljudi.

* Kako proslavljate Novu godinu i Božić?

Pre svega u krugu porodice vrlo tradicionalno i Novu godinu i Božić, eto mogu sa vama da podelim lepe vesti, ne znam kada će tačno izaći intervju, ali eto krajem godine očekujem da ću postati po prvi put otac, tako da će to sada biti stvarno u krugu porodice. Dobićemo supruga i ja najlepši poklon koji možemo da dobijemo, a proslavljam uvek tradicionalno. Pre svega, gledamo da se okupimo jer vreme brzo, puno je obaveza, puno je problema i porodice nekako kao da mogu samo da iskoriste taj momenat kada dolaze praznici da se okupe i da budu zajedno. To je ono što je najbitnije trenutno, ako hoćemo da sačuvamo pravu srpsku porodicu.

* Da li proslavljate Srpsku novu godinu?

Proslavljamo, mogu slobodno da kažem da je obeležavamo. Mislim da svaki naš praznik koji ima taj prefiks srpski moramo da obeležimo jer pod ovim sve većim naletom i globalizma i jednog individualizma, prosto gubi se taj nacionalni predznak, ali mi moramo kao ljudi koji su odavde, kao Srbi, moramo svaku tu stvar da zaštitimo kao što štitimo ćirilicu. Pa hajde da zaštitimo i tu našu Srpsku novu godinu, na neki način bar da je obeležimo. Znam da je mnogima to možda teško, da obeleže i jednu pa drugu srpsku, ali hajde prosto da sve ono što je negde vezano za nas i za neku našu tradiciju obeležimo. Da li je to na neki poseban način? Iskreno da vam kažem ni Novu Godinu ne obeležavamo na zapadni način, već samo u krugu porodice, pa i Srpsku novu godinu isto u krugu porodice ali ono što mislim da je za sve nas Srbe najbitnije jeste Božić.

Foto: Zoran Sinko

* Da li više volite da poklanjate ili da primate praznične poklone?

To možda neko neće verovati, ali više volim da poklanjam. Verujem da mi je Bog, i verujem da su mi i roditelji sve dali i evo, ovo je najlepši poklon koji treba da dobijem, uskoro, a to je da postanem otac. Mislim da je to što se poklona tiče, za mene sasvim dovoljno i potrudiću se maksimalno da u budućnosti ja budem taj koji bude darivao, ali mislim da ne treba, kad pričamo o poklonima, da pričamo samo o materijalnom aspektu, već pre svega da pričamo malo i o duhovnim stvarima. Kako ćemo da se ophodimo jedni prema drugima, najlakše vi nekom da date poklon, i što kažemo da skinemo to sa dnevnog reda, ali nije to suština, u tom darivanju kako je to nekad naš narod govorio, da se daruje od srca i da se daruje ono što mislimo da toj drugoj osobi treba, a najlakše je u ovom novom vremenu globalizacije, da budemo potrošači i da kupujemo stalno nešto novo. Ni to nije rešenje, već da se okupimo a onda da darujemo ono što mislimo da je neophodno jednim i drugima.

* Da li vam je neki poklon ostao posebno važan ili urezan u sećanju?

Svakako da su ti pokloni pre kada sam bio dete bili mi mnogo možda bliži srcu, kada mi baka pokloni zlatnik. Moja baka je dalje živa ima skoro 90 godina, a eto ona je imala tu tradiciju, uvek da mi pokloni zlatnik. To je lepa stvar, to je jedna mala onako sitnic,a a njoj mnogo znači, nema neku veliku vrednost, ali eto, prosto to je nešto što što je u duhu naših nacionalnih običaja. Evo u poslednje vreme, stvarno sam kao neko ko se trudi da obraduje druge i negde sam taj amanet dobio od svog dede, da se uvek trudim da okupim ja porodicu, tako da eto to mi je neka stvar, da pokušam uvek da okupim nas Krkobabiće koliko je to moguće u ovom novom vremenu i mislim da za sada to dosta dobro radim.

* Koje su Vam najlepše uspomene koje pamtite iz detinjstva?

Kada su praznici u pitanju, pre svega pamtim bakin i dekin dom, okupljanje za Novu Godinu, okupljanje za Badnji dan, Badnje veče i naravno za Božić. Kada sam bio položajnik, i uvek sam kod bake i deke bio položajnik, i tako da to je nešto što mi je bio najlepši momenat detinjstva. Kažu da ako se čovek u detinjstvu ne formira na pravi način posle ceo život to gleda da ispravi, stoga, mogu slobodno da kažem da sam srećan čovek jer sam uspeo, jer su roditelji, i stariji baka i deka na mene dosta uticali. Možemo da kažemo da se formiram kao neko ko je više okrenut davanju i darivanju nego primanju tih materijalnih poklona. Ono što je za mene jeste najbitnije jeste, da smo na okupu, da smo jedinstveni, jer mislim da samo tako porodica može da opstane. Eto za nas, mi smo i danas posle dve stotine i kusur godina i dalje uvek na okupu i uvek bliski jedni sa drugima tako da, nadam se da će u budućnosti tako i ostati.

* Pored političkog angažmana, da li imate neki hobi ili neku strast, prema sportu, rekreaciji ili literaturi?

Imam izuzetan odnos prema prema kulturi, pre svega našoj nacionalnoj kulturi, prema generalno stvaralaštvu, prema književnosti. Pitali ste me za neki hobi koji će da bude bliži ljudima. Igrao sam do skoro mali fudbal, ali povrede su učinile svoje. Kažu da je sada mali fudbal u balonu postao kao ekstremni sport tako da posle par povreda i par lomova nogu sam prestao, i evo sada, a vidite i sami dolazite iz medija, sada je politika preuzela sve, ja ne znam da li neko ima vremena da se bavi nečim drugim osim politikom. Nadam se da ćemo izaći iz ove određene krize koja se u društvo stvara i da ćemo moći da se posvetimo i mi malo nekim hobijima. Pre svega volim da čitam, to mi je omiljenih hobi imam, veliku privatnu biblioteku u svom stanu u svojoj dnevnoj sobi, tako da mislim da je to jedan odnos, nekako samo sa knjigom možete da budete pravi, možete da kada ste sami sa knjigom, imate te misli možete da razmišljate na pravi način i prosto moramo svi da učinimo i mediji i političke i društvene elite da se pospešuje da upravo taj odnos prema knjizi. Ne smemo više da dolazimo u situaciju kao što je sad. Moramo tome da damo jednu određenu važnost, da se ne blokiraju institucije, jer šaljete onda celu jednu poruku mladim ljudima kako obrazovanje može da stane. Obrazovanje nikada ne sme da se zaustavi, vi znate da svako uči onoliko koliko namerava, ali da prosto mi moramo da radimo na sebi i da se nadgrađujemo i eto zato upravo ove blokade su nešto što upravo govori o tome da ti koji blokiraju pokazuje jednu određenu neodgovornost i neozbiljnost i da pokazuju da ne shvataju suštinu obrazovanja. Generalno ne shvataju da čovek dok je god živ mora da uči, e to je ono što je izuzetno bitno. Mislim da je knjiga za svakog obrazovnog čoveka i onog ko pokuša da bude intelektualac na neki način izuzetno bitna i ja mogu samo da pozovem i naša ministarstva koja se bave time da se okrenemo ovoj našoj maloj nacionalnoj književnosti i da pospešimo taj deo. Vidite da dolazi sa strane izuzetno puno tih nekih narativa koji nisu u skladu sa našom nacionalnom državom, nisu u skladu sa našim viđenjem ni kulture ni književnosti. Prosto da se vratimo nekim stvarima i da zaključim, da krenemo od one prve male stvari, a za nas Srbe uzuzetno važno, a to je da pišemo ćirilicom. To je neki početak,, i da ne damo prvo da nam ćirilično pismo nestane, jer ako nestane ćirilično pismo, mi smo već na putu izumiranja.

* Šta trenutno čitate i ko su Vam omiljeni pisci?

Sad ću da vas iznenadim, ono što sam počeo sada skoro da čitam, ne znam zbog čega, Staljinovu biografiju, izuzetno interesantna knjiga. Ono što mogu da kažem, od naše književnosti volim svu našu klasiku, a moram da pomenem jednu stvar, da u ovom novom vremenu stvarno ima puno i naših pisaca, ali i stranih pisaca. Moram da pomenem zbog čega da sam počeo da čitam Staljinovu biografiju, a to molim i mlade ljude, da krenu da čitaju sve da bi mogli da imaju ugao, svoj ugao o temi o kojoj se priča, da ne dozvolimo da nam neko drugi stvara narativ. Niko nije ni crn nije ni neo. Tako ni dotični gospodin (Staljin) koga sam samo pomenuo, ne pravim reklamu ali prosto moramo da imamo jedan odnos kritički prema svemu. Evo mladi su obeležili možda i kraj ove godine sa nekim svojim svojim političkim razmišljanjima. Ali da kažemo jednu stvar, kritika je u redu ali kritika mora da bude uvek objektivna i mora da bude oslobođena od raznih uticaja i to je ono što je trenutno najbitnije.

Foto: Foto: Zoran Sinko

* Puni naziv vaše stranke je Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera. Ko su proleteri kojima se obraća vaša partija?

Hvala na tom pitanju. 2022 godine u maju mesecu PUPS koji je do tada bio poznat kao Partija ujedinjenih penzionera Srbije promenila je i dopunila svoje ime u Partiju ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS - solidarnost i pravda. Zbog čega? Shvatili smo tada u tom trenutku 17 godina od postojanja PUPS koji na jedan način štiti najstarije u našem društvu, mora da proširi svoje delovanje i na poljoprivrednike, ali i na zaposlene. Upravo kada kažemo, na poljoprivrednike i na zaposlene, mi iz jednog više levičarskog ugla gledamo na zaposlene, zato i jesmo ostavili naziv proletera. Štitimo interese te tri grupacije. Mi uvek volimo da kažemo da su penzioneri, poljoprivrednici proleteri, radnici, zaposleni, pre svega žrtve tranzicije i žrtve svega onoga što je došlo posle 2000. godine, a to je divlja privatizacija. Na vrlo prost način možete uvek da ih povežete, poljoprivredniku su gledali da uzmu zemlju, da ih oteraju iz zadruga, zaposlenog su posle 2000. godine oterali iz fabrika, ostali mu dužni plate a penzionere su hteli da ostave bez penzija. 2005. i 2006. godine imali ste situaciju da penzije padnu ispod 40% zarade u republici Srbiji. To je vodilo do socijalnog genocida i tada nastaje PUPS koji se pre svega bavi najstarijima, a obaveza mlađih ljudi u ovoj partiji posle upravo 2022. kada smo promenili naše ime jeste da pored najstarijih krenemo da se na jedan izuzetno snažan način borimo za interese i poljoprivrednika, ali radnika u republici Srbiji. Sve to kada zaokružimo, dajemo i stvarno jedan pečat jedne levičarske partije, ali sa izuzetno jakom državnom i nacionalnom politikom. Vi znate da danas nema partija koje su možemo da podelimo i kažemo, ovo je čista levica, ili čista desnica, ali ovo je ona stvarno "narodna levica". 

* Ima li danas ideologije na srpskoj političkoj sceni ili je ona svedena na oportunizam?

Mislim da mi nemamo problem samo sa ideologijom, mi nemamo ni onaj bliži deo, a to je program. Ovde više ni program ne postoji, a ideologija je tako daleko da je za mnoge i tačka. Program je ovde problem, da kažete šta je usmerenje. Došli smo u jednu novu političku situaciju da je sve postala dnevna "real" politika. Videćete da to isključivo vodi u pravcu nestabilnosti, vodi u pravcu razjedinjenja i ovoga što imamo danas, da se isključivo čeka nesreća, da se čeka neki negativan prizvuk sa strane, napad iz inostranstva, ili bilo šta, da se to formira kao političko mišljenje, i onda da se s time ide dalje, u službi trenutne akcije. Mislim da su mnogo tome doprineli ovi novi mediji. Ne mislim ni na televiziju ni na novine, već mislim na društvene mreže koje stalno traže novo, stalno traže to jurenje za lajkovima i da su se onda političari nekako pretvorili u selebritije.

* Koliko je ZSO izvesno rešenje za opstanak Srba na KiM?

12 godina čekamo da se implementira Briselski sporazum. Da li je Briselski sporazum savršen? Pa nijedan sporazum nije savršen, ali pazite 12 godina čekamo da se implementira i ako ste ga čitali u njemu je sve vrlo jasno. Zajednica srpskih opština je njima danas najveći problem i danas i juče i sve od 2012 godine. Samo da se setimo šta su oni pričali za taj sporazum ovde u Srbiji. Da je Briselski sporazum otpriznavanje Kosova, da je izdaja, da je sporazum na neki način predavanja svih predavanja svih nadležnosti, a Briselski sporazum je samo jedan sporazum koji omogućava odbranu interesa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Ni jednog trenutka nismo se odrekli Kosova i Metohije, taj Briselski sporazum je jedan tehnički dokument i tako na njega mora da se gleda. Zato mi moramo da se borimo za Zajednicu srpskih opština. Da li će do nje da dođe? Ja sam neko ko je po tom pitanju optimista i mislim da ćemo 2025. videti potpunu promenu. Ne znam da li je to i sada primećujete, verovatno primećete, da postoji jedna određena promena, za početak narativa Evropske unije, ali videćete aktivnosti koje vode u to da Albin Kurti mora da bude doveden u situaciju da je Zajednica srpskih opština za njih trenutno najbolje rešenje. 

Foto: Zoran Sinko

Potpredsednika PUPS-a smo pitali još nekoliko pitanja o programu stranke, kao što je inicijativa za garantovanu penziju, program besplatnih kuća na selu, inicijativa za trinaestu penziju i ideja o dekriminizaciji lakih droga.

Krkobabić je odgovarao na pitanja o unutrašnjoj i o spoljnoj politici Srbije, kao i o njenoj geopolitičkoj poziciji koju je ocenio kao veoma tešku. Razgovarali smo i o aktuelnim protestima studenta i svakodnevnim blokadama saobraćajnica, a ceo intervju možete pogledati u nastavku teksta.

 

 

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.