Apel jedne majke i onkološkog pacijenta studentima koji blokiraju rad fakulteta!

U uredništvo portala NS Uživo stigao je tekst zabrinute majke troje dece i onkološkog pacijenta, a mi vam tekst prenosimo u celosti.

Poštovani Studenti,

Obraćam Vam se ovim putem, jer trenutno ne vidim nijedan bolji način. Juče sam bila do svog fakulteta gde radim da odnesem hranarinske liste, jer se nalazim na bolovanju već mesecima. Nailazim na Blokadu ustanove…nakon razgovora sa Vama, ipak ste me pustili. Ulazim u glavni hol, ogromna jelka me tuzno dočekuje. Prošlih godina je bila vesela, jer je ispod nje bilo mnogo novogodišjih paketića…a sada samo par komada. Mi kao kolektiv smo donosili te paketiće i svake godine poklanjali nekoj ustanovi. Ove godine deca će verovatno ostati bez njih. Svoje hranarinske liste guram ispod vrata službe, jer administracija ne radi i osećam zabrinutost, da li ću uopšte dobiti isplatu bolovanja? Jer nema ko da uradi…

Znate, deco…ja sam onkološki pacijent i sama sam majka tri deteta, i moja deca su studenti. Radile su, studirale i vodile borbu sa mojom bolešću…Jedna je morala da obnovi godinu, jer nije uspela da spremi pola ispita…Učila je, radila, kuvala za mene i svaki čas proveravala moj dren, moje rane…I ona je na kraju uspela. Završile su fakultete sa visokim prosekom i sada su upisale master. Jedno dete mi je zaposleno ima porodicu, drugo takođe, a najmlađa želi da se bavi laboratorijskom naukom, radi pronalaska leka za kancer.

Napominjem vam deco, sve su postigle, sa visokim prosekom, rade, i ostale su u zemlji Srbiji. Zato kažem da Vas razumem. Kroz celo svoje lečenje kao onlološki pacijent, imala sam kompletnu medicinsku negu. Svaki lekar, medicinska sestra su davali maksimum da mi pomognu i olakšaju lečenje. Ni jednog momenta nisu odustali od mene, a Institut u Kamenici je prepun onkoloških pacijenata. Podršku sam imala i od kolektiva i pravno sam bila zaštićena na svaki nacin. A danas, danas brinem, da li ću dobiti isplatu bolovanja, da li ću imati novac za račune i za lekove?

Zasto brinem? Zoog blokade. Nisam jedina koja je u ovoj situaciji. Da li ste svesni da utičete na mnogo života, porodica…

Jedna star mi nije jasna. Znate kako fakultet funkcioniše. To školovanje nije obavezno. Pošto radim na jednom od njih, svake godine imamo iste zahteve, na primer da se produže rokovi za stare studente. Jako puno ima osoba koje godinama studiraju i svima se uvek izlazi u susret. A Vi mladi, ne zam da li ste svesni koliko sad u stvari gubite.

Medicinari, npr.nemate sad predavanja, ispit ce te polagati bez odslusane nastave. Dobro, ali jednu star zaboravijate…iskustvo svojih profesora. Teorija je jedno, a praksa drugo. Iza Vaših profesora stoji veliko ivotno iskustvo u poslu. Mnogo toga propustate, jer kroz predavanja se uvek provuce i primer iz prakse, kako nesto lakše rešiti ili prepoznati. Isto važi i za ekonomiste, Vaši profesori takođe poseduju iskustvo, i praksu. Pravnici isto tako. Postavija se pitanje, kako rešiti ovaj slučaj.

Uvek ima primera iz prakse, a sada samo suva teorija u dva semestra jedan predmet. Mnogo, mogo propuštste jer niste na predavanjima i vežbama. Vaši profesori Vas mogu toliko toga naučiti. Znate, počela sam da se pitam ko će me lečiti za koju godinu kada stara garda lekara ode u penziju. Isto tako u kom pravcu ce ici ekonomija i da li ce postojati pravo. Bilo koje…

Znanje je moć, dragi studenti. Dokažite svojim trudom i zalaganjem da možemo da Vam verujemo i da ste sposobni da vodite ovu zemlju. Medicinari, pomozite mi, nadite lek za rak, sirup za upalu pluća. Bilo šta. Meni je uradena masektomija. Zar je moralo tako?
Ekonomisti…definicija ekonomije je u celom svetu ista.

Nađite način da bude najbolja definicija na celom svetu. Pravnici, pobedivali ste na mnogim međunarodnim takmicenjima, dokažite i pokažite nam da ste bolji od nas. Postavite vi ovaj slucaj i rešite ga po zakonu. Uzela sam za primer ove tri grane studiranja, kako mi stariji bilo čemu da se nadamo kada ste na ulici i ne učite, ne radite ništa. Kada je čovek bolestan, svaki dan mu je dragocen. Kada nema novca takođe. Kada sedi u zatvoru na primer nevino optužen, da ne pričam sta njemu znači svaki dan.

Ponavijam Vam, zanje je moć. Mi stariji, sta smo uradili, uradili smo. Budućnost ove zemije i jeste u Vama, ali kako ćemo je imati kada ste na ulicama, a ne u klupama. Razumem i Vaše zahteve, i ja lično želim da odgovorni budu kažnjeni. I ja iskreno saučestvujem u bolu svih porodica…preteško…

Da li ste ijednog trenutka pomislili na svoje roditelje? Koliko će to njih da kosta? Sve sto se sad desava direktno utice na njih.

Mnogi rade kod privatnika, ne smeju da zakasne. Mnogi su bolesni, kasne na terapije. Neki su možda nevino optuženi, sede i čekaju…Na ulici se ne rešavaju problemi. Rešavaju se razgovorom, dijalogom.

Sedite za sto dogovorite se.

Toliko sigurno možete, da izaberete svoje predstavnike. Dokažite da ste bolji od nas odraslih. Dokažite nam svoju zrelost i ozbiljnost. Ovo sam Vam napisala kao majka troje dece i kao onkološki pacijent. Do sad je sistem funcionisao, a sada…sada brinem za sutra…Znam da nisam jedini onkološki pacijent, nisam jedina koja ima studente u kući, nisam jedina sto brine zbog kašnjenja ispitnih rokova, jer nekome od toga posao zavisi…

Budućnost jeste na Vama, dokažite mi da ne treba da se bojim za svoje sutra, za svoj lek…

Luna Demarin