Ministar Selaković o uspesima Ministarstva kulture u 2024: Ključni projekti i planovi za 2025.godinu

U razgovoru sa Nikolom Selakovićem, ministrom kulture, otkrivamo ključna postignuća Ministarstva kulture u 2024. godini, kao i planove za naredni period.

Selaković je detaljno predstavio brojne projekte koji su realizovani u oblasti kulturne infrastrukture i zaštite kulturnog nasleđa.

Od završetka rekonstrukcija značajnih objekata poput Narodnog pozorišta u Nišu, muzeja Jugoslavije i manastirskih kompleksa, do ulaganja u nove projekte koji će obogatiti kulturnu scenu Srbije, ministar je istakao kontinuitet u realizaciji strateških ciljeva prethodne vlasti, ali i ambiciju za dalji razvoj.

Takođe, najavio je i pokretanje nacionalnog filmskog festivala, kao i seriju izložbi koje će predstaviti bogatstvo srpske kulture i umetnosti na međunarodnoj sceni.

- Od 2024. godine sada kada je ispraćamo, mogu da kažem da sam imao priliku da to ministarstvo vodim u dve trećine godine, dakle osam meseci sam na čelu resora kulture. Zaista smatram da je u ovom periodu urađeno mnogo toga dobrog i s obzirom da smo nastavili da sprovodimo sve one dobre i važne projekte koje je zacrtala prethodna Vlada i Ministarstvo kulture na čijem čelu je bila gospođa Maja Gojković, ja sa velikom radošću mogu da kažem da je veliki broj zacrtanih ciljeva i ostvaren - rekao je Selaković, a potom dodao da je u toku ove godine realizovano nekoliko projekata od kojih je jedan od glavnih rekonstrukcija zgrade stare glavne železničke stanice u okviru EXPO 2027.

Foto: Tanja Andric

- Mi smo u toku ove godine realizovali nekoliko suštinski važnih projekata u oblasti kulturne infrastrukture. Sa jedne strane, pomenuću, da je sa uloženih više od 3,8 miliona evra u potpunosti završena rekonstrukcija krova i platoa ispred muzeja Jugoslavije koji je treći po posećenosti muzej u Beogradu. Odnosno u Srbiji da smo uspeli da izgradimo i da završimo malu scenu Narodnog pozorišta u Nišu, i da ulazimo u pripremu rekonstrukcije čitavog Narodnog pozorišta u Nišu. Da smo takođe u Pirotu, izgradili odnosno u potpunosti adaptirali zgradu nekadašnjeg Doma vojske gde je uloženo 4.490.000 evra u potpunu rekonstrukciju revitalizaciju toga objekta gde danas postoji jedna od najboljih scena na jugu i istoku Srbije koja izgleda fantastično. Gde je Narodna biblioteka smeštena, gde je smeštena gradska galerija i da ćemo u Pirotu u vremenu koje dolazi raditi na formiranju muzeja pirotskog ćilima, odnosno pirotskog ćilimarstva. Takođe ušli smo u velike radove i velike planove kada je reč o gradu Beogradu, koji u okviru projekta "Srbija 2027 skok u budućnost", a pripreme za EXPO 2027 godine, ušli smo u prve radove u okviru toga projekta a to je potpuna rekonstrukcija adaptacija zgrade stare glavne železničke stanice za potrebe istorijskog muzeja Srbije, gde ulažemo milijardu i 900 miliona dinara, gde smo krenuli u radove na uređenju tog objekta koji broji više od 8.000 metara, gde će Istorijski muzej Srbije prvi put imati svoje stalno sedište svoju stalnu zgradu i gde ćemo našu bogatu prošlost moći da prikažemo kako domaćoj tako i inostranoj publici. Pred nama je dakle, dve i po godine ozbiljnih radova na tom objektu - rekao je ministar

Foto: Tanja Andric

Ministar kaže da je ove godine završen spomen muzej Nadežde i Rastka Petrovića u Beogradu, te da će uskoro biti rekonstruisana galerija fresaka u ulici Cara Dušana.

- Takođe, ove godine smo završili u toku januara meseca ja očekujem i otvaranje sa stalnom postavkom, spomen muzej Nadežde i Rastka Petrovića u Beogradu, za koji je utrošeno 119 miliona dinara. Gde će dvoje velikana srpskog naroda, dakle Nadežda Petrović naša renomirana žena humanista, slikarka, dobrovoljac, bolničarka u Velikom Prvom svetskom ratu neko ko je ostavio svesnosti Pariza i vratio se u Srbiju da pomogne u vreme kada je bilo najteže. I koje je položio svoj život u odbrani otadžbine, ona i njen brat Rastko Petrović. Dakle naš poznati književnik kolekcionar, diplomata, jedan fantastičan čovek dobiti verovali ili ne ali prvi put posle gotovo 40 godina posle 38 godina od kako je zatvoren spomen muzej Nadežda i Raska Petrovića mi smo u potpunosti sredili njihovu porodičnu kuću u profesorskoj koloniji na Paliluli, i očekujem do kraja januara meseca da ćemo otvoriti i stalnu postavku. Pošto je to zavisni muzej u okviru Narodnog muzeja u Beogradu, sledeće što nam je zadatak i čime kompletiramo sve što je počelo rekonstrukcijom centralne zgrade Narodnog muzeja. Sledeći naš zadatak jesu radovi na potpunoj rekonstrukciji galerije fresaka u ulici Cara Uroša u Beogradu, koja nam je godinama zatvorena, za koju smo opredelili 291 i po milion dinara, gde ćemo kada završimo te radove koji su planirani da traju dve godine, uspeti da svima onima koji u Beogradu dođu ali i svima onima koji su i same Srbije, prikažemo naše bogato možda najbogatije u ovom delu Evrope, nasleđe u oblasti fresko slikarstva iz.a do 15 veka nešto fantastično - kazao je minisatr Selaković

Foto: Tanja Andric

Ministar dodaje da su ove godine uspešno završeni radovi na obnovi dela manastira Hilandar, te je otrjio da ministarstvo ulazi u jedan potpuno novi projekat a to je obnova manastira Manasija.

- Uspeli smo u toku ove godine da završimo radove na obnovi dela manastirskog kompleksa manastira Hilandar na Svetoj Gori koji je stradao u katastrofalnom požaru 2004 godine. Dohija i igumenarija su bile deo tog te završne faze i naredne godine ulazimo u izgradnju riznice depoa, to je ono što će biti pečat naše generacije i doprinos ove generacije Srba toj vekovnoj zadužbini srpskog naroda. Srpski narod ima dve zadužbine narodne istorijske jedna je manastir Hilandar druga je hram Svetog Save u Beogradu na Vračaru. Ulazimo u jedan potpuno novi projekat, mi imamo već decenijsku obnovu kompleksa manastira Manasije. Ta obnova je išla toliko sporo da bismo Manasiju završili za 40 godina, a onda bismo ponovo krenuli početka da radimo ono odakle je pre 40 godina krenula. Kada je reč o velikoj obnovi manastira Manasija u sklopu obeležavanja 2027. kao 600. godišnjice od upokojenja od smrti despota Stefana Lazarevića, Svetog Despota Stefana visokog, mi smo za narednu godinu opredelili 225,5 miliona dinara za početak završne velike obnove Manasije. Da biste shvatili koliko je to veliki iznos, samo ću vam reći da smo u celoj 2024. godini uložili u obnovu manasije 20.500.000 dinara. A sada ćemo u 2025. uložiti 225.500.000,gde nam je plan kao što rekoh da do 2027. u potpunosti zaokružimo i završimo obnovu ovog izuzetnog spomenika kulture u Srbiji, najlepšeg spomenika moravske škole crkvenog raditeljstva iz 14 i 15 veka. Ono što je važno nastavljamo brigu o našim svetinjama na Kosovu i Metohiji ali nastavljamo ulaganja i u druge krajeve Srbije, ne samo kada je reč o Beogradu. - rekao je Selaković

Foto: Tanja Andric

- Čeka nas početak radova na revitalizaciji i rekonstrukciji postojećeg objekta izgradnji potpuno novog objekta galerije Milene Pavlović Barili u Požarevcu, muzej ćirilice u Bajinoj Bašti koju sam posetio pre nekoliko dana, koji dobija svoj potpuni oblik gde očekujemo i stalnu muzejsku postavku 2025. je jedan od projekata u okviru gradova u fokusu. U okviru gradova u fokusu radili smo i radićemo i dalje mnoge druge stvari. Konkretno u Zaječaru, postoji veliko interesovanje da uradimo potpunu revitalizaciju nekadašnjeg Hajduk veljkovog konaka to je kultna Gradska kafana koja će biti pretvorena u novu gradsku galeriju. Sa druge strane u Mionici radimo kuću odnosno muzej Kolubarske bitke u kojoj smo samo u 2024 godini uložili preko 17 miliona dinara. U Kosjeriću radimo potpuno renoviranje gradskog odnosno opštinskog centra Doma kulture, Dakle u okviru koga se nalazi multifunkcionalna sala u okviru koga se nalazi i Narodna biblioteka Sreten Marić i pod nedavno veliki legat našeg proslavljenog Milovana Vitezovića. U Paraćinu radimo muzej staklarstva, mnogo toga je što radimo na novom gradskom centru za kulturu, odnosno ne novi gradski Centar za kulturu nego na zgradi nekadašnjeg Doma vojske u Leskovcu dom Mihajla idvorskog Pupina u idvoru ovde nedaleko od Kovačice. Ulanu nam je takođe da radimo i na revitalizaciji rodne kuće Laze Kostića u Kovinu. Ali ono što bih posebno istakao o čemu nismo pričali jeste da 2025. godine dakle u drugoj polovini godine očekujemo, prvi put posle Pule u nekadašnjoj velikoj Jugoslaviji posle Herceg Novog u onoj manjoj Jugoslaviji Srbiji i Crnoj Gori, dakle 2025 godine to će biti prvi put nakon 19 godina da naša zemlja dobija svoj nacionalni festival filma i televizije. Izuzetno izuzetno važna stvar gde ćemo imati festival koji će pokriti sve kategorije. Od režije, scenarija, glavne i sporedne muške glavne i sporedne ženske uloge, specijalnih efekata, muzike... Dakle sve ono što čini jedan film naćiće se na jednom festivalu. I srbija tu ponovo otpočinje sa realizacijom odnosno organizacijom svog nacionalnog festivala filma i televizije. Dakle mi smo imali krajem novembra ove godine izložbe posvećene manastirima duhovnosti i kulture koje se nalaze na Kosovu i Metohiji koja su pod zaštitom UNESCO, dakle upravo sa tom izložbom nastavićemo da idemo po Evropi i po svetu. I da pripremamo druge izložbe koje će našu kulturu našu kulturnu baštinu naše savremeno stvaralaštvo prikazivati na najbolji mogući način. Imali smo sjajnu izložbu koja će trajati početkom 2025. godine posvećena devedesetogodišnjici stradanja našeg viteškog kralja "Aleksandra I ujedinitelja" u muzeju Jugoslavije. Nastavićemo sa ozbiljnim programima podrške zaštiti i promociji naše kulturne baštine ali i promociji ono što je savremeno stvaralaštvo - zaključuje Selaković

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.