DOSTA ZLOČINA! Kolumna Dragana J. Vučićevića: Lojalisti

Kada sam početkom aprila prošle godine išao na operaciju na otvorenom srcu, napisao sam, podrazumeva se, testament. Šanse da preživim komplikovanu zamenu srčane aorte bile su mi negde oko 50%, pa sam u 'svojeručnom zaveštanju' detaljno opisao i gde i kako hoću da me sahrane i zatražio da mi na spomeniku ispišu: 'I mrtav, iz ovoga groba, boriću se protiv ustaša i žutog ološa. Živela Srbija!'.

Kada su me u utorak, 31. decembra, na Novu godinu, prijatelji pozvali na sastanak - onaj, kako ga sada u medijima zovu - sastanak 'lojalista' i kada sam čuo šta im je plan i program ispričao sam im baš to - šta piše u mom testamentu, šta sam tražio da mi ispišu na nadgrobnom spomeniku... Na kraju smo se izgrlili i zakleli: Dok smo živi borićemo se protiv žute bande, dok dišemo, do poslednje kapi krvi branićemo Srbiju!

Kada su decembra 1941. majora Aleksandra Mišića, sina slavnog vojvode Živojina Mišića, u Struganiku, podno Ravne gore, zarobili Nemci, a onda ga osudili na smrt, dali su mu kao 'poluarijevcu' (majka Lujza bila mu je Nemica) pravo na poslednju želju. Na iznenađenje nacističkog kapetana koji je komandovao streljačkim vodom major Mišić, Dražin prvi saradnik, zatražio je da mu se dozvoli da 'rašnira cokule'. I taman pošto je razvezao pertle na teškim vojničkim čizmama,

Aleksandar je sazuo jednu od cokula i gađao njome nemačkog oficira pravo u glavu. Poslednja želja bila mu je, razumete sad, da umre u borbi.

Kada su moga pradedu Radoša pred sam kraj života upitali: 'Što si, đedo, pravio toliku đecu kad ni za ljeba nismo imali?', on je, kažu, odgovorio: 'Kako što?! Pa ko će da radi, ko će za Srbiju da gine?'.

Život je, dakle, borba. Ko je Srbin i srpskoga roda, taj je spreman uvek da se bori, da život svoj bez oklevanja, bez razmišljanja da za srpstvo, za majku Srbiju. Jer čemu, inače, živeti, rašta nam se valja rađati? Sve pare, sve kuće, sve limuzine, sav luksuz, sva svila i kadifa ovoga sveta ništa su pred večnošću. A tamo u toj večnosti, u istoriji, u narodnom predanju zauvek ostaju zapisani oni koji su se borili, oni koji su stradali za svoj narod, za svoju državu. I baš zato, nema predaje, nema povlačenja, ni korak nazad pred najgorima.

Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može.

p. s. Na Novu godinu, tamo na sastanku 'lojalista' nije bilo nijednog tajkuna, nije tamo zalutao niti jedan od onih koji su se najviše obogatili i okoristili od države. Tamo su bili samo oni kojima je Srbija na prvom mestu, oni koji politiku predsednika Vučića podržavaju zbog njegovih rezultata, zbog bolje budućnosti sve naše dece, tamo su bili oni spremni da se bore. Tako nam Bog pomogao.