Beograd postaje centar globalne moći? Srbija, Putin i Tramp: Istorijska politička bomba koja će zatresti svet

Srbija se nalazi u delikatnom geopolitičkom položaju, suočena sa izazovima koji imaju dugoročne političke, ekonomske i strateške posledice. U turbulentnom vremenu kada je svet gotovo potpuno podeljen između Rusije i Zapada, Srbija i pod nizom pritisaka uspela je da zadrži svoj neutralni stav. Međutim, najjače zavrtanje ruke doživela je krajem godine, kada su Amerikanci najavili uvođenje sankcija NIS-u.

Uporedo sa tim, naša zemlja se našla kao jedna od kandidata koja može biti domaćin istorijskog susreta dvojice lidera najjačih sila. Donalda Trampa i Vladimira Putina u Beogradu.

Pregovori koje je Srbija započela sa rusima i rešavanju problema u Naftnoj industriji Srbije (NIS) i ponuda za posredovanje u mogućem susretu Trampa i Putina predstavljaju ključne tačke na spoljnom političkom horizontu Srbije.

Da bismo razumeli šta ovi napori znače za narod i zemlju, važno je analizirati kako se ova dva aspekta uklapaju u širi okvir očuvanja nacionalnih interesa.

Foto: Shutterstock/Informer/Reuters

Pregovori o NIS-u: Geopolitička i ekonomska pitanja

NIS, kao ključni energetski sektor Srbije, u velikoj meri zavisi od ruskog kapitala, s obzirom na to da je većinski vlasnik kompanije Gazprom Njeft. Pregovori o daljoj sudbini NIS-a postavljaju Srbiju pred važne dileme - sa jedne strane, očuvanje odnosa sa Rusijom, a sa druge, traženje alternativa koje bi omogućile veću energetsku sigurnost i diversifikaciju. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa ambasadorom Ruske Federacije Aleksandrom Bocan-Harčenkom gde je razgovarao o posledicama koje sankcije SAD protiv ruskih kompanija imaju na Naftnu industriju Srbije.

Foto: printscreen

-  Razgovor sa g-dinom Harčenkom, je sasvim prirodna stvar u ovim procesima, svakako je dobra odluka predsednika Aleksandra Vučića da se razgovara sa ambasadorom Ruske Federacije, to nam je jasan pokazatelj trenda suverene politike naše države, kada u kompleksnim političkim okolnostima želimo da saslušamo sve strane, kako bi mogli da donesemo zrelu i mudru odluku, u cilju zaštite nacionalnih interesa. Svakako da je ključ i jedna od glavnih tačaka kojom se vodimo i zaštita naših resursa i kapitala, s toga je proces diversifikacije nešto što je prioritet. Geopolitička situacija nalaže da razmišljate na taj način, kako bi u izazovnim vremenima ostali što manje ekonomski "povređeni", domaćinski pristup sa primesama nacionalne strategije je nešto što predodređuje dalji rast i razvoj svake države, pa i naše - rekao je Miljan Jovićević, analitičar. 

Foto: Zoran Sinko

Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu smatra da bi trebalo ubrzati izgradnju gasovoda sa Rumunijom što bi Srbij idalo dodatnu mogućnost da privuče nove investitore kako bi još više ojačala energetsku bezbednost.

- Srbija nakon godina unutrašnjih sabotaža napokon realizuje projekte energetske diverzifikacije. Stručnjaci ukazuju da to i dalje nije dovoljno da se zameni ruski gas, ali principi energetske bezbednosti jasno ukazuju da nije dobro imati više od 40% zavisnosti iz jednog izvora. Trebalo bi pristupiti ubrzanoj realizaciji izgradnje gasovoda sa Rumunijom. Srbija ima mogucnost da privuče nove investitore u svoj energetski sekotr i iskoristi sve pogodnosti Evropske unije za jačanje energetske bezbednosti - rekao je Obradović.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Ponuda za posredovanje u susretu Trampa i Putina: Diplomatska prilika ili rizik?

Ponuda Srbije da posreduje u organizaciji susreta između Donalda Trampa i Vladimira Putina postavlja je u središte međunarodne diplomatske pažnje. Iako bi takav susret mogao doneti prestiž Srbiji, važno je razmisliti o tome kako bi to moglo uticati na njen status na globalnoj sceni.

S jedne strane, Srbija bi mogla potvrditi svoju poziciju kao ključni posrednik između velikih sila, dok s druge strane može naići na otpor Zapada, posebno ako bi takav susret doveo do političkih previranja ili bio shvaćen kao podrška ruskim interesima.

- Što se tiče napora da budemo medijatori u procesima pregovaranja, i da potencijalno dobijemo tu ulogu je nešto što je u trenutnim okolnostima sasvim realno i treba težiti tome, drago mi je što sam upravo tu inicijativu i sam prepoznao pre godinu dana i asistirao u tom pravcu. Ukoliko dođe do ozvaničenja ove inicijative, verujem da će Srbija dobiti na dodatnom političkom marketingu, i da će ispisati nove stranice političke istorije. I moramo uvek imati u vidu da je te procese iznedrilo državno rukovodstvo na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, zahvaljujući tim naporima da zadržimo trend suverene države, dovelo nas je u poziciju da budemo potencijalno mesto pregovaranje između SAD - a i Rusije. Siguran sam da ni Zapad, ni Istok ne bi imale ništa protiv da našoj Srbiji pripadne pregovaračka uloga - istakao je Jovićević

Foto: Foto: Miloš Rafailović

Iako sjajno zvuči ideja da Beograd bude domaćin susreta Donalda Trampa i Vladimira Putina, Obradović je skeptičan. Upravo zbog toga što je većina članica Evropske unije, a koje su takođe i članice NATO saveza, raspisale poternicu za predsednikom Rusije te da ni on sam ne bi pristao na to. Dodajući da bi takav događaj u Srbiji izazvao veliki osećaj nacionalnog ponosa.

- Mogućnost da Beograd bude domaćin je velika spoljnopolitička referenca koja će biti zabeležena u istoriji. Međutim vrlo je teško poverovati da bi Putin pristao da leti preko NATO članica ka Beogradu. U svakom slučaju odlično zvuči da Beograd bude domaćin razgovora i najznačajnijeg susreta - kazao je Darko Obradović

- Razgovori u Beogradu bi među građanima Srbije izazvali visok osećaj nacionalnog ponosa. Međutim takvi razgovori i ako značajni ne bi trebalo da idu u korist održivosti prevaziđene politike četiri stuba. Nisam siguran koliko je u interesu Srbije da ostane izvan zapadnih vojno-političkih integracija - zaključio je Darko Obradović

Foto: Foto: Miloš Rafailović

Kako sačuvati nacionalne interese?

U svim ovim pregovorima i inicijativama, ključno je pitanje kako sačuvati nacionalne interese Srbije. Očuvanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta, energetske sigurnosti, ali i balansiranje odnosa sa velikim silama, predstavljaju temelj svakog diplomatskog angažmana. Srbija se mora postarati da iz svih ovih inicijativa izvuče konkretne koristi za svoje građane – kroz bolju ekonomsku saradnju, poboljšanje infrastrukture, i jačanje unutrašnje stabilnosti.

- Nacionalni interesi Srbije moraju biti jasno definisani i postavljeni kao prioritet u svakom pregovaračkom procesu. Očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta je nezaobilazno, ali to nije sve. Srbija mora da se angažuje na tome da iz pregovora sa velikim silama, bilo da su u pitanju Rusija, EU ili SAD, izvuče konkretne koristi koje će se odraziti na poboljšanje svakodnevnog života njenih građana. U ovom trenutku, to znači ulaganje u infrastrukturu, otvaranje novih tržišta, i osiguranje energetske nezavisnosti. Bez toga, svaki diplomatski napor može da ostane samo na papiru. Dobar balans između očuvanja nacionalnih interesa i mudre ekonomske politike ključan je za dugoročnu stabilnost i prosperitet Srbije. Potrebno je da naša diplomatija bude pragmatična i da ima konkretne ciljeve – ne samo političke, već i ekonomske. - rekli su naši sgaovornici.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.