Izvršna naredba predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da suspenduje stranu pomoć na period od tri meseca, koja je uglavnom sprovođena preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Nacionalnog fonda za demokratiju (NED) odraziće se na nevladine organizacije kako širom sveta tako i u Srbiji, s obzirom da je nevladin sektor dobrim delom bio finansiran od strane ove agencije.
Da su USAID i NED finansirali nevladine organizacije u Srbiji lako je utvrditi odlaskom na web sajtove mnogih NVO iz naše zemlje gde je to i navedeno u listi donatora, a to je potvrdila i portparolka Bele kuće Kerolajn Levit koja je među, kako je nazvala, "suludim troškovima" USAID-a navela primer ulaganja 1,5 miliona dolara za unapređenje DEI (program raznovrsnosti, jednakosti i inkluzije) na radnima mestima u Srbiji, dok je britanski "Daily mail" naveo da je novac dodeljen pro LGBTQ+ grupi koja se zove Grupa "Izađi" za projekat "Radimo zajedno".
Euronews Srbija je kontaktirao Grupu "Izađi" kako bi dobio potvrdu istinitosti pisanja "Daily mail-a", kao i njihovog stava o izvršnoj naredbi Donalda Trampa o zamrzavanju finansija USAID-a, ali i odgovore na pitanja na kojim projektima je njihova NVO sarađivala sa USAID-om i NED-om, te koliko su sredstava od ovih američkih organizacija dobili od svog osnivanja.
Foto: EPA/Shutterstock
Aleksa Savić, izvršni direktor Grupe "IzađI", u svom odgovoru je naveo da "još uvek nemaju dovoljno informacija o obustavi finansiranja projekta 'Radimo zajedno'"..
"Pojedinosti razumevamo kroz sastanke sa donatorom (USAID), a dodatne informacije o posledicama postupaka američke vlade saznajemo iz medija i ne znamo u kojoj meri se odnose na rad našeg udruženja", naveo je Savić, dok na pitanje o ukupnoj količini sredstava koji su dobili od USAID-a nije dao odgovor.
Pored Grupe "Izađi", USAID i NED su bili donatori brojnih nevladinih organizacija u Srbiji, a izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa za specijalne misije, Ričard Grenel, je nedavno na društvenoj mreži "X" podelio informaciju da je USAID samo u periodu od 2020 do 2024. godine u Srbiji "potrošio 209 miliona dolara američkih poreskih obveznika".
"Vredni Amerikanci plaćaju poreze – političari u Vašingtonu rasipnički troše taj novac. Milijarde dolara daju se levičarskim nevladinim organizacijama kako bi sprovodile radikalne politike u drugim zemljama", napisao je Grenel.
Bez odgovora na pitanje koliko je USAID donirao novca
USAID i NED bili su donatori i Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Trag fondacije. Euronews Srbija je ovim organizacijama takođe poslao pitanje vezano za izvršnu naredbu Donalda Trampa. Pored toga tražili smo i odgovore na pitanja na kojim projektima su njihove NVO sarađivale sa USAID-om i NED-om, te koliko su sredstava od ovih američkih organizacija dobili od svog osnivanja.
Foto: printscreen
Do objavljivanja ovog teksta, CRTA nije odgovorila na postavljena pitanja, dok je izvršna direktorka Trag fondacije, Milka Damjanović, poslala svoj odgovor, ali nije otkrila koliko je ova organizacija dobila sredstava od svog osnivanja do danas.
"Iako smo zahvalni na ukazanoj prilici, u ovom trenutku nismo u mogućnosti da dajemo izjave, jer još uvek čekamo odgovore i prikupljamo podatke koji bi nam omogućili da o ovoj temi možemo govoriti na informisan i odgovoran način. Možemo potvrditi da se posledice već osećaju, s obzirom na trenutnu neizvesnost i očekivane dalekosežne efekte nedavno objavljenih izvršnih naredbi. Odluke će imati značajan uticaj na funkcionisanje civilnog društva, ali i drugih sektora koje ova podrška obuhvata u još značajnijem obimu, kako kod nas, tako i u svetu. Očekujemo da će mnogobrojne inicijative građana osetiti efekte ovih poteza, i da će to uticati na njihovo delovanje, finansiranje i održivost", napisala je Damjanović.
Koliko će Trampova izvršna naredba zaista uticati na rad NVO u Srbiji?
S obzirom da niko od kontaktiranih predstavnika nevladinih organizacija nije bio spreman da kaže koliko su im finansijskih sredstava od njihovog nastanka do danas donirali USAID i NED, teško je utvrditi koliko će izvršna naredba Donalda Trampa zaista uticati na njihov dalji rad, s obzirom da je teško utvrditi koliki procenat donacija ili grantova čine ove dve agencije vlade SAD.
Procenu dodatno otežava činjenica da je NED neposredno pre dolaska na vlast Donalda Trampa sa svog sajta uklonio pretragu grantova, dok je USAID nedavno učinio isto, da bi potom sajt te agencije bio i potpuno ugašen.
Ipak na osnovu nekih podataka sa arhiviranih sajtova, može se otkriti bar deo finansijskih sredstava koje su dobile NVO u Srbiji. Kada se to uporedi sa finansijskim izveštajima koje neke od navedenih nevladinih organizacija prikazuju na svojim web sajtovima, moguće je dobiti bar maglovitu sliku o tome koliko će Trampova izvršna naredba uticati na njihov dosadašnji budžet.
CRTA dobijala grantove od USAID-a, ali i drugih fondova
Tako je za inicijativu "Otvoreni parlament" 2015. godine USAID opredelio 300.000 dolara za organizaciju CRTA, u periodu od 2015. do 2017. godine, kako pokazuju podaci USAID-a i usaspending.gov.
Foto: Foto: Shutterstock, Reuters
Naredne, 2016. godine u martu, obezbeđeno je 450.000 dolara za inicijativu "Real say on policy", sa ciljem unapređenja komunikacije građana i njihovih izabranih predstavnika, istaknuto je na sajtu CRTA.
"Izgradnja poverenja između građana i njihovih predstavnika, stvaranje prostora za uključivanje građana u procese donošenja odluka, razvoj mehanizma za prosleđivanje predloga građana ka parlamentu, čine osnovne elemente ove inicijative. Pored CRTE, vodeći partneri u ovoj incijativi su Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Trag fondacija i Slavko Ćuruvija Fondacija dok će kroz samu realizaciju biti podržano 20 organizacija civilnog društva i medijskih organizacija", navode oni.
U periodu od aprila 2018. do oktobra 2022. godine obezbeđen je i grant u vrednosti od 2.500.000 dolara za razne aktivnosti CRTA-e, govore podaci usaspending.gov, a raspoređeni su tako da je 400.000 dolara opredeljeno za "građanske akcije za odgovornost" u aprilu 2018. godine.
Preostala sredstva su opredeljena za povećanje ukupnih sredstava za već preduzete akcije i inicijative, gde je bilo potrebno više sredstava za realizaciju.
Na kraju, u avgustu 2023. godine obezbeđeno je 1.600.000 dolara za aktivnosti kojima je "USAID/Srbija kroz aktivnost integriteta izbora (EIA), USAID/Srbija traži da podrži lokalnu organizaciju ili koaliciju lokalnih organizacija da sprovode posmatranje nacionalnih i lokalnih izbora i promovišu značajne izborne reforme. Aktivnost će istraživati inovativne načine za ostvarivanje značajne izborne reforme", navedeno je u opisu na usaspending.gov.
Za istu aktivnost je u januaru 2025. godine opredeljeno 1.295.000 dolara, što sve ukupno čini 2.895.000 dolara sredstava za ovu aktivnost koja su opredeljena na period do avgusta 2028. godine.
Foto: EPA
CRTA nije bila korisnik samo sredstava USAID-a, već je i u tri granta dobila sredstva Stejt Departmenta i to 99.989 dolara u periodu jul 2021. do juna 2022. godine za "podršku civilnom društvu u monitoringu i prijavi izborne korupcije tokom predizborne kampanje u Srbiji".
Stejt Department je i u periodu od jula 2022. godine do decembra iste godine dao grant od 24.990 dolara za pomoć "projektu razotkrivanja anti-zapadnih dezinformacija i propagandnog narativa u Srbiji".
Takođe, ista agencija je za period od septembra 2021. godine do juna 2022. godine opredelila 45.488 dolara za podršku projektu "Tvoj glas-tvoje pravo".
Dakle, prema dostupnim podacima, CRTA je kroz USAID grantove dobila najmanje 6.145.000 dolara, a od Stejt Departmenta 170.467 dolara što zajedno čini 6.315.467 dolara.
Ipak, to predstavlja tek negde oko trećine donacija odnosno grantova koje je dobila CRTA. Sveukupna sredstva o kojima je CRTA obavestila javnost kroz objavljene finansijske izveštaje na svom sajtu, od 2011. do 2023. godine koja su organizaciji donirana su u vrednosti od 1.979.854.000 dinara, odnosno oko 17.500.000 dolara za prethodnih 12 godina. U taj zbir nisu uračunata sredstva koja su dobijena 2024. i 2025. godine.
Pored USAID-a i NED-a, a među najvećim donatorima CRTA-e su Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), Fondacija Braće Rokfeler, Ambasada Velike Britanije itd. Tu se posebno ističe SIDA koja je, prema finansijskim izveštajima CRTA-e, ubedljivo najveći donator poslednjih par godina.
Trag fondacija dobila oko 28 miliona dolara, od čega gotovo 5,5 miliona od USAID-a
Trag fondacija, koja se do 2013. godine zvala "Balkanski fond za lokalne inicijative" (BCIF), takođe je kroz nekoliko grantova dobila značajna sredstva za svoj rad od organizacije USAID, a saradnja je, prema dostupnim informacijama, počela u julu 2013. godine kada je 235.000 dolara opredeljeno za inicijativu "Reforma zdravstvene zaštite", za projekat koji je trajao do 2015. godine.
Zatim je u martu 2015. godine opredeljeno novih 300.000 dolara za "Filantropiju za lokalne zajednice".
Na kraju, USAID je opredelio i 4.950.000 dolara u periodu od marta 2023. godine do februara 2028. godine, i to 3.450.000 dolara za projekat "jačanja građanskog aktivizma Srbije i povećanje angažovanja građana u razvoju zajednice i procesima reformi", a u nastavku sprovođenja ovog projekta dodatna sredstva u vrednosti od 1.500.000 dolara su dodeljena u septembru, odnosno novembru 2024. godine.
Dakle, prema dostupnim podacima, Trag fondacija je kroz grantove od USAID-a dobila najmanje 5.485.000 dolara.
Baš kao što je slučaj i sa CRTA, to predstavlja samo deo ukupnih finansija koje je Trag fondacija dobila, a na njihovom sajtu su dostupne informacije o finansijama organizacije od 2004. do 2021. godine, koje su prikazane kroz finansijske izveštaje revizora.
Prema tim podacima, BCIF je od 2004. do 2012. godine ostvario ukupne prihode od donacija i grantova u vrednosti 767.187.119,97 dinara, što iznosi oko 6.500.000 evra.
Nakon promene imena, Trag Fondacija je od 2013. do 2021. godine ostvarila ukupno 2.517.960.253 dinara, odnosno oko 21.500.000 evra, što je sve ukupno od oko 28 miliona evra donacija odnosno grantova koje je organizacija dobila od 2004. godine. Na sajtu ove organizacije nema finansijskih izveštaja za period pose 2021. godine, tako da nije poznato koliko su sredstava dobili od tada do danas.
USAID sarađivao i sa privatnim kompanijama u Srbiji
USAID nije sarađivao samo sa nevladinim sektorom u Srbiji, nego je učestvovao i u brojnim projektima vezanim za pravosuđe i i lokalne samouprave, ali i sa privatnim firmama. Tome u prilog govori primer ICT Hub d.o.o. koji je nastao kao projekat dvogodišnje saradnje USAID-a i dve uspešne srpske kompanije, kako se navodi na sajtu ICT Hub-a.
Projekat je pokrenut od strane USAID-a u saradnji sa Orion Telekomom, DNA Communications, Srpskom asocijacijom menadžera i Serbian Private Equity Association i trajao je od 2013. do 2015. godine.
Za taj projekat je izdvojeno 300.000 dolara od strane USAID-a, kako se navodi na sajtu USAID-a među arhiviranim dokumentima, dok su partneri obezbedili 405.000 dolara, a na sajtu usaspending.gov da je grant u vrednosti od 300.000 dolara isplaćen 14.1.2014. godine za "projekat razvoja radne snage".
Takođe, ICT Hub-u je u iste svrhe od strane USAID-a dodeljeno 220.436 dolara 3. maja 2018. godine, pokazuju podaci na usaspending.gov, a definitivno najveći projekat koji su pokrenuli ICT Hub d.o.o. i USAID je "Srbija inovira", koji je prema podacima sa sajta ICT Hub-a pokrenut 2021. godine i traje i dalje.
Za ovaj projekat, koji je označen kao superklaster, prema usaspending.gov je ukupno opredeljeno 6.077.652 dolara, a projekat je finansiran od 27. januara 2021. godine do 24. jula 2024. godine u ovom iznosu, dok su sredstva namenjena za aktivnosti superklastera u Srbiji, kao i za aktivnosti "Srbija inovira", te kao pomoć USAID-a.
Euronews Srbija je kontaktirao izvršnog direktora ICT Hub-a, Kostu Andrića, želeći njegov komentar povodom izvršne naredbe Donalda Trampa o zamrzavanju sredstava USAID-a, ali on nije želeo da daje svoj komentar.
"Razumem važnost teme i nadam se da ćete pronaći relevantne sagovornike koji mogu doprineti razgovoru", kazao je Andrić.
Akademska zajednica mogla je biti inicijator razgovora, ali suprotno sopstvenoj ulozi, Rektorski kolegijum je, u dogovoru sa studentskim plenumom, rekao „Ne“. Alternativa za dijalog za sada ne postoji. Utvrđeno je da se samo preciznim izlaganjem, pažljivim slušanjem i konstruktivnim razgovorom može razumeti da tišina nije znak šanse, već znak propuštenih prilika.
PRedsednik Stranke demokratske akcije Sandžaka (SDA) Sulejman Ugljanin izjavio je danas da se o učešću u eventualnim izborima može razgovarati tek nakon formiranja prelazne vlade, prenio je radio Sto plus.
Miloš Pavlović, student Medicinskog fakulteta u Beogradu, postao je meta brutalnih pretnji nakon što je javno govorio na skupu Srpske napredne stranke (SNS) u Jagodini.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Akademska zajednica mogla je biti inicijator razgovora, ali suprotno sopstvenoj ulozi, Rektorski kolegijum je, u dogovoru sa studentskim plenumom, rekao „Ne“. Alternativa za dijalog za sada ne postoji. Utvrđeno je da se samo preciznim izlaganjem, pažljivim slušanjem i konstruktivnim razgovorom može razumeti da tišina nije znak šanse, već znak propuštenih prilika.
Ruska vojska je danas „strašan neprijatelj“ i znatno smrtonosnija nego pre početka rata u Ukrajini, upozorio je general-potpukovnik Majk Elvis, jedan od najviših britanskih oficira u komandnoj strukturi NATO-a.
Nemačka više ne govori o ratu u Ukrajini samo kao o krizi koju treba prebroditi slanjem pomoći Kijevu. Berlin sada sve otvorenije gradi sopstveni vojni odgovor na ono što naziva dugoročnom pretnjom iz Rusije, uz ubrzano jačanje odbrambene industrije, proizvodnje dronova i saradnje sa ukrajinskim vojnim strukturama.
Moskovljanka Marija prešla je hiljade kilometara kako bi se poklonila Pojasu Presvete Bogorodice, a za Informer otkriva zbog čega je baš došla u Beograd.
Kubanka Angela Estrada doselila se u Srbiju pre samo 9 meseci, a već sada gotovo u potpunosti govori srpski jezik i, kako kaže, ne može bez srpske rakije.
Kompanija "Starbaks" odlučila je da povuče svoj sistem veštačke inteligencije za brojanje zaliha samo devet meseci nakon što je uveden u prodavnice širom Severne Amerike, nakon što su se pojavili problemi u poslovanju.
Policija u Novom Sadu uhapsila je L. M. (22) iz Niša, zbog sumnje da je učinio krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.
Prava drama, nalik scenama iz filmova strave i užasa, odigrala se večeras u zeničkom naselju Crkvice - vozilo bez vozača povredilo je čak četvoro ljudi.
U Specijalnom sudu u Beogradu danas je vladala izuzetna tenzija tokom suđenja kriminalnoj grupi optuženoj za učešće u ubistvima "škaljaraca" Igora Dedovića i Stevana Stamatovića u Atini, kao i Alana Kožara i Damira Hadžića na Krfu.
Jedan muškarac je poginuo kada je kamion sa drvima izleteo sa puta, probio ogradu i uleteo u jednu kuću danas oko 17 časova u kragujevačkom selu Velike Pčelice.
Japanski ministar odbrane Šinzo Koizumi pozvao je na hitno održavanje i jačanje pouzdanog odbrambenog sistema za ostrvo Hokaido, a kao glavni razlog naveo je pojačane "ruske vojne aktivnosti na Dalekom istoku".
Politički analitičar Andrej Klincevič analizirao je u televizijskom programu zbog čega se trenutni pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Kine posmatraju kao direktan pokušaj da se izbegne frontalni sukob između dva globalna centra moći.
Nemačka više ne govori o ratu u Ukrajini samo kao o krizi koju treba prebroditi slanjem pomoći Kijevu. Berlin sada sve otvorenije gradi sopstveni vojni odgovor na ono što naziva dugoročnom pretnjom iz Rusije, uz ubrzano jačanje odbrambene industrije, proizvodnje dronova i saradnje sa ukrajinskim vojnim strukturama.
Sidni Svini je poslednjih dana u centru pažnje zbog eksplicitnih scena u trećoj sezoni serije "Euforija", a pojedini stručnjaci sada analiziraju kako bi se takav imidž mogao odraziti na njenu karijeru.
Glumica Maja Sabljić osvojila je publiku širom bivše Jugoslavije ulogom simpatične službenice i Mišine ljubavnice u komediji "Druga žikina dinastija" koji je u bioskope izašao davne 1986. godine.
Glumac Žarko Laušević se jednom prilikom tokom svog života prisetio užasnih scena iz američkog zatvora u kojem je boravio 2009. godine. Glumac je tada ispričao da su ljudi umirali oko njega i da nisu jeli po 16 sati.
Sa toplijim danima pojavljuju se ose, koje lako pokvare uživanje na terasi. Postoji prirodno rešenje koje sve više ljudi koristi kako bi mirno uživali u letu bez napornih insekata.
Pakovanje za put često zna da bude naporno, naročito kada se pakuje kozmetika. Postoji praktičan trik koji koristi samo jednu stvar koju skoro svako već ima kod kuće ili može kupiti za sitan novac - običan balon
Gugl je počeo da uvodi novu bezbednosnu funkciju za Android uređaje pod nazivom Intrusion Logging, koja služi za otkrivanje mogućih napada i analizu telefona koji je možda kompromitovan.
Proteklog vikenda sin američkog predsednika Donalda Trampa organizovao je raskošno venčanje sa Betinom Anderson na Bahamima, a izostanak prve dame dodatno je podstakao nagađanja i pitanja o njenom neučestvovanju na važnom porodičnom slavlju.
Jedna devojka je na društvenoj mreži TikTok šokirala javnost podelivši neverovatnu priču o tome kako ju je rođena majka tokom bombardovanja 1999. godine, usled potpune panike, ostavila na čuvanje pevačici Miri Škorić.
Privatni životi poznatih neretko podsećaju na scenarije za telenovele. Dok neki daju sve od sebe da intimu sakriju od očiju javnosti, priče o vanbračnoj deci domaćih zvezda godinama su punile novinske stupce.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar