Cifre ne lažu: Bahar je uspeo nešto što Miloje, Deki i Miloš nisu...

Trener Barak Bahar doveden je da uradi ono što je uprava smatrala da nisu mogli Vladan Milojević, Dejan Stanković i Miloš Milojević. I uradio je - jedini je od 2017. godine oterao Zvezdu u zaostatak od šest bodova za vodećim Partizanom.

Podeljena su bila mišljenja javnosti kada je klub, u vreme dok je Miloš Milojević gazio ka osvajanju titule i Kupa, rešio da dovede novog trenera. Bilo je onih koji su mislili da tadašnji Zvezdin strateg nije čovek za velika dela i da je možda dobro da dođe neko ozbiljan ako se već klubu smeši direktan plasman u ligu šampiona. Sa druge strane, mnogi su verovali da nije dobro smenjivati čoveka kojem je lepo išlo, koji je umeo sa ekipom i poznavao dobro Crvenu zvezdu.

Foto: Starsportphoto©

Ipak, procena rukovodstva bila je da Zvezdi treba ozbiljan stručnjak sa iskustvom igranja Lige šampiona, čvrstog mentalnog sklopa i neko ko neće prezati da postavi zvezde i zvezdice u timu na svoje mesto. Bajke je ovdašnja javnost slučala o Baraku Baharu i pre nego što je on sam kročio na tlo Srbije. A izgleda da su i Baharu napričane bajke pre dolaska ovde. Jer kada se ekspedicija crveno-belih pojavila u skupim odelima, pa odsela u najskupljem hotelu, pa predstavila projekat po kojem će biti dostojna okršaja sa evropskim velikanima, Bahar je verovatno imao subjektivni osećaj da ide u krajnje uređen sistem, gde će raditi sa 11 majstora na terenu.

Sačekala ga je nešto drugačija realnost. Umesto u bajku, upao je u dramu. Dovedeno je nekoliko, za naše uslove, potencijalno odličnih, a sasvim sigurno skupih igrača. Međutim, pitanje je jesu li oni zaista bili ono što je Bahar očekivao. Nadao se igrački koju samo navije, a onda dalje radi sama posao. Umesto toga, dobio je lego kockice koje mora sam da složi, da bi ličile na nešto. Ono najvažnije - niko mu nije objasnio da u eliti možda i ima pravo na kiks, ali da se u Superligi teško prašta.

Od 2017. godine za zvezdaše je počelo novo računanje vremena. Osvojeno je uzastopno šest titula, sedmio put zaredom igra se grupna faza nekog evropskog takmičenja. promenila su se trojica trenera - Vladan Milojević, Dejan Stanković i miloš Milojević. Svako od njih znao je klub kao svoju kuću i znao je šta se ne prašta. Nijednom od trojice nije bilo potrebno objašnjavati da se titula podrazumeva, da se utakmice u Superligi ne gube, mada bi se to 2017. godine i oprostilo, ako se uzme u obzir da nije bilo veće plate u ekipi od 300.000 evra. E baš to Baharu niko nije lepo objasnio. Možda i jeste, ali on te reči nije ozbiljno shvatio. Trebalo je tri puta dnevno, uz doručak, ručak i večeru da ponavlja da sa ovim timom mora, ne samo da pobeđuje, nego da uliva strah u kosti protivnicima. Da niko i ne pomišlja da odnese makar jedan bod sa "Marakane". Umesto toga, izgubio je od Čukaričkog, Pa Voždovca, a onda odigrao nerešeno sa TSC-om. I sada je na minus šest bodova u odnosu na vodeći Partizan. 

Foto: Starsportphoto

Od kada je na "Marakani" počelo ovo računanje vremena, nijedan trener nije napravio tako veliki zaostatak. Pamti se dobro ona zima 2022. godine, kada je Partizan imao pet bodova više. Zvezda je tada bila na pripremama u Turskoj, a igrači su kao papagaji svaki dan ponavljali da se spremaju da nadoknade zaostatak i osvoje titulu. Verovali su u to, verovao je i njihov trener Dejan Stanković. Malo ko je kao taj čovek verovao u Zvezdu. Oni najsumnjičaviji, čiji posao nije da veruiju, nego da ozbiljno pristupe rešavanju problema, vadili su statistiku, a ona nije bila optimistična. Jer malo ko je u Superligi uspevao da nadoknadi pet bodova zaostataka. Uspela je Zvezda te godine i osvojila titulu, a ovo sada je veći izazov.

Raštimovana ekipa deluje kao skup pojedinaca koji su čuli da je Beograd lep grad za život, pa još za primanjima kakav prosečan stanovnik ove zemlje neće zaraditi za ceo život, onda je privilegija biti ovde. Fali im izgleda svest o tome da igranje za Zvezdu ne podrazumeva samo mečeve sa Mančester sitijem, Lajpcigom i bernom u eliti. Za Zvezdu mora sa jednakim žarom da se igra i protiv TSC-a i protiv Radnika i protiv Sitija. O tome je sinoć čas mogao da drži Katai, kad je ušao u igru u 84. minutu da vadi kestenje iz vatre. O tome su im na kraju lekciju održali navijači, kada su poručili da igraju k`o pi*ke, a Baharu uručili žuti karton. 

Možda se i izvuče Izraelac sa žutim kartonom, možda uspe da preokrene ovih minus čest, možda na kraju zaista i osvoji titulu, ali ništa od toga neće promeniti činjenicu da je ovaj Bahar bleda kopija onog što je najavljivano. Sinoć je mogao mirno da spava, ne brinući za svoj status, jer uprava ga za sada neče terati. Ali ako ima imalo savesti i radne etike, onda verovatno oka nije sklopio. Jer već u subotu ga čeka Radnik i nova muka u Superligi, a u utorak okršaj sa Lajpcigom u Ligi šampiona. Sa ovakvom igrom, to će delovati kao da devojka u sandalama na štiklu krene kroz livadu prekrivenu snegom...