JUTRO POSLE: Tačka na kompromise i povratak “Piksibolu” jedini spas

Bili smo na ivici ambisa i delovalo je neizbežnim da se strovalimo na dno. Bili smo klinički mrtvi, duša je već počela da se odvaja od tela… Koferi su već bili spakovani za povratak kući posle grupne faze…ponovo!

Resetovao nas je Luka Jović. Elektrošok, udah, imamo puls – živi smo. Gol u poslednjim sekundama meča sa Slovenijom odmakao je „orlove” od ponora makar za nekoliko dana, vratio nas je u život i raspakovao nam kofere.

 

Foto: EPAIMAGES

Svanulo je jutro posle, verovatno mnogi u taboru srpskog tima nisu ni spavali, niti će sve do 25. juna uveče i meča sa Danskom. Milion je pitanja, ali obrni-okreni čini se da je samo jedan odgovor. Srbija mora da se vrati korenima, da batali trule kompromise, da se ogluši o „uvređene mlade” i počne ponovo da igra “Piksibol” s početka mandata Dragana Stojkovića.

Na prvom mestu to znači da Srbija mora u meču odluke, meču godine i decenije, da odigra u formacji sa tri štopera, ofanzivnim bekovima, šestoricom igrača u veznom redu i jednim napadačem! To su igra i formacija koje su proslavili “orlove” u onim kvalifikacijama za Katar o kojima svi pričamo sa setom skoro pune tri godine! Sve posle toga bilo je prepuno improvizacija, traženja, lutanja, pokušavanja... Da se igra drugačije, ofanzivnije, kreativnije, brže, čvršće... I svi pokušaji prošli su neslavno.

Foto: Starsportphoto

Deluje, da je selektor Stojković, koji je do čuvene lisabonske noći bio beskompromisan u izboru i opredeljenju, podlegao pritiscima i počeo da pravi previše kompromisa. Sigurno nije lako namiriti sujete svih reprezentativaca, pogotovo onih koji smatraju da kvalitetom, stažom u reprezentaciji ili sezonom u klubu zaslužuju da se nađu u startih 11. Pravljene kompromisa i uguravanje u prvu postavu svih “zaslužnih građana” dovelo nas je u ono stanje s početka priče. Jovićev elektrošok nas je povratio u život, ali i dalje smo na aparatima.

Da uprostimo. Srbija ne može da igra sa dva špica kao što su Mitrović i Vlahović, jer ni protiv Engleske, ni protiv Slovenije, a bogami ni u nekoliko pokušaja pre toga, takva postavka ništa nije donela u mečevima sa ozbiljnim i školovanim protivnikom a Danska to jeste. Saradnja naših golgetera skoro da ne postoji, jedva da dodaju loptu jedan drugom, a golove svakako ne nameštaju, dok je doprinos defanzivi sveden na minimum. Jasno je da je pred Piksijem u tom slučaju epska dilema. Odabrati najboljeg strelca u istoriji reprezentacije i čoveka koji se u dresu Srbije pretvara u zver, bez obzira kako mu ide u klubu. Ili se opredeliti za mlađeg, agilnijeg, bržeg, koji na EP dolazi iz neuporedivo jače lige, moćnijeg kluba i posle 16 golova u žešćoj konkurenciji! Naravno da izbor nije lak, ali gore od pravljenja izbora je pravljenje (trulog) kompromisa.

Foto: Starsportphoto

 

Postavljanje samo jednog špica osnovni je uslov da bi u veznom redu od prvog minuta mogli da se nađu Dušan Tadić i Sergej Milinković-Savić. Obojica su ofanzivno orijentisani i limitirani u pogledu odbrambenih zadataka. Da bismo pojačali kreativnost s njima dvojicom, zadržali loptu u nogama i diktirali ritam utakmice, onda iza njihovih leđa moraju da dejstvuju još jedan centralni vezni i obavezno dvojica defanzivno orijentisanih igrača srednjeg reda. Tako je u fudbalu, tako je i u životu generalno. Da bi genijalcima pružio prostor i slobodu da njihova inspiracija dođe do izražaja, mora neko drugi za to vreme da obavlja sve prljave poslove. Konkrento u ovom slučaju, da kvari igru rivala, da se “bije” na sredini terena, da pomaže odbrani, da krpi rupe u defanzivi.

Automatski bi trebalo i da dvojica defanzivnih veznih daju nešto veću slobodnu krilnim igračima, odnosno ofanzivnim bekovima. Ako sebi uz bok bude imao i stopera Miloša Veljkovića i recimo odmah jedan korak iza ili s druge strane Nemanju Gudelja, onda će se i Andrija Živković manje trošiti u defanzivi, pa će imati više snage i koncentracije da u napadu „proda foru”, predribla, probije u šeasnaesterac, a ne da sa dušom u nosu čeka samo da centrira. Pa još ako pogodi srce šesnaesterca – da pevamo!

Foto: Starsportphoto

 

Isti je slučaj i sa levim bokom, ma ko da ga bude pokrivao. Da li ponovo iskusni Filip Mladenović, da li nedorečeni Mijat Gaćinović ili možda džoker Veljko Birmančević. Svi oni znaju da igraju fudbal, svi znaju da dejstvuju po strani i to rade cele sezone u klubu, ali je potrebno i u reprezentaciji stvoriti idealne uslove u kojima će svi koji su na terenu moći da dođu do izražaja! Ne da svi dobiju minute! Ne da svi budu na terenu! Nego oni koji jesu na terenu, a na selektoru je da izabere i stane iza svoje odluke, da dobiju idealne uslove da iskažu vrline i sakriju mane!

Foto: Informer

 

I onda ćemo ponovo moći da igramo “Piksibol” – onaj fudbal iz kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2022, kad se znalo ko šta radi na terenu, kad je selektor insistirao na golovima, pobedama, ali i utisku! Kad je živeo za to da igramo najlepši fudbal u Evropi, a ne „umirao” na klupi i bio u licu beo kao košulja koju nosi. I gotovo nemoćan da bilo šta promeni. Promene su potrebne pre utakmice.