IDEM KA SEVERU, SVI SKAČU, URLAJU, STADION SE TRESE... Šaponjić za Informer.rs o derbiju, Partizanu, Veljkovim savetima, Čolovim treninzima... (VIDEO)

Ivan Šaponjić je ostvario snove u Partizanu, osvojio titulu sa crno-belima, sa reprezentacijom Srbije postao šampion sveta, obukao dres Atletiko Madrida, a danas rešeta mreže u Slovačkoj

U intervjuu za Informer.rs, tokom razgovora sa Kristinom Maksimović, prisetio se Ivan Šaponjić, fudbaler  početaka, prvog derbija, osvajanja zlata sa mladom reprentacijom, sticanja iskustva u Atletiko Madridu...

Partizan je najveći

U Partizan ga je, kada je bio samo šesti razred, doveo legendarni Dušan Trbojević, nekadašnji fudbaler Partizana, trener u Omladinskoj školi i skaut, koji je crno-belima podario mnogo talenata, a koji su kasnije imali značajnu ulogu u Humskoj, ali i u evropskim ekipama.

- Igrao sam sa Slobodom na turnir u Arilju, kada su došli Zvezda i Partizan. Posle tog turnira je moj otac pričao sa pokojnim Trbojevićem koji me doveo u Partizan. Bio sam peti ili šesti razred osnovne škole. Trobojević mi je pričao lepe stvari o klubu i tada smo odlučili da idem u Partizan. Partizan je kod nas najveći klub, što se mene tiče, imali smo dobru ekipu, mnogo sam napredovao kroz Partizanovu školu, koja je jedna od najboljih u Evropi. Partizan mi je sve dao, pored Zlatara i Slobode. Mnogo sam naučio, drago mi je što sam prošao Partizanovu školu - kazao je za Informer Ivan Šaponjić.

 

Foto: Starsportphoto

Šaponjić je u prvom timu Partizana debitovao sa 16 godina, tri meseca i 28 dana i ušao u klupsku istoriju. On je tada pretekao Dejana Markovića koji je imao 16 godina, četiri meseca i 26 dana. Kasnije je Ivana Šaponjića nadmašio Dušan Vlahović, koji je debitovao sa 16 godina i 23 dana. 

- Nikada neću zaboraviti taj trenutak. Igrao sam za omladince u Novom Sadu protiv Vojvodine. Tada sam bio kapiten, bilo je 0:0 u tom meču. Posle utakmice smo bili nervozni i u autobusu mi je trener rekao: "Šapo, pričao sam sa ljudima iz prvog tima i sutra ideš na trening sa njima, nadam se da ćeš debitovati". Sledeće nedelje smo igrali sa Spartakom. To mi je bila želja, da debitujem za Partizan. Očekivao sam poziv, ali možda ne tako rano, igrao sam dobro, postizao golove, u tom momentu se neko od napadača povredio i mene su zvali. Trener je bio Vuk Rašović, dobro sam trenirao, video je da mogu i uvrstio me je u ekipu za meč sa Spartakom. Tada sam debitovao, to je najlepši osećaj koji sanja svaki dečak sa 16 godina koji igra u Partizanu. Bio sam ponosan.

Derbi, stadion se trese

Dejan Joveljić nedavno je pričao o pritisku tokom igranja u Zvezdi, tokom derbija, koji nikada kasnije nakon crveno-belih nije osetio.

- U Partizanu i Zvezdi imaš pritisak od mlađih kategorija, moraš da pobediš svaku utakmicu. I derbiji u omladinskim kategorijama su važni, meni je dobro išlo, davao sam golove, asistirao... pobeđivali smo. Navikao sam na pritisak. Veliki sam navijač Partizana, pa sam i kao klinac išao na utakmice - kazao je Šaponjić i prisetio se prvog derbija.

 

Foto: Starsportphoto

-  Sećam se debija u derbiju. Deset dana ranije se oseti pritisak, imao sam 17 godina, ali sam ušao u meč smiren, sa klupe. Bila je jedna situacija posle samo minut ili dva. Usledio je prekid za Zvezdu, vraćam se, idem ka severu, vidim svi skaču, urlaju, stadion se trese, stanem u liniju tu je bio Luka Jović, moj prijatelj... Tu scenu nikada neću zaboraviti, neverovatan osećaj. Bilo je mnogo i naših navijača. Odigrali smo 0:0, što nam je odgovaralo, mislim da smo imali pet bodova prednosti, pobedili smo sve do kraja i osvojili titulu. To je bio san, zaigra sam za prvi tim i osvojio titulu.

Novi Zeland? Naježim se 

Zlatna medalja na Svetskom prvenstvu sa reprezentacijom Srbije, retko ko može da se pohvali sličnim uspehom.

- Naježim se kada mi neko spomene taj period - kaže zlatni "orlović" sa Novog Zelanda i nastavlja:

- Kada me pozvao Veljko Paunović bio sam blago šokiran, jer sam igrao za prvi tim. Rekao mi je: "Spremi se, hoću da budeš prvi strelac". Bio sam u šoku. Proradio mi je adrenalin, imao sam dobar osećaj. Čim smo krenuli osetio se da ćemo napraviti nešto veliko. Izgubili smo od Urugvaja, ali su Veljko i svi ljudi u timu napravili neverovatnu atmosferu... Ja sam promašio dve dobre šanse, naši ljudi su me malo "hejtovali". Pričao sam posle meča sa Veljkom dva ili tri sata, a posle toga sam imao osećaj da sam postigao tri gola. Izvlačio je maksimum iz svih igrača, koji su bili na terenu ili nisu. Kao tim smo bili povezani i napravili najveći uspeh u srpskom fudbalu.

Sa seniorskim timom Srbije je nažalost bila druga priča. 

- Došao je period posle Svetskog kada sam otišao u Benfiku, pa sam bio na pozajmici u Belgiji, pošto u Portugalu nisam igrao za prvi tim, ali sam igrao u mladoj reprezentaciji. Iskreno, bilo je teško da me pozovu u reprezentaciju, nisam imao kontinuitet. Realan sam što se toga tiče. Nije bio trenutak i bilo je tada mnogo boljih i iskusnijih igrača.

Foto: Starsportphoto

Usledio je veliki transfer u Atletiko Madrid, mnoge je možda iznenadio, ali ne i Šaponjića, jer je znao da su ga pratili godinu dana.

- To je bio šok za sve, i menu, ali verujem i sebe, znam da imam kvalitet. Prihvatili su me sjajno u Atletiku, verovali su u mene, pričao sam sa Simeoneom, bilo je u planu da odradim pripreme, da vide da li sam fizički na nivou. Teško je proći pripreme, ali cela ekipa, igrači, trener, su me odlično prihvatili. Znao sam šta treba da radim, Jan Oblak i Stefan Savić su mi rekli kako da se ponašam na terenu, van terena...

Atletiko je nerealan

Ne gazi bez razloga nemilosrdno Čolina mašinerija, vlada vojnička disciplina, a Ivan Šaponjić je jedan od vojnika koji zna kakav dril vlada na treninzima.

- Pre dve nedelje... tri treninga dnevno, ustajanje u sedam ujutru, nerealno naporni treninzi. Dobro sam odradio pripreme, svi su bili zadovoljni. Pričao sam sa Simeonom na početku prvenstva kada mi je rekao da je zadovoljan. Tada su Morata i Kosta bili u napadu, Kosta je bio povređen, i rekao mi je da budem spreman, da se fokusiram...To mi je bio vetar u leđa. Posle sam saznao da je novim igračima jako teško da stupe u kontakt sa Simeoneom. Bio sam svestan da je zadovoljan, dobio sam na samopouzdanju, svi su me bodrili u ekipi. Nikada neću zaboraviti pripreme i početak koji je dobro počeo. Bio sam tamo dve godine, ali na svakom treningu moraš da budeš fokusiran 200 odsto. Ako si neka sredina bolje da ne izađeš na trening. To mi je najveći utisak, daje se maksimum na svakom treningu. Nema opuštanja, svi znaju koja je filozofija i kako igra Atletiko, od prvog do 90. minuta. Tako je i na treningu svaki dan. Napravili su takvu grupu igrača gde svi imaju pobednički mentalitet. Ima situacija na treningu kada dođe do sukoba jer su svi agresivni, žele pobedu, to je nerealno, a tako je i  na utakmici. 

Foto: Reuters

A tek navijači Atletika!

- Nisam imao veliki minutažu ali sam imao podršku navijača, nisam mogao da verujem, to me je držao. Niko ne zna šta sam prošao pre Atletika, koliko sam radio, trudio sam se da bih došao do Atletika.  Bio sam uveren u svoj kvalitet i danas tako razmišljam. Preveliko je iskustvo, to su najveća napadačka imena, treninzi, rad sa Čolom, pomoćnicima, fizički i taktički sam dosta napredovao u Atletiku. I van terena, kada su svi stariji od mene, postave se tako da ih slušam šta pričaju i rade i trudio sam se tako da bude, jer su veliki profesionalci.