DETALJI ZA KOJE NIKO NIJE ZNAO! Otac nekadašnjeg Zvezdinog golgetera progovorio o porodičnim tajnama!

Saša Pešić, otac fudbalera Aleksandra Pešića u knizi "Važan je kraJ" progovorio je o odnosu sa sinom

Ovo je priča o porodici koja je postala nesrećna onda kada je trebalo da uživa u sreći i blagodetima zajedništva i zajedničkog truda“, poruka je knjige "Važan je kraj", koju je, kao izdanje autora Saše Pešića, objavila štamparija „Riža“

Knjiga “Važan je kraj”, koja je ovih dana izašla u luksuznoj i majstorski urađenoj opremi kraljevačke “Riže”, i pored tematike koja je daleko od razbibrige i zabave u vreme epidemije, predstavlja ozbiljno i vredno delo, iako je u pitanju prva knjiga čoveka koji, verovatno, nikada nije ni pomišljao da se lati pera u spisateljske svrhe. Najkraće rečeno to je knjiga dokumentarističke proze koja se širi u mnogim pravcima, obuhvatajući celokupnost života u današnje vreme, sa svim onim primesama i nijansama koje ga čine. Tako se ova knjiga može čitati i kao psihološka drama, sociološka kritika, pa i kao lakši triler jednostavnog zapleta, ali teških scena i neizvesnog kraja. Ono što je takođe zanimljivo jeste da je sam pisac u uvodu najplastičnije, najsažetije i vrlo jasno odredio sebe kao pisca i objasnio šta ga je navelo da napiše knjigu.

- Dragi moj čitaoče, pred Tobom je jedna tužna knjiga, ili knjiga tuge i teškog razočaranja. Možda bi čak bilo najbolje reći – potresna, pošto su nas učili da knjige ne mogu da budu tužne, a ljudi mogu, bar poneki i bar još neko vreme. Ono što je njen sadržaj, smešten među ove ljupke korice, možda i neće svakog da rastuži, to mi nije ni bio cilj, ali sam siguran da nikoga neće ostaviti ravnodušnim, budući da je pisana iskreno i na osnovu činjenica koje su očigledne i dostupne svakome ko u njih posumnja - ističe Pešić u knjizi.

Saša Pešić je u knjizi progovorio  o poodičnim odnosima.

 Ovo je priča o jednoj porodici koja je postala nesrećna onda kada je trebalo da uživa u sreći i blagodetima svog zajedništva i zajedničkog truda. Priča je to koja, možda, danas nije ni neobična, ni usamljena, ali se retko ko, ili niko, ne usuđuje da o tome govori. A ja sam se, eto, usudio, svestan da nekima to neće biti baš po volji. Ali kad nesreća neočekivano zadesi čoveka, ona traži da bude bar obelodanjena, ako ne može biti pobeđena, jer život je takav, pa dobro, kao što nam je poznato, pobeđuje samo u stripovima i lošim romanima, u životu je to sasvim drugačije. Zato život i jeste nepredvidljiva pojava u kojoj uglavnom dobri stradavaju, a oni drugi, manje dobri, okite se tuđim lovorikama i prigrabe tuđe zasluge i sve ono što uz to ide

Između ostalog Pešić je u knjizi otkrio da nije u dobrim odnosima sa sinom, te da mu Aleksandar ne dozvoljava da vidi unuka, te da je podigao tužbu zbog porodične kuće.

U Knjizi je dodao  da je sam sebi podigao grobnicu, te da se iselio iz svog grada Niša.ž

Foto: Privatna arhiva

- Ne sumnjam da ima i onih koji će likovati govoreći „Tako mu i treba“, kao što u svakom sportskom događaju, a i životu bez sporta, ima  navijača i onih koji osporavaju tuđe rezultate, čak i kad su oni očigledni, i naročito tad. To su oni kojima je duševna hrana da se slade tuđom nesrećom. A ima li za to boljeg primera nego kad se uspešni sin odrekne oca, onog koji ga je fizički stvorio i do uspeha doveo, a onda biva optužen da je bacio oko na sinovljeve pare, na njegovo bogatstvo stečeno sopstvenim kvalitetima i časnim i poštenim poslom? Nema, naravno. I možda su u pravu ti dušebrižnici i zagovornici srpske svekolike osobenosti sazdane na prizivanju svega samo „da komšiji crkne krava“. Možda mi tako i treba jer sam zanet onim što je pozitivno zanemario iskonsko pravilo da velika sreća ne dolazi bez velike nesreće, a o tome je trebalo blagovremeno razmišljati, još dok su mi drugi pleli omču za vešanje, od čvrstih niti sopstvene zlobe i pakosti -istakao je Pešić u knjzi.