JUGOSLAVIJA NA MUNDIJALU! MONTEVIDEO 1930. - Svetski prvak bez ruke, policajac protiv Jugoslavije, "izdajnik" kao najbolji strelac i istorijski uspeh

Učešće Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu opevano je u filmu „Montevideo, Bog te video", ali je u svrhu dramatizacije dosta istorijskih detalja i činjenica izmenjeno. Bez obzira na sve, film poslužio kao dobra osnova da se ne zaboravi istorijski uspeh naše reprezentacije na planetarnim smotrama.

Veliki rezultat, osvojeno četvrto mesto 1930. godine, biće ponovljeno samo još jednom - 1962. godine u Čileu.

Za početak, Jugoslavija je bila jedna od četiri evropske zemlje koja se usudila da brodom dođe do Montevidea, a isto su učinile Rumunija, Belgija i Francuska (samo zato što je tadašnji predsednik FIFA Žil Rime bio Francuz).

Urugvajska država slavila je stogodišnjicu, pa se isprsila i svim gostima platila troškove puta.

 

U to ime izgrađen je legendarni stadion Sentenario, koji se i tokom turnira dorađivao, ali ne mari. Katarske muke 90 i kusur godina kasnije dokazuju da nije lako organizovati Mundijal.

 

Foto: wikipedia

Jugoslaviju su predstavljali: Milovan Jakšić, Milan Stojanović, Dragomir Tošić, Dragoslav Mihajlović, Milutin Ivković (kapiten), Milorad Arsenijević, Momčilo Đokić, Branislav Hrnjiček, Teofilo Spasojević, Ljubiša Stefanović, Ivan Bek, Blagoje Marjanović Moša, Božidar Marković, Dragutin Najdanović, Branislav Sekulić, Aleksandar Tirnanić Tirke i Đorđe Vujadinović.

Hrvati su, po običaju, bili na pogrešnoj strani istorije i nisu želeli da učestvuju jer je sedište FS Jugoslavije preseljeno iz Zagreba u Beograd.

Ukupno 13 ekipa bilo je podeljeno u četiri grupe. Prva je imala četiri tima, a preostale tri po tri selekcije.

Jugoslavija se takmičila u Grupi 2 iz koje je glatko izašla kao pobednik. Na startu je pobeđen Brazil sa 2:1 pogocima Tirnanića i Beka, zatim je Bolivija bila lak plen i ispraćena sa turnira sa 4:0, a golove su postigli Bek (2), Marjanović i Vujadinović.

To je značilo da će Jugoslavija kao prvoplasirana iz grupe u polufinalu na megdan domaćinu Urugvaju.

A tamo se „proslavio" sudija Almeida Rega. Zapisi kažu da je poništio čist gol Jugoslaviji i zažmurio na oba oka kada je jedan lokalni policajac vratio loptu u teren, a Urugvaj iz nastavka akcije postigao gol.

Na kraju je bilo 6:1 za aktuelne olimpijske šampione, koji su istine radi i bili daleko kvalitetniji tim.

Najbolji strelac Jugoslavije na turniru bio je Ivan Bek, čovek koji bi danas komotno bio proglašen izdajnikom. 

 

Bek je u Montevideu postigao tri gola, a na ukupno sedam utakmica za Kraljevinu Jugoslaviju Beogranin je četiri puta pogađao mrežu rivala.

Kako je od 1928. godine nastupao za francuski Set, potomak oca Nemca i majke Čehinje nije se mnogo dvoumio kad mu je ponuđeno da igra za Francusku i 1933. prihvatio je državljanstvo te zemlje. Za „trikolore" je odigrao pet utakmica, ali bez pogotka.

 

 

 Tokom Drugog svetskog rata Bek je bio član francuskog pokreta otpora, ali je kraj života dočekao u siromaštvu kao radnik na dokovima, a navodno je preminuo od srčanog udara.

U drugom polufinalu Argentina je sa 6:1 počistila Sjedinjene Američke Države, pa je finale prvog Svetskog prvenstva bila repriza finala Olimpijskih igara u Amsterdamu.

 

Sastali su se Urugvaj i Argentina, a domaćin je slavio sa 4:2. Kuriozitet je da je gol za Uruse postigao i Ektor Kastro, fudbaler koji je imao samo jednu ruku. 

Kada se podvukla crta, reprezentacija selektora Boška Simonovića zauzela je četvrto mesto i to jer je postigla gol manje od Amerikanaca.

 

Bonus video