ISTORIJAT MUNDIJALA - ITALIJA 1934! Promocija Musolinijevog fašizma, bojkot Urugvaja i kontroverzna titula Italije

Fašistički lider Italije Benito Musolini shvatio je da bi dobra promocija i propaganda njegove ideologije mogla da dođe kroz fudbal, pa je negde na polovini njegove vladavine organizovan drugi Mundijal u istoriji, od 27. maja do 10. juna 1934. godine.

Na zvaničnom posteru Svetskog prvenstva nalazila se figura igrača u italijanskom dresu i loptom u nogama, uz karakteristični nacistički pozdrav.

Foto: printscreen

 

 

Prvi put u istoriji neka utakmica Mundijala prenošena je preko radija, a 29 zemalja akreditovalo je 277 novinara.

Foto: Privatna arhiva

 

Aktuelni svetski šampion Urugvaj bojkotovao je turnir jer Evropljani četiri godine ranije (izuzev Jugoslavije, Rumunije, Belgije i Francuske) nisu želeli da dođu u Montevideo.

Prvi put organizovane su i kvalifikacije u kojima su učestvovale 32 selekcije. 

Jugoslavija se nije kvalifikovala jer je u konkurenciji Rumunijom i Švajcrskom osvojila samo bod. Na završnom turniru našle su se sledeće selekcije: Argentina, Austrija, Belgija, Brazil, Čehoslovačka, Egipat, Francuska, Nemačka, Mađarska, Italija (domaćin), Holandija, Rumunija, Španija, Švedska, Švajcarska i SAD.

Dakle, prisutne su bile samo četiri reprezentacije van Evrope, a Egipat je bio prva afrička selekcija koja je zaigrala na Mundijalu. 

Format takmičenja bio je drugačiji nego u Urugvaju, pa se odmah igralo na ispadanje od osmine finala. I izuzev meča osmine finala protiv SAD (7:1) Italija je imala u najmanju ruku obilatu pomoć sudija.

Španija je eliminisala Brazil sa 3:1, Mađarska Egipat sa 4:2, a Švajcarska Holandiju sa 3:2. Čehoslovačka je bila bolja od Rumunije (2:1), Švedska od Argentine (3:2), Austrija od Francuske posle produžetaka (3:2), dok je Nemačka eliminisala Belgiju (5:2).

Italijani su se dokopali polufinala posle dva meča protiv Španije. Najpre je bilo 1:1 na stadionu Đovani Berta (današnji Artemio Franki), a dan kasnije Azuri su slavili sa 1:0 pogotkom Đuzepea Meace, po kom danas stadion Intera nosi ime.

Foto: Privatna arhiva

Švajcarski sudija Rene Merset besomučno je pomagao Italijanima u reprizi četvrtfinala, a toliko se obrukao da su u domovini rešili da ga doživotno suspenduju iz fudbala.

U ostalim mečevima četvrtfinala Austrija je pobedila Mađarsku sa 2:1, istim rezultatom Nemačka je eliminisala Švedsku, a Čehoslovačka je bila bolja od Švajcarske.

Kuriozitet je da je reprezentativac Švajcarske Leopold Poldi Kilholc postigao tri gola na turniru, a tokom utakmica je nosio naočare za vid.

Polufinale između Italije i Austrije sudio je arbitar iz Švedske Ivan Eklind, a uoči duela u Milanu reporteri su izvestili da je viđen na ručku sa Musolinijem. 

Domaćin je slavio sa 1:0, a to je Eklinda kvalifikovalo i za finale protiv Čehoslovačke koja je u polufinalu bila bolja od Nemačke sa 3:1.

Finale je igrano 10. juna u Rimu na Nacionalnom stadionu fašističke partije, a uoči meča odluke sudija Eklind ponovo je bio na ručku sa italijanskim liderom Benitom Musolinijem.

Foto: wikipedia

Antonjin Puč doveo je Čehoslovačku u vođstvo, a izjednačio je Rajmundo Orsi u 81. minutu. Meč za prvaka sveta rešen je u petom minutu produžetka, a gol za trofej i trijumf Italije postigao je Anđelo Skjavio.

Ostaće upamćeno da je Luis Monti postao prvi i jedini fudbaler u istoriji koji je sa dve različite reprezentacije igrao finale Svetskog prvenstva. On je četiri godine ranije sa Argentinom poražen u finalu od Urugvaja, a na SP u Italiji osvojio je trofej u dresu domaće selekcije.

Foto: wikipedia

FIFA nije mnogo marila za pravila u to vreme, pa su za Azure nastupala još dvojica Argentinaca - Enrike Gvajta i Rajmundo Orsi.

 

Bonus video

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.