JUGOSLAVIJA NA MUNDIJALU! Zapadna Nemačka 1974. godine - sjaj i raspad Miljanićevog tima

Vodimo vas kroz istorijat učešća reprezentacije Jugoslavije na Mundijalima, na redu je nastup u Zapadnoj Nemačkoj 1974. godine Fudbalskoj reprzentaciji Jugoslavije Mundijal u Zapadnoj Nemačkoj 1974. godine bio je prvi nastup na svetskoj smotri posle 12 godina, pošto je prethodno propustila Englesku 1966. godine i Meksiko 1970. godine.

Selekcija koju je predvodila selektorska komisija u sastavu Miljana Miljanića, Milana Ribara, Sulejmana Rebaca, Tomislava Ivića i Milovana Ćirića, lepo je krenula, ali se vrlo brzo sve raspalo. Nakon fantastično odrađenog prvog kruga, "plavi" su eliminisani već u drugom krugu.

Za plasman na Mudnijal najpre bilo je potrebno uspešno završiti kvalifikacije u konkurenciji sa Grčkom i Španijom. Nakon odigranih utakmica, Jugoslavija je bila na deobi prvog mesta sa Špancima i zakazana je majstorica u Frankfurtu 13. februara na "Vald stadionu" pred 63.000 gledalaca. Golom Josipa Katalinskog u 13. minutu, naša reprezentacija je pobedila i domogla se Mundijala.

U celoj Jugoslaviji to je prihavaćeno sa ogromnom radošću. Jedan od učesnika tima Stanilsav Karasi prisetio se velikog uspeha.

- Čekali smo taj gol 12 godina. Propustili smo Englesku i Meksiko i bilo smo spremni da izginemo na terenu za plasman u Nemačku. Kada smo osetili ambijent u Frankfurtu, kao da smo dobili natprirodne moći. Škijo (Katalinski) se sjajno snašao kod centaršuta Oblaka. Mislim na onaj drugi udarac, njemu igra glavom nikada nije bila problem, ali nas je iznenadio reakcijom posle skoka. Zakucao je Iribaru pod prečku i odveo nas na Svetsko prvenstvo - opisao je Karasi.

SJAJAN POČETAK ZA ORLOVE

Među fudbalerima vladala je radost i zbog prmeija koje je trebalo da dobiju. Dogovor je bio da za uspešne kvalifikacije budu nagrađeni u dinarima, a ono što urade u Nemačkoj, da im bude isplaćeno u markama. Na kraju su upravo premije kumovale raspadu tima i igre.

Jugoslavija je bila u grupi sa Brazilom, Škotskom i Zairom. Pred meč sa Brazilcima Radio Beograd je organizovao nagrade za slušaoce koje se jave i pogode tačan rezultat. Ispostavilo se da je bilo nekoliko njih koji su verovali da Miljanićevi izabranici neće biti samo statisti i pogodili su rezultat (0:0).

 

Foto: Reuters

U drugom meču Jugoslavija je briljirala. Dobila je Zair 9:0. Međutim, u zemkji taj rezultat i nije baš prihvaćen sa oduševljenjem i igračima je zamereno što su tako tukli prijatelja Jugoslavije. I to je dodatno poremetilo igrače.

U trećem meču Jugoslavija je odigrala sa Škotskom 1:1 i to je bilo dovoljno za plasman u drugi krug. Već tada je počeo razdor i ekipi i pravljenje klanova. Dodatno je situaciju pogoršala svađa igrača i rukovodstva Saveza oko premija. Igrači su ih tražili, uprava ih nije dala. Jasno je bilo da od fudbala nema više ništa. 

DEBAKL U DRUGOJ FAZI

U narednom krugu formirana je grupa u kojoj su protivnici Jugoslavije bili Zapadna Nemačka, Poljska i Švedska. Plavi su najpre poraženi od domaćina (2:0), zatim od Poljske (2:1) i na kraju od Švedske (2:1). Bio je to neslavan kraj puta koji je odlično počeo. Ekipu je uspeha koštalo to što nije izgledala kao tim, nego je svako gledao sopstveni interes. 

Za Jugoslaviju su nastupali: Enver Marić, Rizah Mešković, Ognjen Petrović, Josip Katalinski, Ivan Buljan, Enver Hadžiabdić, Vladislav Bogićević, Luka Peruzović, Kiril Dojčinovski, Jovan Aćimović, Branko Oblak, Jurica Jerković, Dražen Mužinić, Miroslav Pavlović, Ivica Šurjak, Dragan Džajić, Ilija Petković, Stanislav Karasi, Dušan Bajević, Vladimir Petrović, Danilo Popivoda i Franjo Vladić.

 

Bonus video