HRVATSKI VODITELJ BRUTALNO UDARIO PO FUDBALERIMA KOJI VELIČAJU KOLJAČE I UBICE SRBA: Ne trebaju mi ambasadori koji se opuštaju uz "Za dom spremni"

Voditelj emisije "Nedjeljom u 2" na HRT-u, Aleksandar Stanković opleo je po hrvatskim fudbalerima koji su tokom slavlja po povraku iz Katara veličali ubijanje Srba

Fudbaleri Dejan Lovren i Marcelo Brozović slavili su uz pesmu "Čavoglave", ustaškog pevača Marka Perkovića Tompsona. Reč je o pesmi u kojoj se otvoreno poziva na progon i ubijanje našeg naroda i u kojoj jedan od stihova glasi "čujte srpski dobrovoljci, bando četnici, stići će vas naša ruka i u Srbiji". Njih dvojica su, pevajući taj deo, gestikuliranjem oponašali bacanje bombe i klanje, baš kao što radi i Perković, osvedočeni srbomrzac.

To nije sve, seletkor Zlatka Dalića (56) je na dočeku fudbalera u Varaždinu pred nekoliko hiljada ljudi na Trgu kralja Tomislava ponovo veličao ratne veterane koji su ubijali i proterivali Srbe tokom rata devedesetih.

Voditelj emisije "Nedjeljom u 2" na HRT-u, Aleksandar Stanković opleo je po hrvatskim  igračima. On se oglasio na svom Fejsbuk profilu.

Foto: REUTERS/Bernadett Szabo

- Pre 5 godina Luka Modrić je kratkim pamćenjem štitio Zdravka Mamića na sudu. O tome sam radio emisiju s Joškom Jeličićem koji je zaključio da Modrić nije dorastao suđenju, a ja sam zaključio kako bi nas 90 posto učinilo isto i zapitao se ko nam je kriv što verujemo da su fudbaleri naši najbolji ambasadori. U međuvremenu su fudbaleri službeno postali naši najbolji ambasadori, a ja i dalje mislim isto. Hrvatska fudbalska reprezentacija je 20-ak mladića koji odlično rade svoj posao. Uz časne izuzetke fini momci, selektor simpatična osoba, Luka Modrić vredan čovek, međutim on nije moj najbolji ambasador. I sada sledi pitanje „a čiji si ti bio ambasador tako pametan?“ Ničiji! Ja u startu nemam kvalifikacije za tu čast jer imam dobro pamćenje i jer redovno plaćam porez. Dakle, ja sam sam svoj ambasador...

Foto: printscreen

Nisam fudbalski navijač i ne padam u euforiju kada igra Dinamo, ili reprezentacija. Više sam se radovao uspesima Mirka Filipovića, Željka Mavrovića, Ivaniševića, nekada Beneša i Parlova nego fudbalske reprezentacije. Eto, takav sam, više volim druge sportove. Ne preplavi me osećaj ponosa, ili išta slično kada u Alžiru spomenu Modrića, Šukera,Tita ili Teslu. Tesla je bio genije, ali mene tu nije bilo nigde. To što govorimo isti jezik i što smo rođeni relativno blizu nije dovoljno da sebe prepoznajem u Tesli. Ili da okrenemo stvari ovako: mogu se prepoznati i biti ponosan na sve izvrsne ljude ovog sveta od Newtona do Tesle, od Harmsa do Slamniga, od Saše Petrovića do Anga Leeja, ali nekako mi se čini da je to i za egomanijaka poput mene previše. I da, i dalje mislim da fudbaleri nisu moji najboljii ambasadori već su najbolji ambasadori sami sebe. Ne trebaju mi ambasadori koji se opuštaju uz Za dom spremni - poručio je Stanković i nastavo:

Foto: Tanjug/AP

 

- Naravno, "moji ambasadori su Vučić i Šešelj", al koga da ja nakon ovih 20 godina javnog rada više u što uveravam, fuck off!. Na ovom svetu postoje teški fudbalski fanovi čija zaluđenost loptom se ne može racionalno objasniti i za njih je očekivano da se poistovećuju s fudbalerima. Tu je stvar jasna i njima svaka čast. Međutim, čini mi se da su u ovoj priči o velikim ambasadorom Luke Modrića najglasniji oni koji nisu ništa napravili u životu i kojima treba roditelj da bi imali pristojno mišljenje o sebi. I uopšte ta priča o fudbalu koji utiče na imidž zemlje? Da, Hrvatska je vidljivija nakon uspeha fudbalske reprezentacije, ali nakon što su Argentinci postali svetski prvaci imamo li bolje mišljenje o Argentini? Divimo li se Argentincima kako su uredili društvenu zajednicu u kojoj žive? Poželeli smo živeti u Argentini, čitati Borhesa, draži nam je Čegevara?

Foto: Tanjug/AP

Dakle, ideja o tome da me neko mora predstavljati mi baš nije draga, ali s obzirom na to da je to ovih dana must have…ako baš insistirate…biram ljude iz realnog života. Recimo onaj dečko iz Rijeke koji može pomerati samo jednim prstom, svaki dan zahvaljuje požrtvovanoj majci, raduje se životu, ili onaj Deda Mraz penzioner koji nakon 40 godina staža zbog male penzije celi dan stoji na zimi i uveseljava klince da bi unucima mogao kupiti poklon. Patetičan sam? U konkurenciji svih vas koji se saosećate s duševnim bolovima fudbalera nakon izgubljene utakmice ja sam racionalna planina. Društvo pada, ili prolazi na odnosu prema najslabijima. Mlion nas je čekalo fudbalere i neka je, lepo je videti ljude kako se raduju u dobroj veri, ali prošle nedelje roditelje s bolesnom decom na Markovu trgu nije čekao niko. Heroji su bogati i slavni, a boli nas du*e za slabe i bolesne. To je hrvatski patriotizam. I da se razumemo. U tom pogledu nisam ništa bolji od vas. I sam sam lenja guz*ca kojoj je bilo teško otići na protest, (najradije bih da se organizuje neka humanitarka pa da taj problem rešim telefonom s kauča) ali ja sam barem to osvestio za razliku od mnogih koji patriotizam iscrpljuju sedenjem ispred televizora, urlanjem za vreme utakmice i nakon toga kačenjem patetičnih objava po fejsu. Luka Modrić upkos tome što je izvrstan u jednoj igri nije moj predstavnik, a nekako se nadam da nije ambasador ni one Gandijevske grupe patriota koji me zbog toga s naoštrenim sabljama već danima jure po internetu. I za kraj priznajem, pogrešio sam. Pre 5 godina popovao sam i svet pokušao krojiti prema meri vlastitog idealizma, a to ne ide. Fudbaleri su tvoji najbolji ambasadori, moji nisu - napisao je Stanković na svom Fejsbuk profilu.

Bonus video