"Orlovi" bez blanko poverenja: Videli smo kako ne treba, selektore - sad se pokažite

Selektor fudbalera Srbije Dragan Stojković Piksi rekao je nakon utakmice sa Kiprom da je zadovoljan, jer je video ono što je želeo da vidi. Ono u čemu možemo biti saglasni sa njim je - svi smo videli kako ne bi trebalo da se igra, hajde sada da vidimo šta dalje. Jer jedino što Piksi,koji je pred potpisom novog ugovora neće dobiti je - blanko poverenje naroda. Morće jako da se potrudi da ga zasluži i učini sve da "orlovi" prerano ne odlete sa Evropskog prvenstva.

Euforije nema. Još od onog Katara, na koje je Srbija ispraćena sa očekivanjima kakva dugo nisu preplavila ovu naciju. A bilo je i razloga. Na impresivan način Piksi je sa "orlovima" izborio direktan plasman na Svetsko prvenstvo. Pobeda nad Portugalom u sred Lisabona, na krcatom "La Lužu", u momentu kad se lomilo hoće li Srbija ili Portugal overiti vizu za svetsku smotru, ispunila je osećanjem ponosa svakog navijača naše reprezentacije. Barem na kratko, nacija je bila ujedinjena. 

Da ne ulazimo u detalje, kako i zašto, ali u tom Kataru, a i u periodu nakon njega, sve se nekako raspalo. Počelo je lagano da se urušava kada se državni tim sa Dalekog istoka vratio   sa samo jednim osvojenim bodom i eliminacijom iz grupe. Nastavljeno je u kvalifikacijama   za Evropsko prvenstvo, za koje se mislilo da će ojačati naš nacionalni tim. Valjda se polazilo  od premise da će Mitrović, Sergej i društvo da se prošetaju kroz, na papiru gledano, relativno laku grupu. Umesto toga, teškom mukom je izboren plasman na kontinentalnu smotru. 

Jedino što je podizalo moral kako igračima, tako i navijačima, bila je činjenica da se Srbija na prvenstvo Starog kontinenta plasirala prvi put posle 24 godine. Ovaj put, narod nije bio ujedinjen. Bio je rastrzan između: "Bravo za Piksija, ima rezultat, vezao je dva velika fudbalska takmičenja,  što niko nikad u našoj zemlji nije uspeo" i "Nemamo šta da tražimo sa ovakvom igrom".

Foto: Starsportphoto

Ovo drugo nekako preovladava ovih dana. Dve prijateljske utakmice protiv Rusije (4:0) u gostima     i Kipra (0:1) takođe u gostima ogolile su mnogo toga. Stojković je posle jučerašnje utakmice bio jasan.

- Ima dosta stvari da se ispravi, dosta stvari za dobru analizu. U ovim utakmicama najvažnije je da su svi igrači dobili šansu, a ono što je najbitnije za mene, da sam video ono što sam želeo da vidim, da sam dobio neke informacije koje će mi služiti za ubuduće - rekao je selektor.

Ovo je verovatno tačno. Uz ogradu da su prijateljske utakmice, da je bio izmenjen sastav tima i da  su priliku dobili igrači koji su manje bili u državnom timu, ono što se videlo je i dalje neoprostivo. Možemo da diskutujemo znaju li ili ne znaju, mogu li bolje i jesu li u formi. Ono što je neoprostivno, svakom čoveku u svakom poslu, mada je u fudbalu prilično vidljivo je - nezainteresovanost za sopstveni posao. Na kraju to dođe na naplatu više nego neznanje. 

Foto: Starsportphoto

U konkretnom slučaju, očekivano bi bilo da oni sa manjom minutažom zagrizu, pokažu šta znaju, nametnu se selektoru i stave ga u dilemu da razmišlja zaslužuju li poziv za Evropsko prvenstvo. Od ovih iskusnijih, očigledno naivno, očekivali bismo da budu primer ovim drugima, povuku ih, daju im savet, objasne kako se grize za dres Srbije, kako se ne štedi i kako se takve utakmice igraju za čast i prestiž. 

Umesto toga, nevoljno otaljavanje posla. Govor tela igrača koji pokazuje -hajde da se ovo završi. Baš ništa nije viđeno oko čega bi se moglo polemisati je li bilo dobro. Svi, počevši od selektora saglasni su da - nije valjalo. Čovek je doslovce rekao da će utakmicu na Kipru pamtiti po Tadićevom rekordu, što je zaista lepo i kakvoj-takvoj pobedi. Barem za statistiku ostaće upamćemo da su "orlovi" pobedili, jer znate ono kad prođe vreme, malo ko se seća detalja, osećaja kako je bilo i sličnih pojedinosti. 

Foto: Starsportphoto

Selektoru ostaje da analizira, dobro da uvidi šta to ne valjda, gde je došlo do zasićenja i da, a on to najbolje zna, nađe način da motiviše grupu. Moraće da nađe nit kojom će da uveže igrače, da ne podsećaju na grupu građana koja je došla na termin za rekreativni fudbal. Ovih dana Piksi će potpisati novi ugovor, dobiće i na papiru poverenje Saveza da povede "orlove" ka Mundijalu u Americi. Dobiće u potpunosti odrešene ruke, bogatu novčanu nagradu, poverenje, ma sve što mu je potrebno. Jedino što ovaj put neće dobiti blanko je - poverenje naroda. Moraće za njega jako da se pomuči. Na početku mandata mu je to uspelo na ime, a on je lepo umeo da potkrepi rezultatima. Ovaj put, na foru neće ići. Pred njem je zadatak da konsoliduje tim, motiviše i učini sve što je do njega da u Nemačkoj ne ostavljaju utisak amatera.

Grupa sa Engleskom, Danskom i Slovenijom nije laka. Ne očekuje niko da će Srbija da se prošeta do grupne faze. Ono đto želimo da vidimo je volja, predan rad, želja za pobedom, motiv da se bude bolji od protivnika, pa taman rezultat bio loš. Kad dođe vreme za utakmice, opet ćemo svi zdušno verovati, bodriti ih, nervirati se, oni ekstremni će lomiti televizore ili tetovirati imena fudbalera, u zavisnosti od ishoda. A za sve to, igrači nam duguju barem da se potrude. Da kad sve prođe budemo ponosni na njih,  a ne da se stidimo zbog načina igre. Ma kakav rezultat da bude...