Mihini sinovi otvorili dušu! Tatin odlazak bio je udarac za sve nas, želim da na nebu bude ponosan...

Miroslav (24) i Dušan Mihajlović (21) prisetili su se oca Siniše, koji je preminuo pre dve godine. Miroslav nastavlja gde je tata stao, želi da bude fudbalski trener, dok je Dušan agent i završava fakultet.

Otvorili su dušu Mihini sinovi, priznali da je za njih bio veliki udarac kada su pre dve godine ostali bez oca, pa pomenuli mamu Arianu, koja im je velika podrška.

- Tata je bio čudo od čoveka, impresivan, veoma dobar i to ne samo kao roditelj. Mama je neverovatna, uvek nas je podržavala i pomagala. Nikad nije bilo pogodnije za sećanje na borca kao što je bio tata. Otići sa 53 godine zbog bolesti za koju si mislio da si je pobedio, bio je udarac za sve nas. Želim da budem trener i počinjem tamo gde je tata stao. To je razlog beskrajnog ponosa, ne mogu da omanem, želim da na nebu on bude ponosan na mene. Uvek mi je govorio: radi ono što voliš, ali uči. Pratim te savete. Shvatio sam da volim fudbal od malena, dok sam igrao, a potom je strast narasla živeći pored mog oca - rekao je Mirosav za "Il Mesađero".

Miroslav želi kao tata da bude trener, dok je Dušan fudbalski agent.

- Izabrao sam drugi put, ali uvek inspirisan onim što se dešavalo u porodici. Nisam izabrao teren već kancelariju iako završavam Sportske nauke da bih ispunio obećanje dato tati. Radim sa Lućijem, koji je za njega bio brat, a za mene ujak, stičem veliko iskustvo. 

Foto: Instagram printscreen

 

Miroslav ističe da želi da uspe jer to zaslužuje, a ne jer se prezima Mihajlović. Trenutno je trener mlađih kategorija Bolonje.

- Živim pet kilometara od omladinskog trening centra, ostajem u sportskom centru do večeri. Posvećen sam, ne želim da neko pomisli da zbog prezimena Mihajlović moram da uspem po svaku cenu. Želim da uspem jer to zaslužujem. Tata je imao poseban odnos sa mnogim igračima i time prinudio tim da daje više. Mislim da je to ključ: koliko god neko bio dobar, ako voli trenera, trudi se da pruži više. Približavam se mladima misleći prvo na odnos, a potom na tehničke kvalitete.

Foto: Instagram

 

Često je prisustvovao tatinim pripremama.

- Pokušavao sam da razumem kako se odnosio prema igračima. Gledao sam treninge i učestvovao u grupnom životu. Sa Bolonjom sam to mogao samo jednu sezonu jer se onda razboleo. Neko može da misli da prezime pomaže, ali ja gledam napred i tražim svoje mesto u fudbalskom svetu. Čovek je velike hrabrosti, lojalnosti i poštovanja. To su vrednosti koje nam je preneo i koje će nas pratiti celog života. Sada ne razmišljam o taktici, iako mi se sviđa kako tim igra. Momcima iz Bolonje želim pružiti samo veliki mir, kada vidim tatinu sliku u sali za sastanke, napunim se ljubavlju i ponosom.