Karijera je proletela kao film! Čuveni Peđa Stojaković otkrio za čim žali: I dan danas razmišljam o tom finalu..

Jedan od naših najboljih šutera svih vremena, Predrag Stojaković (47), pred ulazak u FIBA Kuću slavnih, nekoliko sati pre svečane ceremonije koja se održava kao vrhunac Interkontinentalnog kupa u Singapuru, govorio je o svojoj izvanrednoj karijeri.

Bivši srpski košarkaš karijeru je započeo u Crvenoj zvezdi iz koje je nakon jedne sezone prešao u PAOK, da bi se potom otisnuo na američko tlo i u NBA ligu. Od 1998. do 2011. godine nastupao je za Sakramento, Indijanu, Nju Orleans, Toronto i Dalas.

U reprezentaciji je na najvećim takmičenjima FIBA postigao 436 poena na 35 mečeva. Ta statistika mogla je biti i bogatija, da nije igrao samo pet godina zbog različitih okolnosti. Tokom tog perioda, bio je jedan od ključnih lidera u pohodu na zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu 2002. godine, dok je godinu dana ranije, na Evropskom prvenstvu u Istanbulu, pored zlatne medalje, osvojio i MVP priznanje.

- Podsećanje na dane početaka vraća me na momente koji su na neki način ostavili pečat na moju karijeru. Od starta, u Požegi, pa prelaska iz Hrvatske u Srbiju zbog građanskog rata, poznanstva sa Predragom Badnjarevićem i tu njegovu borba za mene na terenu i van njega koja je ostavila dubok pečat na mene i moju karijeru. To je ono o čemu razmišljam iz ove perspektive, o počecima. Kasnije, kad uđeš u mašineriju i postaneš profesionalac, onda je to već posao. Lepo je, lep je osećaj i čast što sam sada izabran u Kuću slavnih FIBA - istakao je Stojaković i dodao:

- Kad se osvrnem, prošlo je mnogo vremena od trenutka kad sam prestao, kamoli od kad sam počeo da igram. To je nekih 30+ godina, ali ogromno je bogatstvo da se osvrnem samo na ljude na koje sam naišao tokom karijere. Uvek sam razmišljao pozitivno, poklopilo se mnogo toga da postanem košarkaš i smatrao sam sebe srećnim što se bavim onim što volim - započeo je Peđa razgovor za "Meridian sport".

Foto: Starsportphoto©

Popularni Peđa je u nekoliko rečenica sumirao svoju, skoro dve decenije dugu karijeru.

- Sve tako brzo izdešavalo. Najpre sam bio priključen prvom timu Crvene zvezde, pa je posle dve godine usledio odlazak u Grčku i potpisivanje profesionalnog ugovora, dokazivanje i igranje na višem nivou. Pa draft, povrede, odlazak NBA… Ali, na tom putu sam uvek sretao ljude koji su bili kvalitetni, koji su mi pomogli, videli nešto u meni i na neki način dali šansu. Oni su u meni ostavili dubok trag. Kad završiš karijeru i analiziraš je, onda razmišljaš više o onome što si propustio. Jer, kad dođeš do određenog nivoa, žudiš za perfekcijom. Uvek se osvhnem na neke trenutke u kojima sam bio blizu velikih uspeha - sa PAOK-om, Sakramentom, reprezentacijom.. - istakao je Stojaković, a zatim dodao:

- Ponosan sam na sve, ne kajem se ni zbog čega. Ali, reći ću vam za čim žalim. I dan danas razmišljam o finalu sa PAOK-om, protiv Panatinaikosa, koje smo izgubili u petoj utakmici! Razmišljam o mom šutu 2002. u sedmoj utakmici finala Zapada protiv Lejkersa. To su momenti koji su na mene ostavili snažan utisak. Mislim da se i mnogi moji saigrači sećaju šanse koju smo imali kao ekipa, u tih šest godina koje smo zajedno proveli u Kingsima. O hemiju u timu koja je postojala na terenu i van njega. Naravno i na sve ljude. Kad se osvrneš na karijeru, proletela je brzo kao neki film - poručio je Peđa.

Foto: epaimages

Jedan od naših najboljih šutera svih vremena ne krije koliko mu je značilo što je u karijeri uz sebe imao zemljake Predraga Badnjarevića, Dragana Šakotu, Predraga Zimonjića, pa Vlada Divca..

- U PAOK-u nas je bilo sedmorica Srba. U početku su tu bili Duda Ivković, Zoran Savić i Bane Prelević. Kasnije je došao Šale (Dragan Šakota) i odigrao ključnu ulogu u odluci da ostanem u Solunu. Prvi mi je dao šansu da sa 17 godina igram u Evroligi. Posle je bio i sjajan tajming kad sam odlazio u NBA, jer je Diki u istom trenutku potpisao za Sakramento kad sam došao u Kingse. Vrlo je bitno imati tu podršku, ljude koji će da ti se nađu, ne samo na profesionalnom planu, već i u životu. Kad pričamo o ljudima koji su mi bili bitni, uvek sam se trudio da opravdam njihova očekivanja i nadam se da sam uspeo - istakao je bivši košarkaš.

Foto: Reuters

Potom je nekadašnji reprezentativac otkrio i koji tim je bio najboji u njegovoj karijeri.

- Iz mog ugla i kako sam se tada osećao kao igrač, Sakramento od 2002. do 2004. godine. Zatim reprezentacija iz 2001. i 2002. Te 2001. bili smo dominantni - iskren je Peđa.

Upitan je bivši funkcioner u redovima Sakramenta i da li razmišlja o tome, da se u nekom trenutku vrati košarci.

- Odlazak iz Sakramenta se dogodio u pravom trenutku. Zato što sam starijoj deci bio potreban kad su bili u punom pubertetu, kad su završavali srednju školu. U poslednje dve, tri godine uživam što sam blizu njih, u ulozi tate. Uživam da gledam njihove utakmice, što imam slobodno vreme…  Da li se osećam dobro, kad sam u nekim košarkaškim krugovima?  Naravno, uvek mi prija. Da li će se nešto desiti u skorijoj budućnosti, ne znam. Trenutno niti tražim, niti očekujem nešto, nisam u tom pogledu aktivan - zaključio je Stojaković.