Sara Ćirković za Informer: Sanjam da osvajam medalju na OI!

Svega sam se odrekla zbog boksa i ne žalim. Prevashodni cilj u 2024. godini je plasman na Olimpijske igre, a ako u tome uspem, sve ću učiniti da napadnem medalju. Verujem da ću tada biti na vrhuncu forme. To što sam postala poznata nije me promenilo i mnogo mi je lakše da boksujem, nego da dajem intervjue!

Tako je, u nekoliko rečenica, sebe opisala srpska bokserska zvezda Sara Ćirković. Reč je o devojci koja je sa tek navršenih 19 godina već ostvarila ogromne uspehe u svim bokserskim uzrastima. I tek će dominirati!

 

Foto: IBA

 

Pažnju javnosti na sebe skrenula je nedavnom titulom evropskog šampiona za mlađe seniorke u Budvi. Reč je o takmičenju na kom su se takmičile bokserke do 22 godine, a Sara je, u kategoriji do 54 kilograma, u potpunosti potukla konkurenciju i dokazala da Srbija ima ozbiljnog talenta kada je u pitanju ovaj sport.
Sara, u bokserskim krugovima, važi za pravog "vunderkida". Evropsko i svetsko zlato i dva srebra na Evropskim prvenstvima njen su učinak u mlađim kategorijama. Uz to, vlasnik je brojnih nacionalnih medalja i priznanja, što je bez dileme svrstava u jednu od najvećih uzdanica naše bokserske reprezentacije.

Foto: Privatna arhiva

 

Sara je članica BK "Obilić" iz Zvornika i glavni cilj joj je da u 2024. godini izbori plasman na Olimpijske igre u Pariz. A onda da i tamo napravi pravi "bum".
Sa Sarom smo porazgovarali u njenom rodnom Bratuncu i to u jednom od retkih dana kada je imala slobodno pre podne za intervju.

Intervjui ili treninzi?
- Pravo da vam kažem, sad mi je lakše da uđem u ring i boksujem, nego da dajem intervju, a-ha-ha. Ali, i to je deo mog posla i moje karijere, tako da... Idemo.

Saro, kako se uopšte rodila ideja da se baviš boksom?

- Pa, još kao mala gledala sam na TV-u borilačke sportove. I to me je privlačilo. Čula sam onda da se ovde kod nas u Bratuncu otvorio bokserski klub. I kažem sebi, hajde da probam. Krenula sam sa drugaricom zajedno da treniramo, njoj se nije svidelo, meni jeste... Zadržali su me ti sparinzi, sve mi je bilo zanimljivo. Trenirala sam malo i karate i odbojku, ali sam ostala na boksu i sada sam tome maksimalno posvećena.

Ne plaše te borba i eventualni jaki udarci?

- Ne, nimalo. Zavolela sam boks i stvarno mi nije teško da se odreknem svega zbog treninga.

Kako je sve počelo?

- Prvo takmičenje u životu bilo je u Bijeljini i znam da sam prvi meč u karijeri izgubila. Nije me to obeshrabrilo, iako mi je bilo krivo. Onda sam otišla na Evropsko prvenstvo na kom sam uzela srebro u konkurenciji juniora. To je bilo u Bugarskoj, gde nisam imala neka velika očekivanja.  Mislila sam da je to nešto slično kao kolo lige. Nisam mnogo trenirala, ali sam napravila veliki rezultat i to me je ohrabrilo da nastavim.

 

Foto: Privatna arhiva

 

A onda, medalja do medalje?

- Imam dva srebra kao juniorka na Evropskim prvenstvima, kao i evropsko i svetsko zlato u mlađim kategorijama. Tu je i evropsko zlato na Evropskom prvenstvu za mlađe seniorke do 22 godine u Crnoj Gori... Pre toga sam osvojila "Zlatnu rukavicu", što je bila neka vrsta testa pred EP. U Budvi sam pobedila tri bokserke, u meču za medalju Nemicu. Taj meč mi je bio omiljeni u dosadašnjoj karijeri. Ona je išla napred i napadala, ja sam radila kontre, što najbolje znam. Dakle, da udaram iz povlačenja. Pre toga imala sam Irkinju za rivalku, protiv koje mi je bilo izuzetno teško. Jednostavno, viša je od mene i nisam mogla da joj priđem. Nju je trebalo da napadam, a to ne radim često. U finalu sam pobedila Ruskinju i mnogo mi je drago, sva tri meča jednoglasnom odlukom sudija. Zaista velika stvar za mene i podstrek da nastavim jako.

 

Zlato na samom ulasku u seniorski boks, kakav je osećaj?
- Zaista, velika je razlika kad gledam iz ove perspektive između mlađih kategorija i seniorskog boksa. Ipak, ja sam bila spremna na to, pošto sam i ranije sparingovala sa seniorkama.

Glavni cilj u 2024. godini, pretpostavljamo, plasman na Olimpijske igre?
- Da, bez dileme! Imaću dva turnira i verujem da ću uspeti da izborim plasman. Prvi je u Italiji u februaru i to je turnir na svetskom nivou. Jednu šansu sam propustila prošle godine u Poljskoj, ali sada ću biti spremnija, iako će konkurencija biti veća. Iskreno verujem u sebe i nadam se da ću se kvalifikovati. Ako ne tad, ostaje mi još jedna šansa, na Tajlandu u martu. Naravno da bi mi bila čast da budem deo Olimpijskih igara. Ako odem tamo, sve ću učiniti da napravim veliki rezultat. Mnogo sam napredovala u poslednje vreme, zaista radim i treniram jako naporno i verujem da ću u Parizu biti na vrhuncu forme.

 

Foto: Privatna arhiva

 

Dakle, pripreme kreću već ovih dana?

- Da. Zapravo, od januara. Od februara nam kreću jaki turniri, pre svega pomenute kvalifikacije u Italiji. Imaćemo i Beogradski pobednik, pa Evropsko prvenstvo u Beogradu, to će biti jedan od najznačajnijih događaja u godini. Onda idu te kvalifikacije na Tajlandu, pa, ako Bog da, Olimpijske igre.

 

Foto: Informer

Kakva je Sara privatno? Kažeš da si se svega odrekla zarad sporta, kako je to izgledalo?

- Privatno sam skromna i ljudi mi kažu da me to što sam sada malo poznatija nije nimalo promenilo. Znate onu izreku "slava me nije promenila" a-ha-ha. Naravno, ne mislim da sam još slavna, ali težim ka tome. A odricanja su, zaista, ogromna. I iskreno, ne žalim ni za čim. Dve godine sam išla u Medicinsku školu u Srebrenici, posle sam se prebacila u Zvornik, gde mi je klub i tu sam završila srednju školu. Dok sam išla te dve godine u Srebrenicu u školu, moj dan je otprilike ovako izgledao - ujutru trening, popodne škola, posle škole na brzinu ručam, pa na trening u Zvornik. Boks mi je oduvek bio prioritet i sve sam podredila tome.

I tako sve od 13. godine?

- Da. Sa 13 sam počela da treniram. Već sam rekla, gledala sam kao mala borilačke sportove. Osim toga, moj stric Slaviša imao je kod kuće džak za udaranje, pa sam i tu trenirala. Tukla sam rukama, nogama, pa i glavom, ha-ha.

 

Foto: BSS

 

Rekla si da si najbolja u kontrama, a imaš li neku posebnu taktiku kad izađeš u ring?

- Jednostavno, da dam sve od sebe. Što se tiče taktike, zavisi od protivnica. Na primer, protiv Irkinje na EP morala sam da napadam, što nije meni svojstvreno. Ona je bila duža od mene, sa kontragardom. Da sam išla unazad, ne bih mogla da je dohvatim. Za svaki meč posebno se pripremama i analiziram uz pomoć mog trenera i selektora Mirka Ždrala. 

Kako izgledaju treninzi? Ima li onog čuvenog trčanja uz stepenice?

- Ha-ha, pa u bazičnom delu ima i toga ponekad. Svega ima. To su treninzi da budeš spreman maltene tokom čitave godine. I ne samo to. Posebna je ishrana, pa pazim šta jedem, kao i da dovoljno spavam. Oporavak je isto bitan koliko i trening. Kad si u vrhunskom sportu, mnogo toga se odrekneš. Nema tu izlazaka u grad. Slabo idem i na kafe sa društvom, druženja i rođendana... Slabo sam i kod kuće. Uglavnom treniram i na putovanjima sam. Pa, ja tri godine zaredom nisam bila na svojoj slavi, Svetom Avramiju. Ali, nije mi krivo, spremna sam i u budućnosti da se odričem svega toga da napravim dobre rezultate.

Koliko su jaki Sarini udarci?

- Ako hoćete, možete sami da se uverite, mada ne bih vam preporučila, a-ha-ha.