Novače, ovo je tvoj dan! Za zlato koje Srbiji sija jače od svih ostalih!

Zlato koje bi Novak Đoković osvojio danas u Parizu, imalo bi posebnu težinu. Stavilo bi tačku na sve rasprave, svih naroda, sa svih meridijana na planeti o tome ko je najboplji teniser koji je hodao zemljom. Hajde, Novače, Srbija je danas svim srcem uz tebe!

Malo je ljubitelja sporta u Srbiji, koji jutros kad se probude, neće najpre pomisliti na Novaka Đokovića. Danas, ne pre 14.00 časova (RTS 1), najbolji teniser svih vremena odmeriće snage sa Karlosom Alkarazom u finalu Olimpijskih igara u Parizu. Dvojica dobro znanih tenisera jedan drugom sastaće se na terenu "Filip Šatrije" u borbi za zlatnu medalju, za slavu, za besmrtnost i za istoriju. 

Foto: Reuters

Nije da Novak sve to (izuzev zlata sa Igara) već nema, ali ova medalja bi zaokružila briljantnu karijeru. Stoga, nije ni čudo što će svaki raspored i sve obaveze u Srbiji danas biti podređene ovom meču. Sastajali su se Đoković i Alkaraz do sada šest puta. Tri puta je slavio mladi Španac, a tri puta iskusni Srbin. Obojica su fantastična, što dokazuje činjenica da su u finalu najvećeg sportskog takmičenja i obojica imaju prednosti u koje će se uzdati.

Alkarazu je tek 21 godina. Osvojio je 15 titula i pred njim je, ako ga povrede ne spreče, bogata karijera. Ovo mu je prvo učešće na Olimpijskim igrama i moglo bi da bude apsolutno fantastično. Ne možemo ni da zamislimo osećaj da maltene tek što je počeo da igra tenis, kao šampion izađe sa najprestižnijeg takmičenja. Međutim, neka se ne raduje prerano, jer težu prepreku od Novaka Đokovića nije mogao da zamisli.

Foto: EPA

Mnogo toga je na strani Srbina. Znate onu, mnogi će reći floskulu, da onaj ko više želi, taj i dobije? Naravno da je to u dobroj meri tačno, jer onaj ko nešto baš jako želi, učiniće sve da to i dobrije. Mnogo puta nas je Novak uverio da ima nepokolebljiv karakter. Ustajao je kad su ga otpisivali. Sa operacionog stola vraćao se na teren jači nego ikad. Kada je delovalo da je umoran, da ne može dalje, da će izgubiti meč siguno, dizao se i poput nekakvog superheroja sa nadljudskim moćima, uspevao da istera svoje do kraja.

Ništa nije moglo da ga spreči da dođe na ove Igre, njegove pete po redu i da na istim stigne do finala, iako je početkom juna operisao koleno. Uzela je ta povreda svoj danak. U meču sa Cicipasom u nekom momentu delovalo je da je gotovo, da je posustao i da će borba za finale, a samim tim i zlato, zauvek ostati nedosanjani san. Demantovao nas je Novak i na kraju imao jaku poruku.

- Molim se Bogu da sve bude u redu - poručio je Đoković, ljubeći krst sa lančića, koji mu je amajlija i koji ponosno ističe. 

Foto: Tanjug/AP

Budite svi uvereni, nema tog tenisera koji ovo zlato želi više od Novaka. Bog sami zna kakva je noć iza njega. je li mogao uopšte da spava, je li bio nervozan i ako nije, kakvu to nenormalnu mentalnu snagu poseduje? Zna on i sam to dobro, ovo mu je poslednja prilika da osvoji najsjajnije odličje na Olimpijskim igrama, najsjajniju medalju za svoju zemlju. A Novakova zemlja i Novakov narod, zanaaće to i te kako da cene.

Naravno da se radujemo uspehu svih sportista. Nije potrebno ni da budete ljubitelj sporta ili da znate barem osnovna pravila streljaštva, ali svako ko oseća Srbiju kao svoju, od deteta od pet godina do penzionera koji prati sve što ima na TV-u, radovao se jako kada su Zorana Arunović i Damir Mikec osvojili prvo zlato za Srbiju.

E, sad tu ljubav pomnožite sa baš mnogo sreće i radosti i dobićete ono što će svako od nas osećati ako Nole osvoji zlato. Daćemo svi za pravo sebi da ga pomalo nazivamo svojim. Bićemo svi pomalo ponosni, kao da smo lično mi nešto dobro danas uradili. Osećaćemo se lepo, poistovećujući se sa najvećim ikada. I sutra kad pređemo granice ove zemlje, samouvereno ćemo govoriti da smo iz Srbije, zemlje Novaka Đokovića. 

Foto: Reuters

Nole je već najveći i apsoluno nikom ne mora ništa da dokazuje. I onaj ko ne zna ništa o tenisu, ali barem da ume da broji, jasno će ustanoviti da je Srbin bolji od svih koji su ikada uzeli reket u ruke. Ovaj meč odigraće za svoju dušu. Odigraće za svako dete koje počinje da trenira tenis sanjaući da jednom bude Novak Đoković.

Odigraće i za svoju decu, za Stefana i Taru, koji ga ponosno, mašući zastavama Srbije iz lože, prate na svakom duelu. Odigraće za svaku domaćicu koja će ručak spremiti ranije da bi od 14.00 časova bodrila Novaka. Odigraće za svoju Jelenu, roditelje, svoju braću, prijatelje, poznanike, navijače, za sve one koji ga podržavaju i koji bi sutra, barem na ta dva, tri sata menjali sa Novakom svoje zdravo koleno za njegovo povređeno. I zajedno sa njim molili se Bogu da sve bude u redu. 

To zlato, u koje jako verujemo, sijaće jače od svakog drugog. A na kraju dana, ako baš i ne bude tako, u šta sumnjamo, neće to imati mnogo veze. Znaćemo svi da je Novak dao sve od sebe, jer on to uvek radi. A kada pošteno radite, budete nagrađeni kad je najpotrebnije.

Uživaj, Nole, u ovom danu, a mi ćemo uz tebe!